Naučnici otkrili 4 faktora rizika zaraze: Neki postupci koronu šire i preko 1 metra

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Foto: Ilustracija

Međutim, naučnici i Svetska zdravstvena organizacije utvrdili su faktore rizika po kojima je prenošenje virusa moguće i na većoj udaljenosti.

Virus korona sasvim sigurno se prenosi kapljičnim putem, a određene grupe naučnika smatraju da može da pređe sa čoveka na čoveka i aerosolno, putem vazduha. I jedni i drugi su saglasni da u oba slučaja razdaljina na kojoj se viurus prenosi nije veća od jednog metra. Međutim, grupa od 239 naučnika u pismu Svetskoj zdravstvenoj organizaciji iznela je teoriju da se virus može preneti i na većoj razdaljini, u slučaju takozvanih forsiranih akcija, kao što su kašljanje, kijanje, vikanje ili pevanje.

- Utvrđeno je da u normalnim uslovima virus korona može da se prenosi najviše na razdaljini od jednog metra. Međutim, ova istraživanje nisu uzela u obzir eksremne situacije u kojima se virus može prenositi i na većoj razdaljini. Uveren sam, kada biste napravili istraživanje u horu gde svi pevaju, da bi, u slučaju da tu postoji zaražena osoba, virus uspeo da pređe put veći od jednog metra i zarazi drugi ljudski organizam - objasnio je Donald Milton, profesor na Univerzitetu Merilend i jedan od potpisnika pisma upućenom SZO.

Komentarišući ova saznanja, naši stručnjaci, sagovornici "Blica", kažu da postoje četiri glavna faktora rizika za prenošenje korone - blizina, gužva, dužina kontakta i forsirana akcija. Upravo forsirana akcija predstavlja specifičan rizik, jer ona podrazumeva radnje koje pomažu virusu da pređe razdaljinu od jednog metra, a to su kašljanje, kijanje, pevanje u horu, navijanje na fudbalskim utakmicama, glasan razgovor tokom obroka u restoranu, svađa i vikanje... Rizik se naravno povećava ukoliko ne postoji obostrana zaštita maskom.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Epidemiolog dr Sonja Novak objasnila je da je korona tu i da od nas zahteva da joj se prilagodimo promenom ponašanja, te da postoje četiri parametra procene rizika, a rizik raste u odnosu na to gde se nalazimo, da li smo u otvorenom ili zatvorenom prostoru.

- U kakvom smo riziku, zavisi da li smo u kafiću, restoranu, baru, noćnom klubu, ili smo na otvorenom gde sedimo sa prijateljima u bašti nekog kafića na metar distance. To je taj prostor koji nam definiše rizik. Svako od nas bi trebalo u narednih godinu dana ili koliko god je potrebno da razmišlja o rizicima kojima se izlaže. Drugi parametar je dužina interakcije sa nekom osobom, znači ako je neko u potencijalnom riziku, ako je duže od deset minuta s nekim u kontaktu, ta osoba mora da ima masku. Treći parametar je gužva, treba da izbegavamo gužvu bilo da smo u zatvorenom ili otorenom prostoru - objašnjava dr Novak.

Četiri faktora rizika Foto: pixabay.com 1. Blizina Svaki kontakt na udaljenost manjoj od metra predstavlja rizik za prenošenje virusa, naročito u slučaju nepostojanja zaštite. 2. Dužina kontakta Nije isto da li ste pored nekog prošli i očešali se, ili ste u njegovom društvu deset minuta. U ovom drugom slučaju, rizik je neuporedivo veći. 3. Gužva Kretanje u masi ljudi, naročito na zatvorenim mestima, znatno povećava rizik od zaraze, čak i u slučaju postojanja distance. 4. Forsirane akcije Govor, vikanje, pevanje, navijanje, svađa, vikanje... radnje su koje pomažu virusu da se prenosi i na udaljenosti većoj od metra.

Kako epidemiolozi savetuju, treba izbegavati gužvu, i napominju da ne treba zaboraviti da je koncentracija virusa u zatvorenom prostoru visoka, zbog čega se i insistira na nošenju maski i držanju distance. Boravak na otvorenom je pak drugačiji, ali koliki je stepen rizika, zavisi i od gužve, ali i od dužine interakcije s drugim osobama.

- Nije svejedno da li je neko ko je inficiran samo prošao pored vas ili ste sa njim sedeli na manje od jednog metra i razgovarali, jer četvrti parametar je govor. Rizične su te forsirane akcije, vikanje, pevanje, i naravno kijanje i kašljanje koje se može dogoditi tokom razgovora. Toga imamo na stadionima, ali i na koncertima, zato je odlazak potencijalno rizičan, ako ne postoji distanca i mera zaštite. Maske, dezinfekcija, distanca, sa tim moramo naučiti da živimo u narednom periodu - objašnjava dr Novak.

Foto: Photo by Tai's Captures on Unsplash

Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid 19, izjavio je da se u nauci uvek iznova uči i novo saznaje, pa je isti slučaj i s virusom korona.

- Ono što znamo je da se prenosi kapljičnim putem, pa ukoliko razgovarate sa zaraženim koji je bez maske i koji vam je blizu, možete da se zarazite, bez obzira gde se nalazite. Zato su na snazi mere koje podrazumevaju da nosite masku i da držite razdaljinu od metar i po. Virus je težak i on pada na zemlju ako ne dospe do druge osobe, međutim, sada se pojavila informacija da se prenosi i vazduhom, što bi značilo da ga nešto drži u vazduhu, bilo da je to vetar ili klima-uređaji. Naravno, treba biti svestan da se virus još uvek istražuje - rekao je Tiodorović.

Prema rečima epidemiologa, postoje četiri vrste rizika zaražavanja, broj ljudi, dužina razgovora, otvoreni ili zatvoreni prostor i govor - vikanje, kašljanje, kijanje tokom razgovora.