Slavimo dva velika sveca: Evo šta je danas strogo zabranjeno, pogotovo deci i koja se to narodna izreka odnosi na ovaj praznik

Foto: ST/N. MANDIĆ

Foto: Ilustracija

Propovedao je Jevanđelje sa svetim Jovanom Bogoslovom i apostolom Filipom u Aziji, u Indiji i Jermeniji.

Prema predanju, njih trojica su ubili veliku zmiju koju su neznabošci obožavali i držali u hramu. Zbog toga su Filipa i Vartolomeja razapeli na krst, gde su Vartolomeja stavili naopako. U tom trenutku se desio snažan zemljotres, a uplašeni ljudi su mislili da ih Bog na taj način kažnjava, pa su ih skinuli sa krsta.

Apostol Filip je već bio izdahnuo, a Vartolomej je preživeo i otišao u Indiju. Tamo je Matejevo jevanđelje preveo na indijski jezik, a nakon toga je otišao u Jermeniju, gde je, kako veruju hrišćani, iscelio carevu ćerku od ludila. Međutim, carev brat Astijag je uhvatio Vartolomeja i raspeo ga na krst, odrao mu kožu i odsekao glavu.

U našem narodu ovaj praznik se naziva i Vratoloma (Vrtoloma), a danas se obustavljaju svi poslovi na polju.

Narod kaže da se deci brani da se penju po drveću, da ne bi slomila vrat, zabranjuje se kupanje u rekama, a ženama da "bućkaju" mleko. U Homolju se obustavlja svaki rad, dok se u nekim delovima zemlje veruje da, ako radite na Vratolomu, postoji opasnost od poplava, grada i oluje.

Sveti Vartolomej je svetac koji čuva useve i strogo pazi da neko ne ore. Veruje se da Vartolomej ne prašta nevernicima koji danas rade, zbog čega rizikuju da im svi usevi propadnu.

"Smlatiće te kao Vrtoloma prasku” je rečenica koja se danas čuje u selima u Pomoravlju. U selima u Šumadiji veruju da svetac leči od padavice, pa bolesni idu u obližnji manastir, kako bi se pomolili, dok u topličkom kraju smatraju da Sveti Vratoloma i Sveti Sava danas sede na planini i čuvaju sve njive kako ne bi bilo neke štete. Tek kada oni prilegnu i zadremaju, može doći do grada, ali to se retko dešava.