Kako preživeti "savršenu oluju" koja nam dolazi na jesen? Doktor Tiodorović savetuje: Sa vakcinacijom početi već 1. OKTOBRA

Foto: Tanjug/S. MILJEVIĆ

Branislav Tiodorović

Ono što se u prvom talasu epidemije virusa korona desilo Italiji je upravo - sudar gripa i korone. Virus je paralisao svet i sve snage usmerene su na borbu protiv novog neprijatelja koji se u naš život doselio pre šest meseci, i po svemu sudeći, ostaće sa nama još neko vreme.

S druge strane, borba sa gripom nije ništa novo, ali je svake godine teško boriti se sa njim ako se ne vakciniše svako ko je slabijeg zdravstvenog stanja. Ipak, protiv sezonskog gripa postoji vakcina i vakcinacija se obavlja svake godine na jesen.

Vakcina potrebnija nego ikad

Međutim, kako se nalazimo u paklu korone, ono što je ove zime obaveza je izbeći "savršenu oluju" koja bi definitivno uzdrmala svaku osobu slabijeg imunog odgovora.

Epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba za suzbijane zarazne bolesti kovid-19, u razgovoru za "Blic" objašnjava da je vakcinacija ove godine potrebnija više nego ikada kako bismo izbegli da nam se kroz epidemiju korone ne podvuče i sezonski grip.

- Veoma je važno da počnemo vakcinaciju protiv sezonskog gripa na vreme. Moj predlog je da već od 1. oktobra počnemo i da njome obuhvatimo sve rizične grupe, to se pre svega odnosi na osobe starije od 60 godina, na hronične bolesnike svih uzrasta. Godinama sam se zalagao da se vakcinišu i trudnice protiv gripa, jer imali smo nažalost tragedije i kod pandemije gripa, bilo je slučajeva da i trudnica umre od gripa. Vakcinacija kod trudnica se obavlja u dogovoru sa ginekologom koji prati stanje, te u dogovoru sa njim i one bi mogle da obave vakcinaciju. Trudnice su same po sebi u riziku jer su slabijeg imuniteta, pa ne bi valjalo da se razbole niti od jednog niti od drugog - objašnjava profesor Tiodorović.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Izbeći preklapanje

Vakcinacija protiv sezonskog gripa će se obavljati prema pravilniku, a to je preporuka osobama koje su starije od 60 godina, hroničnim bolesnicima, dok je za zdravstvene radnike vakcinacija obavezna, osim kod pojedinačnih slučajeva kada postoji opravdan razlog zbog koga osoba ne može primiti vakcinu.

- Važno je da ne dozvolimo sudar, da maksimalno izbegnemo i ublažimo neželjene efekte. Vakcina protiv sezonskog gripa iako nije vakcina protiv korone, ona je veoma važna u ovom momentu jer će se na taj način izbeći poklapanje, međusobno delovanje, a kako to izgleda, mogli smo da vidimo na primeru Italije, u epidemiji gripa podvukla se i epidemija korone - objašnjava epidemiolog.

Na primeru virusa korone imamo priliku da osetimo na sopstvenoj koži kako je to kada nam vakcina nije dostupna. U ovom trenutku u svetu vlada trka ko će prvi registrovati i izbaciti finalnu najbolju vakcinu protiv korone, ali dok se ona ne pojavi i konkretno nam ne bude dostupna, mi ćemo se okrenuti sprečavanju onoga na šta možemo uticati.

Rizične grupe

- Ne želim ni da pomislim kako bi izgledalo da se jedan organizam istovremeno bori sa virusom korona i gripom. Posebno ako se radi o osobi koja je slabijeg zdravstvenog stanja. Iskustvo nas uči da se u epidemiji sezonskog gripa dešavalo da od gripa stradaju i mladi ljudi, trudnice... grip može biti opasan za slabiji organizam, a znamo ko spada u rizičnu grupu. Kod starijih ljudi, kod hroničnih bolesnika već postoji navika i oni nas već od 1. oktobra sami zovu da pitaju da li je stigla vakcina. Da se razumemo, vakcina ne štiti 100 odsto, ali pomaže, i to u velikoj meri, a njen efekat zavisi od samog organizma. Ako se vakciniše zdrava osoba koja ima dobro očuvani imunitet, onda imamo visoku zaštitu od gripa, ako pak imamo osobu sa hroničnim oboljenjem, starije osobe, njima će pomoći da ne završe u bolnici od gripa, a biće smanjena i smrtnost. O tome niko ne govori, a veoma je važno istaći koliko je važno da u vreme korone nemamo osobe koje su pogođene i gripom - objašnjava profesor Tiodorović.

