MONAH SA SVETE GORE NA GROBU NAJVOLJENIJEG POGLAVARA SPC: Patrijarh Pavle je svetlo našeg naroda

Foto: ST/N. MANDIĆ

Grob patrijarha Pavla

Među vernicima najbrojnije su bile žene, mlade sa marama na glavi skrušeno su mrmljale molitve ispred spomenika. Malo dalje bakice strpljivo su čekale svoj red da se pomole, jer baš tu na grobu patrijarha Pavla dešavaju se čuda. Bolesni ozdrave, a oni koje pritisnu brojne muke nađu mir i spasenje.

Među vernicima posebno se izdvajao visoki čovek u svešteničkoj odori, jerođakon Siluan sa Svete Gore iz manastira Grigorijata koji je već 22 godina monah na Hilandaru. Kako je ispričao za Republiku, rođen je i odrastao u Leposaviću na Kosovu i Metohiju, gde je kao dečak upoznao patrijarha Pavla. Blagost, smirenost i duhovna radost kojom je Pavle zračio opčinio je golobradog dečaka koji je sa 14 godina odlučio da posveti život Bogu.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Manastir Rakovica

- Patrijarh Pavle me je prizvao crkvi i po njegovom blagoslovu sam sa 19 godina otišao na Svetu Goru. Danas je veliki praznik Usekovanije glave svetog Jovana Krstitelja i rođendan patrijarha Pavla, pa sam došao da celivam njegov grob, jer on je svetlo našeg naroda - rekao je jerođakon koji, poput svog duhovnog učitelja patrijarha Pavla, pleni unutrašnjom radošću i smirenošću.

Iz dalekog Majamija posle 15 godina u domovinu je došla Slađana Đurović i na nagovor buduće svekrve prvi put posetila Pavlov grob.

- Prelepo je, potpuno sam opčinjena ovim mestom koje je velika svetinja kao i patrijarh Pavle. Ja lično nisam svedočila, ali čula sam da se ovde čuda dešavaju, samo treba verovati - poručila je Slađana.

Njena svekrva Mira Lovre često dolazi u manastir Rakovicu.

 

 

- Imala sam sreću da upoznam patrijarha Pavla i još pamtim njegovu skromnost. Bio je svetac za života, svetac je i sada za nas, pa me ne čudi što pričaju da njegov spomenik isceljuje. Ne znam da li je to tačno, ali ja kad dođem osećam blagodeti ovog svetog mesta - rekla je Mira.

U priču o Pavlu uplela se i Radovanka Beaonović, rodom iz Slavonije, koja je tek drugi put u manastiru, ali kaže da će sada dolaziti svaku nedelju.

- Teško je opisati kako se osećam, taj mir i spokoj nigde drugde nisam osetila. Posle posete groba patrijarha Pavla uvek sam radosna i raspoložena, kao da njegova blagodet dođe do nas - kazala je Radovanka koja je dovela komšinicu od 83 godine. Simpatična bakica rasplakala se na pomen Pavla.

- Došla sam da se poklonim patrijarhu Pavlu. On je bio živi svetac, plačem jer ga toliko volim. Ne mogu sama da dođem, pa sam molila Radu da me dovede. Osećam se kao u snu, ne mogu da verujem da sam uspela da dođem - rekla je Slavica Radojičić, dok su joj se krupne suze slivale niz obraze.

O Pavlu samo najlepše govori i njegov savremenik i duhovnik rakovičkog manastira otac Ignjat Tovarović.

- Imali smo sreću da živimo u vremenu kada je zemljom Srbijom hodao patrijarh Pavle. Narod ga je još za života proglasio svetiteljem, a to će i vreme pokazati. On je živeo po svetom Jevanđelju i asketski i svojim životm je potvrđivao ono što je u Svetom pismu aloženo svima nama. Mi grešni nemamo šta da kažemo, mi smo mali u odnosu na takvu veličinu kao što je bio patrijarh Pavle - zaključio je otac Ignjat.

Patrijarh Pavle rođen je rođen je 11. septembra 1914. u selu Kućanica u Slavoniji kao Gojko Stojčević. Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenje, gde je dobio ime Pavle. Za 44. srpskog patrijarha izabran je 1. decembra 1990. i na mestu poglavara SPC proveo je 19 godina. Preminuo je 15. novembra 2009. i po sopstvenoj želji sahranjen je u porti manastira Rakovica.