Srbija najavljuje proizvodnju borbenih točkaša jer ih ima 10 puta manje od Hrvatske

Foto: mod.gov.rs

Vojska Srbije

Temu naoružavanja u regionu aktuelizovalo je izveštavanje medija o opremanju Kosovskih snaga bezbednosti. Pojavile su se i senzacionalističke tvrdnje o navodnim planovima nabavke tenkova Leopard. Iako je tenkovsku teoriju Beograd označio kao malo verovatnu a Priština demantovala, pitanje opremanja tih snaga i naoružavanja drugih država regiona vratilo se u žižu srpske javnosti i pored epidemije korona virusa.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 22. jula da se "nešto čudno dešava, svi se naoružavaju u regionu". U obraćanju javnosti on je ukazao na jačanje Kosovskih bezbednosnih snaga i Hrvatske vojske i pozvao se na izveštaj Vojnoobaveštajne agencije o tome šta se dešava u okruženju u domenu naoružavanja.

Iskazana zabrinutost zbog jačanja Kosovskih snaga bezbednosti već ima vojni odgovor jer se preoružava pešadija u blizini te pokrajine.

Vučić je takođe rekao da Srbija zaostaje za Hrvatskom kada je reč o oklopnim točkašima i najavio da će se naručiti domaća vozila. Podaci Balkanske bezbednosne mreže ukazuju da je trenutna brojčana razlika 126 prema 12 i da predstavlja rezultat različitih pristupa planovima modernizacije oružanih snaga.

Hrvatska vojska (HV) privodi kraju plan opremanja sa 126 borbenih oklopnih vozila Patria AMV. Samo osam imaće naoružanje velike borbene moći – top kalibra 30x173 mm, mitraljez 7,62x51 mm i lansere za dve savremene protivoklopne vođene rakete Spike LR dometa do 4 km. Većina vozila u HV naoružana su samo daljinski upravljanom borbenom stanicom (DUBS) sa mitraljezom kalibra 12,7 mm.

Vojska Srbije (VS) u klasi uporedivom sa Patrijom AMV ima Lazara 3 za koji je potvrđeno da je u naoružanju šest komada. Analizom zvaničnih izveštaja ministarstva odbrane može se zaključiti da je nedavno primljeno još šest oklopnih borbenih vozila točkaša.

Foto: mod.gov.rs

Oklopna vozila

Lazar 3 naoružan je kao i hrvatski bazični AMV sa daljinski upravljanom stanicom sa mitraljezom 12,7 mm. Za razliku od HV koja ima legendarni američki mitraljez Brauning M2HB 12,7x99 mm koji se proizvodi od 1933. na srpskim vozilima je Zastavin mitraljez M87, po licenci proizvedeni sovjetski NSVT kalibra 12,7x108 mm.

Za sada dinamika prelaska pešadijskih bataljona VS sa nezaštićenih terenskih vozila kao što su TAM 110T7 4x4 i TAM 150T11 6x6 na Lazara 3 ide presporo. Nekoliko vodova je daleko manje od potreba da se reše barem priortetni od osam pešadijskih bataljona.

Prvi Lazari 3 za VS predstavljeni su oktobra 2016. godine, ali tek decembra 2018. potvrđeno je da su uvedeni u naoružanje. Ministarstvo odbrane 13. jula potvrdilo je nove narudžbine Lazara 3 i objavljeno je da je druga tranša (šest vozila) primljena u VS.

Zatim naručena su vozila Miloš koja se od Lazara 3 razlikuju po dve umesto četiri osovine, ali su identično naoružana. Oba vozila za sada se izrađuju u pogonu Morava u Velikoj Plani koji pripada BSS. Ključni elementi – nezavisno vešanje, motor i menjač se uvoze, a telo se izrađuje u BSS.

Problem dinamike proizvodnje delimično će se rešiti prenošenjem izrade tela vozila u novi pogon BSS u Kuršumliji koji je otvoren 13. juna, ali prema zvaničnim informacijama radiće težišno elemente vozila Miloš.

S obzirom da nije završena procedura uvođenja tog vozila u naoružanje VS za sada možemo samo da analiziramo odlike Lazara 3 u odnosnu na hrvatskog konkurenta. Reč je zapravo o finskom AMV koji je montiran u fabrici Đuro Đaković u Slavonskom Brodu, u halama gde su se do građanskog rata montirali tenkovi M-84A za JNA i Kuvajtske oružane snage.

Hrvatska ne može da se pohvali brzim i elegantnim uvođenjem AMV u naoružanje. Odlučeno je da se izabere finsko vozilo 2007. godine ali do sada još uvek nije završeno preoružanje.

Hrvatsko ministarstvo odbrane u više navrata se hvalilo se malim pomacima u osvajanu nove tehnike jer je teško moglo da se obrazloži prolongiranje programa koji je "progutao" najveći deo budžeta za modernizaciju HV kroz duži niz godina.

U tom smislu Srbija i Hrvatska su pokazale sličnosti – medijska prezentacija često ide više koraka pre ostvarenja plana. Za HV prvo su izrađivani AMV koji su dolazili u jedinice bez naoružanja jer je kasnilo ugovaranje i nabavka stanica norveške firme Kongsberg pod oznakom Protektor M151.

Nabavljeno je 114 stanica, neka vozila su u pomoćnim namenama kao komandna vozila, sanitetska i logistika (za izvlačenje). Za samo osam odlučeno je da se koriste u punokrvnoj borbenoj varijanti koja još uvek nije u naoružanju HV iako su naručena pre tri godine.

Rakete iz Izraela kasne i poslednji ugovorni rok bio je 30. jun ove godine prema pisanju zagrebačkog portala Obris.org. Planovi HV su da se naknadno nabavi još 20 vozila na koja će integrisati izraelsko naoružanje.

Prema podacima HV borbena masa AMV iznosi 22 tone u osnovnoj varijanti. Borbena masa Lazara 3 prema podacima proizvođača je od 24 do 26 tona zavisno od nivoa zaštite. Motor AMV daje 405 kW, a Lazar 3 ima Cummins ISM500 od 373 kW.

Posadu AMV čine tri stalna člana – vozač, nišandžija i komandir i ukrcano odeljenje od sedam vojnika. U Lazaru 3 pored tročlane posade ima mesta za dva vojnika više u odnosnu na hrvatsko vozilo. Zaštita posade kod oba vozila definisana je identično i trebala bi da izdrže pogodak kalibra 7,62 mm.

Sada HV ima preoružana tri bataljona Gardijske mehanizovane brigade, jedinice sa komandom u Kninu. Dva bataljona su u Petrinji gde je uređena infrastruktura za održavanje AMV. Treći bataljon je u Kninu. U VS za sada, Lazar 3 ima 41. pešadijski bataljon u bazi Jug smeštenoj između Preševa i Bujanovca i 21. bataljon u Raškoj.

Obe jedinice su u mestima koja su orijentisana prema potencijalnoj kriznim zonama. U tom kontekstu Vučićeva zabrinutost zbog jačanja Kosovskih snaga bezbednosti ima jasan vojni odgovor jer preoružavaju pešadijske jedinice u blizini Kosova.