Foto: Privatna arhiva

Foto: Ilustracija

Deca, mladi ljudi...

Borba sa gripom traje decenijama, ali srećom protiv njega imamo dostupnu vakcinu pa ga je lako sprečiti. Pritisak koji stvara virus korona na vakcinaciju će možda naterati i one ljude koji se do sada nisu vakcinisali protiv gripa, a u pitanju su osobe koje su dobrog opšteg zdravlja, ali i deca.

- Kada su deca u pitanju, skrenuo bih pažnju na to da ne smemo zaboraviti onu najmlađu populaciju koja ima hronične bolesti. Ima dece sa retkim oboljenjima, imamo i one sa hroničnim, dete sa dve ili tri godine može da ima astmu, kao i sva druga oboljenja koja dovode do pada imuniteta. Svaki pedijatar poznaje pacijenta, tako da bi roditelji trebalo da porazgovaraju sa pedijatrom koji će proceniti da li je potrebno vakcinisati dete protiv sezonskog gripa.

Foto: ST/Dragan Kadić

Foto: Ilustracija

Sada u doba korone ono što možemo reći je da bi ovu vakcinu trebalo da prime ljudi koji su izloženi masovnom komuniciranju, bilo da je u pitanju zaposleni u pošti, banci, prodavnici, u medijima, bilo gde, gde se susreće sa velikim brojem ljudi, svakome se preporučuje. Oni ljudi koji imaju bilo kakvu dilemu neka konsultuju svog izabranog lekara - objašnjava epidemiolog.

Kako profesor Tiodorović objašnjava, na ovaj način ćemo sigurno olakšati borbu sa mogućom epidemijom gripa, ali ujedno smanjiti rizike i za one koju budu zaraženi koronom, jer će se na ovaj način izbeći sudar.

- To je jednostavno pristup koji treba primenjivati. Stanovništvo sada drugačije posmatra vakcinaciju, što je dobro. Vakcinacija je prošle godine bila odlično sprovedena, potrošili smo sve vakcine, pa nam je trebalo još, a razlog je naravno taj jer su ljudi su shvatili da vakcinacija pomaže. U trenutku kada se borimo sa koronom, vakcinacija protiv sezonskog gripa će nam i te kako biti od velike pomoći - objašnjava dr Tiodorović.

Domaća vakcina posle 15 godina

Posle 15 godina "Torlak" ponovo proizvodi vakcinu protiv sezonskog gripa, a proizvodnja je počela u februaru. U jednom trenutku je bila prekinuta usled proglašenja vanrednog stanja izazvanog epidemijom virusa SARS-CoV 2, ali je pregrupisavanjem i stabilizacijom kadrovskih kapaciteta u Institutu "Torlak" nastavljena u maju, kada su se ujedno stekli svi neophodni uslovi za bezbedan rad, rekla je u intervjuu za "Blic" dr Vera Stoiljković, direktorka Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Foto: Printscreen/rts.rs

Foto: Ilustracija

- Trenutni maksimalni kapacitet pogona za proizvodnju vakcine protiv gripa, koji poseduje Institut "Torlak" je 500.000 doza godišnje. Shodno planu proizvodnje za 2020. godinu, planiramo da proizvedemo što veći broj vakcina, shodno navedenim maksimalni kapacitetima. Međutim, uz neophodno ulaganje u proizvodni i kadrovski kapacitet, kao i uz ulaganje u realizaciju novog proizvodnog pogona od države, Institut "Torlak" bi bio u stanju da proizvede i do 20.000.000 doza godišnje, čime bi zadovoljio kako potrebe stanovnišva u Republici Srbiji, tako i potrebe u regionu za predmetnom vakcinom - izjavila je dr Stoiljković.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Zašto je obavezna vakcinacija za medicinske radnike

Novim pravilnikom o borbi protiv zaraznih bolesti predviđeno je da se medicinski radnici obavezno vakcinišu kako bi zaštitili i sebe, ali i pacijente. Za sve druge vakcinacija je preporuka, dok je za osobe koje rade u zdravstvenom sistemu obavezna.

- Vakcinacija protiv gripa je obavezna za sve zdravstvene radnike zato treba sačuvati ne samo zdravstveni sistem već i pacijente kako lekari ne bi bili izvor infekcije. U onim zemljima gde se uspešno sprovodi, poput Švedske, Norveške, SAD, Francuske, Kanade, tu se kreće oko 60 odsto obuhvata zdravstvenih radnika, Amerikanci kažu čak 95 odsto. Naravno, među zdravstvenim radnicima postoje i oni koji ne smeju da prime vakcine, to su izuzeci i to je opravdano - kaže profesor Tiodorović.