NAJNOVIJI PODACI RFZO: Radnici u Srbiji u proseku na bolovanju 45 dana!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Ukupan broj radnika koji su ove godine poslodavcima morali da donose doznake o sprečenosti za rad smanjen je za četiri odsto u odnosu na lane, odnosno čak šest odsto manje nego 2017. godine.

Stručnjaci objašnjavaju da se izostajanje sa posla smanjuje zbog novih rigoroznih kontrola bolovanja, ali i straha od gubitka posla.

Kako navode u RFZO, lekari su zaposlenima otvarali bolovanja najčešće zbog lečenja tumora, ortopedskih i povreda mišića, zatim trovanja, srčanih oboljenja, ali i psihičkih poremećaja.

Prema rečima RFZO, precizni podaci koliko zaposleni koriste bolovanje kraće od mesec dana, čije troškove snosi poslodavac, ne postoje.

 

 

- Prvih mesec dana bolovanje isplaćuje poslodavac, a od 31. dana plaća RFZO. Takođe, na zahtev poslodavca ili matične filijale RFZO, lekarske komisije mogu da obavljaju kontrolu bolovanja. To rade ili veštačenjem ili ponovnim pregledima radnika. Ili proveravaju postupak samog lekara i vođenja dijagnostike - objašnjavaju u RFZO.

Na pitanje zbog kojih bolesti su najčešće radnici odlazili na bolovanje, oni odgovaraju:

- Osiguranici su to uglavnom činili zbog tumora, hemioterapija, zračenja, trovanja, ortopedskih povreda, problema sa kičmom, kostima, zglobovima, preloma, problema sa krvotokom, ali i duševnih poremećaja - otkrivaju oni.

Pojačane kontrole Specijalista opšte prakse dr Branka Grujić kaže za Informer da je korišćenje bolovanja u drastičnom padu, ali i da su pojačane kontrole lažnih bolovanja. - Podaci RFZO su tačni i prema našim statistikama zaista radnici mnogo manje koriste bolovanja duža od mesec dana. Glavni razlog za ovoliko smanjenje bolovanja jesu rigorozne kontrole, ali i strah od gubitka posla, manje plate. Šanse za zloupotrebu bolovanja svedene su na minimum, a posledice za svaki prekršaj snose i lekar i radnik - priča dr Grujić i napominje: - Važno je napomenuti i da od aprila lekari opšte prakse imaju pravo da daju bolovanje do 60 dana, i to naravno ako je reč o teškim oboljenjima, poput karcinoma ili ortopedskog preloma. Nakon dva meseca, sa uputima, dijagnozom i otpusnom listom, ide se na komisiju, pa ni tu nema prostora da se "vara" - navodi naša sagovornica. Ona smatra da, uprkos ovim rigoroznim kontrolama koje su urodile plodom, treba da se vodi računa i o humanosti i ne terati radnika prilikom nekih tegoba da po svaku cenu dolazi na posao, i to pre svega one koji rade kod privatnika.