ŽIVOT ILI SMRT! Naučnici došli do značajnog zaključka - Evo ZAŠTO oboleli od korone ili ZAVRŠE NA RESPIRATORU ili UOPŠTE NEMAJU SIMPTOME

Foto: Tanjug/AP

Bolnica tokom korone

Prema urađenim studijama, sve je do imunosistema. Nekim pacijentima  određeni molekuli i ćelije ne mogu da se izbore sa virusom, telo uključuje sve odbrambene mehanizme koji su mu na raspolaganju. A ta nekontrolisana reakcija može da ošteti zdrava tkiva, piše Njujork tajms.

- Videli smo neke sasvim čudne stvari u raznim stadijumima infekcije - kaže Akiko Ivasaki, imunolog sa Univerziteta Jejl i autor jedne od novijih studija.

Poređenja radi na viruse poput gripa imunosistem reaguje tako što direktno nalazi uljeza i napada ga i tako kupuje vreme za pravu reakciju tela. Za to su odgovorni molekuli citokini, koji nastaju kao reakcija na virus.

Ti mikro-alarmi mesto ustupaju antitelima i T-ćelijama kojima su cilj virus i ćelije koje je on napao.

Pomenuta metoda kao da uopšte ne vredi kod osoba obolelih od kovid 19.

 

 

Citokini u pojedinim slučajevima ne prestaju da, nakon prvog upozorenja, alarmiraju organizam, čak i kad antitela i T-ćelije preuzmu svoju ulogu. Početna reakcija, tj. upala zbog infekcije, ne prestaje čak i kad više nije potrebna.

- Normalno je da se upala javi kod virusne infekcije. Ali problem je kad ne možete da je suzbijete - kaže Ketrin Bliš, virolog sa Univerziteta Stenford.

TELESNA ENIGMA

I možda baš zbog takve neuobičajene reakcije kod nekih pacijenata bolest traje duže jer je virus u stanju da prevari naš imunološki odgovor. Razlog je  taj alarm koji ne prestaje, a naše telo jače reaguje napadajući sebe

- To je enigma. Imate jak odgovor imunosistema, a virus se ipak umnožava - kaže Aver Ogast, imunolog sa Univerziteta Kornel.

Stručnjaci navode i da je moguće da pacijenti s blažom slikom reaguju tako što se telo bori protiv virusa koji napada ćelije, a da je problem, izgleda, što se kod težih pacijenata telo ponaša kao da ga je napao parazit.

Imunosistem ne ume da pronađe pravi put do virusa i da ga neutrališe. A ta zbrka se prenosi i na B i T-ćelije koje treba da sarađuju i bore se protiv bolesti. Deluje kao da korona virus sprečava B i T-ćelije da sarađuju.

Foto: Photo by Tai's Captures on Unsplash

Ilustracija

Stručnjaci sada pominju resetovanje imunosistema, odnosno, terapiju koja bi vratila balans u telu i iznova povezala B i T-ćelije.

Međutim, izazov za lekare je da priguše tu neprimerenu reakciju citokina na početku infekcije, a ne da sasvim uguše odgovor organizma na infekciju. Uz to, pravi trenutak je izuzetno važan.

Ako bi pacijent previše rano dobio lek koji ublažava reakciju imunosistema, onda odgovor neće biti dovoljno snažan. A ako lek dobije prekasno, onda će možda već pretrpeti veliku štetu.

 

 

STEROIDI SU REŠENJE

Dosadašnji tretmani koji blokiraju citokine pojedinačno nisu pokazali ozbiljnijene rezultate možda jer su naučnici u deficitu podataka.

S druge strane, steroidi poput deksametazona jesu moćno oružje jer mogu da suzbiju više citokina odjednom.

Deksametazon nije savršena terapija, slažu se stručnjaci i kažu da ima nedostatke, ali do sada se pokazao dobro kod teže obolelih pacijenata.

- To deluje kao dobra strategija dok ne saznamo više - zaključila je doktorka Dona Farber, imunolog sa Univerziteta Kolumbija.