NEMA VIŠE ŠALE SA KORONOM: Ko hoće na more, moraće da poštuje NOVA pravila!

Foto: youtube.com/Opština Višegrad

Ilustracija

Dalja procedura zavisiće od procene lekara i može podrazumevati testiranje, nove preglede i lečenje, stavljanje pod nadzor, što znači svakodnevno telefonsko javljanje i ponovni dolazak na pregled ili samo upozorenje da se u periodu od deset dana smanje kontakti i prijavi svaka promena zdravstvenog stanja.

POD KONTROLOM

Pod nadzorom se mogu naći svi naši državljani koji se vraćaju ili ulaze u Srbiju iz bilo koje evropske zemlje. Ipak, odluka je najviše doneta zbog ljudi koji će se vratiti s odmora u Crnoj Gori, gde je trenutno oko 75.000 naših građana, Hrvatskoj i BiH.

Nakon sednice kriznog štaba, zamenica direktora Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević apelovala je na sve građane da se do petka vrate u Srbiju jer će nakon toga početi nadzor, koji, kako je precizirala, ne podrazumeva karantin i samoizolaciju, odnosno ne znači ograničavanje slobode kretanja.

Na pitanje šta podrazumeva nadzor, dr Kisić Tepavčević je odgovorila da će javnost biti detaljnije obaveštena o tome do petka u 18 časova, ali da će podrazumevati određenu dinamiku javljanja relevantnim zdravstvenim službama, s ciljem da se potencijalni unos virusa u našu zemlju stavi pod kontrolu.

BROJKE RASTU

Kisićeva ističe da je krizni štab doneo tu odluku zbog povećanja broja zaraženih u regionu, ali i u svim evropskim zemljama, od kraja avgusta.

- Crna Gora je treća po učestalosti zaražavanja u Evropi i, kao takva, predstavlja rizik, a broj zaraženih povećava se i u našoj zemlji s obzirom na to da veliki broj naših građana boravi u Crnoj Gori - kaže doktorka i napominje da se na visokom mestu po broju novozaraženih nalaze i Hrvatska i BiH, gde takođe ima dosta naših ljudi.

Ona je navela i da je još ranije izrečena kao važna preporuka da sva deca posle povratka iz inostranstva koja idu u kolektive budu u kućnoj izolaciji u periodu od 10 dana. Sada, kako kaže, preporuka se proširuje i na sve druge koji se vrate u Srbiju.

Šta podrazumeva nadzor 1. Svaki putnik na graničnom prelazu dobija papir sa upozorenjem da u roku od 24 časa mora da se javi u KOVID ambulantu po mestu prebivališta 2. Sanitarna inspekcija proveravaće da li se obaveza poštuje 3. Kad se povratnik javi lekaru, ovaj razgovara s njim, po potrebi ga pregleda i upućuje na testiranje i dalje lečenje 4. Oni koji odlukom lekara budu stavljeni pod zdravstveni nadzor u trajanju od deset dana biće pozivani telefonom, moguće i svakodnevno, i biće im zakazan novi pregled kako bi se pratilo njihovo stanje 5. Procedura nije ista za sve pacijente, već će zavisiti od zdravstvenog stanja svakog pojedinačno i kapaciteta ambulante 6. Na snazi ostaje i preporuka o samoizolaciji u trajanju od deset dana ili makar smanjenju kontakata na najmanju meru za sve koji se vraćaju iz ugroženih zemalja. Ko bi ovo da izbegne, trebalo bi odmah po povratku s letovanja da uradi PCR test

Foto: Tanjug/AP Vizir ne može da zameni masku Hrvatski zavod za javno zdravlje (HZJZ) uputio je posebno upozorenje školama da viziri nisu dobra zamena za zaštitne maske. - Uprkos tome što viziri ograničavaju širenje bolesti kapljičnim putem, oni ne mogu da spreče širenje zaraze aerosolom, koje bi moglo biti moguće - saopštio je HZJZ.

Foto: Tanjug/AP SZO: Rast broja mrtvih u oktobru i novembru Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da se očekuje porast broja umrlih od virusa KOVID-19 u Evropi u oktobru i novembru. - Postaće mnogo teže. U oktobru i novembru bićemo svedoci porasta stope smrtnosti - izjavio je direktor SZO za Evropu Hans Kluge, naglašavajući i da pojavom vakcine neće doći kraj epidemije.

Foto: Srpski telegraf Prema vakcinisanju skeptični Srbi, Nigerijci, Pakistanci... Srbija je među šest zemalja u kojima je najviše poraslo nepoverenje prema vakcinama, nevezano za KOVID, već vakcinisanje uopšte. Veliko istraživanje objavljeno je u prestižnom medicinskom časopisu Lanset (u 149 država anketirano 284.000 ljudi) i obuhvatilo je promenu stava o vakcinisanju od 2015. do 2019. godine. Rezultati pokazuju da je u Avganistanu, Azerbejdžanu, Indoneziji, Nigeriji, Pakistanu i Srbiji zabeležen porast udela ispitanika koji se snažno protive vakcini. Pored tih država, i u Bosni i Hercegovini, Gruziji, Japanu i Maleziji raste zabrinutost za bezbednost vakcina. Naglašeno je da, posmatrajući EU, situacija u Poljskoj zabrinjava jer je zabeležen pad poverenja u vakcinaciju sa 64 na 53 odsto, dok je situacija u Francuskoj, Finskoj i Velikoj Britaniji najpozitivnija i tamo je poverenje znatno poraslo poslednjih godina. Italija takođe beleži pozitivan trend.