Za jedan STAN U BEOGRADU, možete da kupite dva u Novom Sadu, četiri u Kruševcu ili Subotici, a čak SEDAM U BORU

Foto: Tanjug/V. LUKIĆ

Foto: Ilustracija

Razlika u statistici u odnosu na prošlu godinu jeste u tome što je porastao broj prodaja u novogradnji, dok se broj kupoprodaja u starogradnji neznatno smanjio.

Najjeftiniji kvadrat u staroj gradnji tokom 2019. godine, u većim gradovima, bio je u Boru, a njegova srednja vrednost iznosila je 305 evra, dok je cena najmanje plaćenog kvadrata u novogradnji zabeležena u Zaječaru i to po ceni od 534 evropske novčanice po kvadratnom metru.

Beograd je po ko zna koji put srušio sve rekorde, pa je tako prosečna cena kvadrata starogradnje u centru prestonice (Stari grad) iznosila nešto više od 2.000 evra. Drugo mesto pripalo je Novom Sadu, u kom je cena kvadrata u starogradnji bila 1.101 evro, a zatim su sledili Niš i Kragujevac sa nešto više od 700 evra po kvadratnom metru.

Oni koji su se, na primer, odlučili da pazare stan u centru Beograda od 70 kvadrata, morali su prosečno da izdvoje 140.000 evra, dok bi stan iste veličine, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Novom Sadu koštao duplo manje (oko 70.000), u Kruševcu i Subotici 35.000, a u Boru samo nešto više od 20.000 evra!

Za godinu dana skoro 105.000 ugovora

Na tržištu nepokretnosti je, prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), tokom cele godine sačinjeno 104.919 kupoprodajnih ugovora, a ukupno postignuta vrednost tržišta nepokretnosti u 2019. godini iznosi oko 4,1 milijardu evra.

Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica...

Nakon Beograda, u kom je najviše novca učestvovalo na tržištu nepokretnosti sa blizu 2,2 milijarde evra, slede Novi Sad sa oko 470 miliona, Niš sa 111 miliona, Subotica sa 78 miliona evra, Kragujevac sa 65 miliona, Pančevo sa 54 miliona evra, Zrenjanin i Novi Pazar sa oko 38 miliona evropskih novčanica.