"Tek kada pokušate da zatvorite oči i odmorite se, počinje pakao...": Jeziva ispovest čoveka koji je dva puta ležao u bolnici zbog korone!

Foto: Photo by Sharon McCutcheon on Unsplash

Foto: Ilustracija

Ovako svoju ispovest za "Informer" započinje Paja Filipović (50) iz Beograda. On je u junu zbog zapaljenja oba plućna krila ležao na Infektivnoj klinici, a u ovu zdravstvenu ustanovu zbog korone se ponovo vratio samo nekoliko nedelja kasnije.

- Čim sam dobio prve simptome, bol u grudima i otežano disanje, znao sam da moram u bolnicu. Lekari su odmah posumnjali da imam koronu. Iako sam imao takvu kliničku sliku, test je bio negativan, pa su me čak osam puta testirali na ovaj opasni virus. Ipak, sve je ukazivalo na koronu, iako sam se od početka epidemije pazio, poštovao mere, nosio masku napolju, a u kuću nikoga nisam puštao. Tako je bilo i kada sam se izlečio i izašao iz bolnice. Posle nekog vremena, u posetu nam je došao porodični prijatelj koji je već bio zaražen, ali ja to nisam znao. Prećutao nam je da mu je sin pozitivan, verovatno je mislio čim njemu ništa nije, neće biti ni opasnost za druge - kaže Filipović i dodaje:

- Tri dana kasnije dobio sam prve simptome. Prvo malaksalost, pa sam jedva disao, a onda sam dobio visoku temperaturu. U glavi mi je odzvanjalo da moram što pre da odem u bolnicu. Znao sam da ne smem da gubim vreme, da mi se sa svakim protraćenim danom povećavaju šanse za respirator. Tako je i bilo. Moja dijagnoza ponovo je bila upala pluća, ali uz to test je sada pokazivao da imam i koronu. Plašio sam se, ali su se uplašili i doktori, jer su mi pluća već bila slaba. Nije im bilo jasno kako je to moglo da mi se ponovi u tako kratkom periodu.

Devet dana u bolnici predstavljalo je pravu noćnu moru za njega.

- Borbu za vazduh i nemogućnost da se pokrenem i okrenem u krevetu nikad neću zaboraviti. A tek kada pokušate da zatvorite oči i odmorite se, počinje pakao. Imao sam halucinacije, što me je strašno plašilo. Samo sam se pitao hoću li živ izaći iz ovoga. Život mi je prolazio pred očima, razmišljao sam šta sam uradio i šta sam želeo da uradim, a nisam. Dani su bili teški i dugi. Najteže je bilo gledati kako se doktori bore za život ljudi sa kojima ste doskoro pričali, a koje nakon par sati hitno vode na donji sprat kako bi ih priključili na respirator - priseća se Paja.

Kako kaže, preživeo je, izbegao respirator, ali posledice teške bolesti i dalje ga muče.

- Od kada sam se razboleo izgubio sam 14 kilograma, a i dalje sam u kućnoj izolaciji. Umoran sam, malaksao, stalno gladan i žedan... Ko ovo nije preživeo, ne zna kakva je to muka - kaže Filipović.