Dečak (14) na RESPIRATORU! Lekari iz KBC "Mišović" o ozbiljnijoj kliničkoj slici kod tinejdžera

Autor: blic

Vesti

07.08.2020

19:11

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Od početka epidemije u Srbiji gotovo 300 dece primljeno je u Dečju kliniku KBC "Dr Dragiša Mišović". Sada je na odeljenju njih osmoro i dobra vest je da se taj broj smanjuje iz dana u dan. Trenutno je na odeljenju najmlađi pacijent beba od 37 dana, dok najstarije dete ima 15 godina, kaže za medije rukovodilac ove ustanove doktorka Olivera Ostojić.

- Sva su deca dobro i na planiranim terapijama. U suštini uvek imamo decu različitih uzrasta, od novorođenčadi do 18 godina, tako da nema većih iznenađenja - ističe dr Ostojić.

Kako dodaje, sredinom jula imali su najveći broj prijema u ovom talasu, ali se u poslednje dve nedelje taj broj smanjio.

- Svaki dan dan imamo po jedan ili dva prijema, ali je mnogo više otpusta. Upućuju se i deca iz unutrašnjosti, ali znatno manje, tako da deluje da se smiruje situacija - ohrabruje dr Ostojić.

Kako kaže, otprilike isti broj mališana primljen je u prvom i drugom piku epidemije.

- U prvom periodu imali smo oko 140 dece, a onda je usledila kratka pauza. Isto toliko primili smo i ovom piku, s tim što je bilo za kraće vreme - sada za mesec dana, a u prethodnom za dva meseca - ukazuje doktorka.

Takođe, bitna razlika između dva pika epidemije jeste što se sada javlja ozbiljnija klinička slika kod tinejdžera.

- U ovom periodu imali smo mnogo više dece starijeg uzrasta koja su ozbiljnije bolesna i čija je klinička slika ličila na odrasle. U prvom talasu nismo imali nijedno dete koje je zahtevalo potporu tercijarne zdravstvene zaštite, odnosno prevod u "Tiršovu" ili Institut za majku i dete. U ovom talasu smo troje dece preveli u tercijarne ustanove, a jedno je čak bilo na respiratoru - ističe dr Ostojić.

Dečak od 14 dana dva dana bio na respiratoru

Kao što je poznato, reč je o dečaku od 14 godina koji je dva dana proveo na respiratoru.

- To je jedino dete koje moralo da dobije mehaničku potporu disanja, ali srećom samo na dva dana. Od mlađih sa ozbiljnijom bolesti imali smo samo dete od pet godina iz Tutina. Svi ostali sa težim kliničkim slikama su imali 14-15 godina i stariji - kaže dr Ostojić.

Međutim, i deca koja su imala simptome poput temperature, povraćanja i proliva sada su bila u lošijem stanju nego u prvom natelu virusa.

- U ovom periodu imali su ozbiljniju rendgensku sliku upale pluća, te je njihovo bolničko lečenje podrazumevalo i ozbiljniju terapiju. Za razliku od prvog talasa, osim što su bili pozitivni, niko nije bio ozbiljnije bolestan - kaže dr Ostojić.

GZZJZ: Deca u vrtiću ne moraju da nose maske

Gradski zavod za javno zdravlje (GZZJZ) Beograda doneo je nove preporuke koje se tiču nošenja maski u vrtićima. Obavezna pravilna upotreba zaštitnih maski odnosi se pre svega na zaposlene (nošenje preko nosa i usta) tokom boravka na radnom mestu, uključujući i periode pauza.

Takođe, u saopštenju napomnju da je Krizni štab predložio da roditelji/staratelji maloletne dece ili dece sa posebnim potrebama obezbedi da deca nose zaštitne maske na javnim mestima u zatvorenom i na otvorenom u situacijama kada nije moguće obezbediti preporučenu socijalnu distancu (najmanje 1,5 m).

"Ova obaveza bi trebalo da se odnosi na vremenski ograničene aktivnosti, pod stalnim nadzorom roditelja kao što su korišćenje javnog gradskog prevoza, posete zdravstvenim ustanovama, tržnim centrima, prodavnicama...", stoji u saopštenju.

Međutim, kako stoji u ovoj preporuci GZZJZ, "kod dece u uslovima kolektivnog boravka u predškolskim ustanovama, mera nošenja maski se ne može u potpunosti pravilno primenjivati zbog vremenskog perioda koji deca provode u predškolskoj ustanovi i pojavu osećaja nelagode i iritacije koje duže nošenje maske može izazvati, što može usloviti često dodirivanje i skidanje maske i povećati epidemiološke rizike, kao i zbog postojanja opasnosti od gušenja ili otežanog disanja i organizacionih ograničenja koja podrazumevaju da jedan vaspitač brine o više dece".

Brža reakcija na terapiju

Ipak, ono što je dobra vest - deca znatno brže odreaguju na terapiju od odraslih.

- Čak i kada dođu u teškom stanju sa lošim laboratorijskim analizama i rendgenima, oni se nekako mnogo brže oporave i skinu sa kiseonične terapije nego odrasli. Nadamo se da će tako i ostati.

Takođe, nemamo bolesno osoblje, dobro smo organizovani, naučili smo kako da se štitimo i ostajemo i dalje kovid pedijatrijska ustanova za najveći deo Srbije - zaključuje dr Ostojić.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.