(FOTO) NAŠA PRIČA! BILI SMO NA GOLUBAČKOJ TVRĐAVI: Evo šta treba da znate ako nameravate da posetite turistički biser Srbije

Foto: Republika

Golubačka tvrđava

Prvo što treba da znate je da ćete lako doći do nje, nema razloga da vam nepoznat put bude prepreka jer će vožnja biti ugodna, a ukoliko budete u pravom društvu, proći će za čas. Preciznije, iz Beograda će vam, recimo, biti potrebno oko dva sata vožnje da stignete do odredišta.

Sam nailazak na Dunav i pogled na tvrđavu ostavlja bez daha. U tom delu Dunav je najširi, a nepregledna vodena površina uliva mir, dok prelepo zdanje koje, čini se, izranja iz reke i prostire se duž strmih stena podseća na irske ili britanske famozne zamke.

 

 

Nekoliko kilometara pre same tvrđave prolazi se kroz malo naselje na obali Dunava, gde se nalaze brojne vikendice, srešćete dosta kupača jer u jednom delu postoji i mala uređena plaža, a čini se da je ovo i prava mala oaza pecaroša.

Kada prođete naselje, vrlo brzo ste ispred tvrđave. Ono što treba da imate u vidu jeste da ćete slobodno mesto na parkingu u samom kompleksu Golubačkog grada teško naći, upravo zbog velikog broja posetilaca, ali zato u neposrednoj blizini postoje dve površine koje su sasvim solidno uređene i nasute šljunkom, pa tu možete da ostavite automobil.

Foto: Republika Turistički biser Srbije Ne zna se ko je izgradio Golubačku tvrđavu - Ugari ili Srbi Nema bližih podataka o tome ko je (Ugari ili Srbi) i kada tačno izgradio Golubačku tvrđavu. U pisanim izvorima se prvi put pominje 1335. godine, u ugarskoj povelji iz 1337., u kojoj se navodi da je vlastelin Nikola Banfi, za koga se izdaje povelja, 1335. godine boravio u Golupcu, tvrđavi sa ugarskom vojnom posadom. Tvrđava je osnovana svakako pre, ali nije poznato da li je to bilo pre ili tokom neprijateljstva Ugarske i Srbije, koje je nastalo posle smrti kralja Dragutina, i tokom kojeg se prvi put i pominje Golubačko utvrđenje. Sve do vremena nakon raspada Dušanovog carstva, Golubac po istorijskim izvorima ne menja status i Foto: Republika Golubačka tvrđava podignuta je na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, na mestu gde Dunav najširi u svom toku prelazi u tesnac Karpatskih planina. Tvrđava je predstavljala važno srednjovekovno vojno pogranično utvrđenje, planski građeno zbog vojno-strategijskog značaja mesta. Odavde se lako mogao kontrolisati sav kopneni i vodeni put koji je povezivao istok i zapad, a strme i nepristupačne Ridanske litice, na kojima je izgrađena Tvrđava, i sama reka, bili su joj prirodna zaštita. Zbog ovakvog položaja, tokom XIV i XV veka, pogranične sile, Ugarska i Srbija, a potom i Otomanska imperija, borile su se da osvoje Golubačku tvrđavu jer su time sticali kontrolu i moć nad državnom granicom.

Ono što sada sledi je ulazak u kompleks, kupovina ulaznica i informisanje o tome šta sve možete da vidite…

Foto: Republika

Cena ulaznice varira u zavisnosti od toga koje zone želite da obiđete, ali osnovna ulaznica u koju je uključena tura kroz tzv. „zelenu zonu“ je 600 dinara, s tim da treba imati u vidu da studenti, đaci, penzioneri imaju veoma velike popuste na istu. Ovde treba napomenuti da za ostavrivanje popusta morate kod sebe imati dokument kojim možete da dokažete svoj status. U redu na ulasku ispred nas je bila grupa studenata koja kod sebe nije imala indekse, pa je i niža cena karte izostala, tako da ova informacija nekima može biti korisna. Deci je omogućen besplatan ulaz uz pratnju roditelja.

Foto: Republika

Ulaz u tvrđavu

Pomenula sam zone na koje je podeljena Golubačka tvrđava i to je, zapravo, najvažnija informacija koju treba da znate pre nego što krenete na izlet. U zavisnosti od toga koje zone želite da obiđete, raste i cena ulaznice, pa npr. najskuplja varijanta koja podrazumeva „crnu zonu“ iznosi 1.200. dinara. Međutim, ono što je važno da znate jeste da nisu sve zone otvorene svakog dana, pa ukoliko želite da obiđete svaki pedalj velelepne Golubačke tvrđave morate unapred da napravite plan posete. Zato je najbolje da pre polaska na put, odete na zvaničnu internet prezentaciju tvrđave i tamo pronađete sve što vas zanima.

Foto: Republika LEGENDA O IMENU: Neostvarena ljubav, kazna i smrt  Prvi put u istorijskim izvorima Golubačka tvrđava se pominje 1335. godine kao utvrđenje sa ugarskom vojnom posadom. Iako je osnovana pre pomenute godine, ne zna se ko ju je i kada tačno podigao. Njeno ime na srednjovekovnim kartama ispisano je na različitim jezicima: Galambas, Galambocz, Colombazo, Columbaz, Columbarum, Taubersburg, Tawbenstein, Peristerin, Giwerdzinlik… i u svakom osnovu čini  reč -golub. Misteriju  imena objašnjavaju srednjovekovne legende, a jedna od najpoznatijih govori o osmanskom zapovedniku grada koji se zaljubio u lepu meštanku Golubanu. Odbijajući da uđe u njegov harem, Golubana je kažnjena tako što je okovana za stenu da bi se pokajala. Njeno odbijanje pokornosti turskom komandantu odvelo ju je u smrt. Po njoj, Tvrđava je dobila ime Golubac, a stena, koja i danas viri iz Dunava, nosi ime ”Baba-kaj” ( tur.” pokaj se”).

Prvi ustisak kada se uđe u kompleks jeste da baš sve, od travnjaka, do info pulta izgleda svetski! Osim toga, zaposleni u kompleksu su na svakom koraku, pristupačni svakom posetiocu i veoma ljubazni. Sve što vas zanima možete pitati i oni će vam ljubazno odgovoriti.

Sama tvrđava je nestvarna. Sastoji se od 9 kula i teško je odlučiti koja je najlepša. Želećete baš sve da fotografišete jer ćete biti očarani svakim novim prizorom.

Foto: Republika

Pogled iz jedne od kula

Spremite se za mnogo stepenica! Obilazak tvrđave to zahteva, a ukoliko se odlučite i za druge zone sem osnovne, znajte da vam je za to potrebna solidna kondicija, kao i adekvatna oprema.

O svemu što vas zanima o samoj tvrđavi, kada je istorijska pozadina u pitanju, možete pročitati na savremenim info tablama koje su raspoređene po tvrđavi. U velikoj, impozantnoj galeriji sa prelepim pogledom na Dunav može se pogledati i kratak film o Golubačkoj tvrđavi.

Foto: Republika

I na kraju, u sklopu kompleksa nalazi se i kafeterija u kojoj se možete okrepiti uz neprocenjiv pogled na srednjovekovno zdanje.

Nakon povratka iz Golupca u vazduhu je još dugo lebdeo osećaj zadovoljstva, a može se reći i ponosa jer lepo je znati da Srbija u svojoj turističkoj ponudi ima nešto tako impozantno.