Da li korona može nestati i zašto je to toliko teško?!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Osim toga, stručnjaci ističu da, globalno gledano, nemamo niti dovoljno kolektivnog imuniteta, ni vakcinu spremnu za upotrebu.

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović kaže da ćemo onog trenutka kada se vakcina bude primenjivala obimnije i masovnije moći da govorimo o eliminaciji korone, do tada moramo koristiti mere koje su nam na raspolaganju.

Foto: Tanjug/S. MILJEVIĆ

Branislav Tiodorović

- Moramo koristiti sve mere, od nošenja maski, fizičke distance, do dezinfekcije radnog i životnog prostora, bez okupljanja i druženja. Nema velike filozofije, nema novih mera, moramo da razmišljamo da mi živimo s virusom. Život mora normalno da se odvija koliko je to moguće. Ako uspemo da primenimo sve ove mere, i ako se svi budemo adekvatno ponašali, doći ćemo do situacije da svedemo broj na sporadične slučajeve. Rizik jednak nuli ne postoji - objašnjava Tiodorović.

Korona će nestati onog momenta kada nijedan ljudski organizam više ne bude zaražen, kaže epidemiolog.

- A ko to može garantovati? Pa to je apsolutno nemoguće. Drugo, kada vakcina bude zvanično aplikovana, kada bude sigurna i omogući imunitet, onda možemo da kažemo da je moguće zaustaviti infekciju. I dalje postoji mogućnost da dobijemo i prirodni imunitet, bez obzira što dosadašnja istraživanja ne pokazuju koliko se zadržava. Ima podataka da on traje nekoliko meseci pa do šest meseci, to je ipak kratak period i zato bi vakcnacija trebalo da bude bolje rešenje. Tek tada možemo govoriti o tome da ćemo doći do faze eliminacije - kaže profesor Tiodorović.

Širenje virusa ne zavisi od jedne oblasti, zemlje, ili grada, već od celokupnog isključivanja širenja zaraze u celom svetu, što je bez postojanja vakcine nemoguće.

Dva načina

Imunolog prof. dr Borislav Kamenov kaže da postoje dva puta da se korona zaustavi, jedan je da se striktno pridržavamo mera, svi bez izuzetka, kako se niko ne bi zarazio, što je, kako kaže, teško u društvu sa različitim navikama, kakvo je naše. Drugi put je iskorenjavanje bolesti.

Foto: RTS/printscreen

Borislav Kamenov

- Sa ljudima koji teško shvataju ozbiljnost situacije ili ih pak ne možete naterati da poštuju mere, teško je moguće zaustaviti širenje virusa. To smo videli skoro kada su nakon popuštanja mera ljudi krenuli da organizuju svadbe, veselja, druženja. Dakle, da bi se na ovaj način zaustavio virus, potrebno je stoprocentno poštovanje svih preporučenih mera, od maski, distance, i bez okupljanja - kaže Kamenov.

Kako objašnjava, treba pomno pratiti savete epidemiologa.

- Iz ugla imunologa, podvlačim da je neophodno popraviti imuni odgovor, kako bi čovek i kada bi se razboleo kroz bolest lako prošao. Da smo se mi pridržavali mera kako treba od samog starta, da se nije dogodilo ono opuštanje, ne bismo došli tu gde smo sada. Koliko god nama bilo to teško, koliko god nam je sve dojadilo, jednostavno moramo s tim da živimo. Neće korona nestati odjednom, sve što se u budućnosti bude dešavalo ide nekim postepenim hodom - kaže profesor Kamenov.

Imunitet

Kolektivni imunitet se može nespecifično podignuti, to je ono o čemu pričaju imunolozi, unosom vitamina D, cinka, selena... Profesor Kamenov ističe da je rad na imunitetu od krucijalnog značaja u borbi protiv korone i da se treba okrenuti lečenju uzroka, a ne samo posledica.

- Kada čovek ima dobar imuni odgovor, on će lakše podneti bolest. Onaj ko ima loš imunitet obično ima i udružene bolesti koje leči, a ne leči uzrok, već samo posledicu. Po mom mišljenju, to je greška. Dalje, postavlja se pitanje šta s onima koji se zaraze, kakav će imunitet stvoriti, pričamo o opštem imunitetu, kolektivnom, ali nemoguće je da se tim putem kompletna poplulacija zaštiti, jer to bi značilo da je veliki broj stanovništva već bio u kontaktu sa virusom. To je možda moguće kroz duže vreme i kada se pojavi dobra vakcina, do tada ne možemo računati da će korona nestati - objašnjava profesor Kamenov.

Teorija i praksa

Teoretski je moguće da korona nestane, ali u praksi…

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

Predrag Kon

Epidemiolog i član kriznog štaba dr Predrag Kon objasnio je da je još uvek teoretski moguća opcija da koronavirus nestane, ali ako iz dana ima sve veći broj obolelih na svetu, ta je opcija sve manja. Dr Kon izjavio je da se smanjuje broj ljudi koji mogu da prenose virus, kao i broj onih koji su u bolnicama, što nije dokaz da virus slabi, već da se ljudi pridržavaju mera.

- Broj onih koji mogu da prenose virus se smanjuje. Smanjuje se broj onih koji su u bolnicama, što sve ukazuje na to da se postupno izlazi iz vrlo nestabilne i vrlo nepovoljne situacije, ali je daleko od toga da možemo da kažemo da se stabilizuje - istakao je Kon.

Kako je objasnio, jasno se uočava da je nakon uvođenja obaveznosti korišćenja maski i poštovanja distance, pranja ruku i dezinfekcije došlo do zaravnjenja, a sada već i do spuštanja krive.

Smanjenje aktivnosti korone

Ukupno gledano, na teritoriji Srbije dolazi do postupnog smanjivanja aktivnosti virusa, to se stavlja pod kontrolu, pojasnio je dr Kon, ali uz napomenu da je vrlo oprezan u bilo kakvim izjavama, zato što odmah dolazi do popuštanja pažnje.

- Mi imamo mlade koji ne vole baš mnogo da slušaju. Uglavnom su mladi ti koji imaju jaku frekvenciju kontakata i kod njih dolazi do zaražavanja, a stariji obolevaju akcidentalno, tako što dolaze u kontakt s njima - objasnio je dr Kon-