Tri pitanja za ministra Lončara: Srpsko zdravstvo digli smo iz pepela

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Zlatibor Lončar

1. Na koje ste rezultate najponosniji u godini iza nas ?

Ministarstvo zdravlja je i u 2019.godini nastavilo sa reformom našeg zdravstvenog sistema, odnosno planskim aktivnostima na sprovođenju razvojne agende definisane kroz kontinuirano ulaganje u izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova najsavremenijim medicinskim aparatima i opremom, kao i zapošljavanje mladih zdravstvenih radnika uz omogućavanje njihovog usavršavanja i specijalizacija.
U skladu sa tim, samo u 2019.godini zaposlili smo preko 6000 zdravstvenih radnika, a iz budžeta Ministarstva zdravlja za opremu, investicije i investiciona ulaganja izdvojeno je 2.736.924.000 dinara. 
Za iste namene 2009.godine izdvojeno je 769.587.096,00  dinara, ili četiri puta manje nego danas.
Jasna je razlika u viziji i značaju zdravstvenog sistema koji ovo Ministarstvo ima, u odnosu na ono iz 2009.godine. 

 

Takođe, Ministartsvo zdravlja ponosno je na svakodnevni rad i trud lekara i medicinskih sestara, koji brinu o zdravlju naših građana, odgovorno i profesionalno. Povećane su njihove plate, dva puta u prethodnoj godini, unapređujemo uslove rada, gradimo bolnice i kliničke centre i zaista činimo sve da ih zadržimo u Srbiji. 

2. Možete li nam izdvojiti aktivnosti ili projekte koji ce obeleziti sledecu godinu u oblasti zdravstva?

U narednom periodu, Ministartvo zdravlja će najveću pažnju i aktivnosti usmeriti na: 

• Aktivnosti u cilju unapređenja rada domova zdravlja, koji od 1.januara prelaze pod nadležnost Republike. Želimo da u svim krajevima naše zemlje drastično unapredimo nivo i kvalitete zdravstvenih usluga na primarnom nivou zdravstvene zaštite, odnosno u domovima zdravlja, jer imamo sredstva, imamo kadar i znanje, ali neophodna je bolja organizacija.  

 

 

• Nastavak unapređenja i osavremenjivanja zdravstvene infrastrukture kroz izgradnju novih bolnica i kliničkih centara i nabavke najsofistiranije medicinske opreme i aparata. Nastavlja se izgradnja Kliničkog centra Srbije koja polako ulazi u završnu fazu, započinjemo izgradnju KC Vojvodine u Novom Sadu, ovih dana počinje i dugoočekivana  izgradnja i rekonstrukcija Klinike za infektivne i tropske bolesti, koja je u teškom stanju decenijama unazad, ali niko osim današnjeg državnog rukovodstva nije imao snage i znanja da krene u rekonstrukciju ovog izuzetno važnog objekta za zdravstveni sistem. 

• Aktivnosti u cilju unapređenja i kadrovskog osnaživanja zdravstvenog sistema kroz kontinuirano zapošljavanje najboljih mladih lekara i medicinskih sestara, diplomaca medicinskih fakulteta i diplomaca srednjih škola sa najvišim prosečnim ocenama. Projekat zapošljavanja najboljih studenata, diplomaca medicinskih fakulteta u okviru kojeg je posao, specijalizaciju i doktorske studije dobilo preko 400 najuspešnijih mladih lekara, sa prosekom 9 i 10, kao i 500 medicinskih sestara i tehničara sa odličnim rezultatom tokom školovanja, je projekat od nacionalnog značaja, koji omogućava najkvalitetniju zdravstvenu uslugu našim građanima u decenijama koje su pred nama. Stoga će taj projekat biti nastavljen i u 2020.godini, i opet ćemo na svakih 6 meseci zapošljavati mlade stručnjake.

 

• Aktivnosti usmerene ka prevenciji  bolesti biće nastavljene. I u 2019.godini uspešno je realizovana akcija besplatnih preventivnih pregleda koju je, u cilju rane dijagnostike i promocije prevencije kao najefikasnijeg načina brige o sopstvenom zdravlju, pokrenulo Ministarstvo zdravlja u septembru 2017. godine, a koja je  izazvala veliko interesovanje građana koji su masovno odlazili u zdravstvene ustanove kako bi se preventivno pregledali. Veliku podršku i značajno interesovanje građana za ovom akcijom Ministarstva zdravlja posebno potvrđuje podatak da je u sedamnaest dana akcije pregledano 375.000 građana Srbije, a kod blizu 10.000 je otkriveno ozbiljno oboljenje. Stoga će sve aktivnosti usmerene ka prevenciji biti nastavljene i u 2020.godini.

• Ministarstvo zdravlja nastaviće i  aktivnosti u cilju dalje digitalizacije zdravstvenog sistema, koja je otpočeta kroz uvođenje Integrisanog Zdravstvenog Informacionog Sistema (IZIS) odnosno njegovih modula- eRecept, eKarton, aplikacije za zakazivanje pregleda...

163 miliona je broj propisanih eRecepata u prvih godinu i po dana implementacije ovog modula IZIS.
Implementacija elektronskih recepata (eRecepti) u okviru Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS) otpočela je početkom novembra 2017. u deset beogradskih opština. eRecepti su dostupni pacijentima u celoj Srbiji. Prema izveštajima broj poseta pacijenata izabranom lekaru smanjio se od 20-40% u zavisnosti od veličine ustanove i starosne strukture pacijenata. Za pacijente je najveći benefit što sada ne moraju svakog meseca da idu svom izabranom lekaru kako bi dobili recepte već to rade dva puta godišnje, ili po potrebi, a država je u budžetu ostvarila uštede od 2 miliona evra godišnje.

3. Gde je srpsko zdravstvo u odnosu na zemlje EU, a gde u odnosu na drzave regiona?

Sve što smo od 2014.godine do danas uložili u zdravstveni sistem, mnogo rada ali i mnogo značajnih investicija, novih bolnica i opreme, mnogo novih radnih mesta, usvajanje i primena najsavremenijih medicinskih postupaka i procedura, digitalizacija zdravstvenih usluga, uvođenje eRecepta, uticalo je na to da danas zdravstveni sistem Srbije po kvalitetu ne poredimo više sa regionom, već sa najrazvijenijim državama EU.

Danas je zdravstveni sistem Republike Srbije rangiran kao 18. u Evropi, među 35 država starog kontinenta, prema rezultatima referentnog Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (Euro Health Consumer Index EHCI) za 2018 godinu. 

Foto: Promo

Foto: Ilustracija

Takvim rezultatom, Srbija je postala lider u regionu kada je u pitanju zdravstvo, ispred ispred 14 država EU- Španije, Italije, Slovenije, Irske, Hrvatske, Kipra, Malte, Litvanije, Grčke, Letonije, Bugarske, Poljske, Mađarske i Rumunije.

Sve to značajno dobija na važnosti kada znamo da je 2014.godine zdravstvo Srbije bilo ubedljivo najgore ocenjeno na ovoj listi, sa zdravstvenim ustanovama bez medicinske opreme, ili neraspakovanim medicinskim aparatima koji su nakon upotrebe kao suvenir u svrhe izbornih kampanja, godinama  trunuli u podrumima bolnica, sa isteklim periodom garancije. A 2012.godine, Zdravstveni sistem Republike Srbije nije ni ispunjavao kriterijume za ocenjivanje u sklopu Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa. Dovoljan pokazatelj u kakvom smo stanju zatekli naše zdravstvo, i dovoljna opomena gde možemo biti, ukoliko budemo neodgovorni.