Milutin je bio zazidan u pećini skoro godinu i po dana! Čudom je preživeo, a kada je izašao sačekalo ga 1.000 ljudi

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Povodom 50 godina od njegovog izlaska, ispred pećine Samar je obeležen jubilej tog događaja, a prikazan je i film "Speleonaut/Pod kamenim nebom" Sonje Đekić o njegovom petnaestomesečnom samovanju u pećini, pišu Južne vesti.

Samu pećinu, selo, ali i tada mladog speleologa Milutina Veljkovića jedan poduhvat početkom sedamdesetih godina proslavio je nadaleko, a čak privukao i pažnju svetske javnosti.

Juna 1969. godine, tada 34-godišnji Milutin, sprovodeći naučni eksperiment, neprekidno je, zazidan u pećini, boravio sam u njoj ukupno 464 dana, oborivši svetski rekord u boravku pod zemljom koji je do tada, sa 109 dana, držao Francuz Anri Fiout.

U svom poduhvatu uspeo je održavajući radio-vezu sa selom, hraneći se iz konzervi i dvopecima i uz pomoć agregata koji je imao u pećini. Većina meštana i danas se seća Milutinovog izlaska iz pećine gde ga je sačekalo nekoliko hiljada ljudi.

Milutin je o svom boravku u pećini Samar izdao i knjigu "Pod kamenim nebom" baziranu na dnevniku koji je vodio tokom svog samovanja, kojim oživljava svakodnevne poslove (pripremanje kafe, prikupljanje pećinske faune…), ali i dramatična zbivanja kakva su vađenje sopstvenog zuba, čežnja za ženom, borba sa poplavom i halucinacijama i druge stvari.

Za ovu pećinu i pećinski sistem Jezava, i pored nekadašnje svetske slave, danas se ne zna puno, osim među speleolozima i avanturistima.

Pećina Samar nalazi su u netaknutoj prirodi nadomak Svrljiga, na obroncima planine Kalafat kod sela Kopajkošara.

Pećinu je formirala Kopajska reka i duga je preko tri kilometra. Ponornica se uliva na jednom kraju pećine, a izlazi na drugom kraju pećine, praveći vodopad od oko pet metara visine.

Glavni kanal pećine obiluje virovima i kaskadama, pa se ne preporučuje samostalan obilazak pećine upravo zbog brojnih vodenih prepreka i lavirinata.

U ovoj pećini pronađena je do sada najbolje očuvana u Srbiji lobanja pećinskog lava, ali i ostaci pećinskog medveda i kabaloidnog konja.