DRAMATIČNO UPOZORENJE STRUČNJAKA: Pregrme kovid na nogama i onda odjednom PADNU MRTVI!

Foto: www.profimedia.rs

Foto: Ilustracija

Javnost je bila šokirana. Stručnjaci, domaći i strani, koji su izučavali virus KOVID-19 i posledice koje on ostavlja, međutim, nisu bili iznenađeni. Korona je, objašnjavaju (i upozoravaju) mnogo podmukliji i opasniji protivnik nego što to većina nas misli.

Tragične smrti, poput ove Odžove, zabeležene su širom sveta. Zajedničko im je to što su umrli mladi ljudi koji su preležali koronavirus, naizgled bez većih posledica.

SPISAK TEGOBA

Profesor Medicinskog fakulteta kardiolog Goran Milašinović kaže da je takav stav velika greška. On preporučuje da se osobe koje su preležale koronu čuvaju svakog većeg fizičkog napora u periodu od tri do šest meseci, sve dok se u potpunosti ne definiše uticaj KOVID-19 na srce i druge organe.

Milašinović napominje da se o uticaju virusa i stepena napada na kardiovaskularni sistem mnogo nagađa, a malo zna, ali napominje da postoji na desetine studija koje govore o promenama na srčanom mišiću koje liče na opasni miokarditis (neki izvori govore o preko 50 odsto obolelih od KOVID-19).

- Dok se uticaj ovog koronavirusa ne definiše, razum nalaže da se osobe koje su prebolele KOVID-19 čuvaju svakog većeg fizičkog napora, koji bi im ubrzavao puls, i to od tri do šest meseci, kakav je inače pristup miokarditisu. U slučaju tegoba poput zamora, ubrzanog ili neujednačenog pulsa u miru, nelagodnosti ili bola u grudima, nedostatka vazduha pri manjim naporima, trebalo bi obavezno uraditi vanredni kardiološki pregled - istakao je dr Milašinović za Nedeljnik.

Prijem za medicinare Foto: Ministarstvo zdravlja U Kragujevcu je juče održan prijem za zdravstvene radnike iz tog grada, Novog Pazara, Kraljeva i Čačka kojima je ministar zdravlja Zlatibor Lončar zahvalio na svemu što čine u borbi protiv epidemije koronavirusa. Istakao je da su zdravstveni radnici naši junaci i da se osnovu ovih podataka može videti koliko oni rade. - Neki od njih rade bez dana odmora. Pojedini su pokušali da rade u toj opremi u kojoj oni rade svaki dan, ali nisu izdržali ni dva-tri sata i to ne da leče, nego da rade neke druge poslove - rekao je Lončar.

Strani stručnjaci došli su do sličnih zaključaka, a njihovo glavno upozorenje bazira se na činjenici da su kod mladih pacijenata koji su preležali koronu zabeleženi mnogobrojni slučajevi stvaranja ugrušaka i, shodno tome, moždanih i srčanih udara.

Tomas Oksli, vodeći stručnjak bolnice Maunt Sinaj na Menhetnu, objašnjava da su primetili povećan broj obolelih u tridesetim i četrdesetim godinama koji su dobijali moždane udare kakvi se inače ne viđaju, osim kod pacijenata zašlih u sedmu deceniju života.

- Nikada ovo ranije nisam video. Primio sam mladog čoveka čije je stanje zahtevalo hitnu operaciju. Situacija je bila alarmantna. Još dok sam tretirao mesto oko ugruška video sam nove krvne ugruške kako se formiraju pred mojim očima - opisao je Oksli za Vašington post.

Ristić: Srce postaje masa bez snage Foto: e-stock/M. JOŠIDA Miljko Ristić Jedan od naših najpoznatijih kardiologa prof. dr Miljko Ristić naveo je da su oštećenja organa kod preminulih pacijenata dovoljan dokaz da su pacijenti ugroženi i nakon preležane korone. - Znamo da korona najviše napada pluća, pa onda bubrege i srce. U nekim slučajevima bilo je zahvaćeno više organa, a srce, koje je inače jak mišić, kod preminulih je usled virusa bilo pretvoreno u masu bez snage da pumpa krv i tako snabdeva sve organe kiseonikom - upozorava Ristić.

RAPORT IZ VUHANA

Ispostaviće se da nije jedini koji je to primetio. Postojao je izveštaj iz Vuhana koji je zabeležio da mnogi mlađi i stariji pacijenti oboleli od KOVID-19 dobijaju moždane udare nakon što preleže koronu. Nakon što su se iskustva doktora sa raznih strana sveta gomilala, tri velika medicinska centra u Americi počela su da proučavaju vezu moždanog udara i koronavirusa.

- Zakrčenje velikih krvnih sudova, čije pucanje je katastrofalno za motorne funkcije u mozgu, smatra se najgorom vrstom šloga. Manji moždani udari mogu da se prežive i na nogama, ali ovaj veći udar najčešće je smrtonosan. Postoji mišljenje da kod nekih ljudi telo kao odgovor na KOVID-19 počinje naglo da zgrušava krv i ti krvni ugrušci onda naprave začepljenje u krvnim sudovima mozga, što rezultira moždanim udarom. Problem je što proces zgrušavanja nastavlja da se dešava i nakon što pacijent preleži koronu, što objašnjava zašto dolazi do iznenadnih smrti ljudi za koje se smatra da su ozdravili - navodi dr Robert Stivens sa intenzivne nege bolnice "Džon Hopkins" u Baltimoru.