ZABRINJAVAJUĆI PODACI: Rapidan porast MIGRANATA, u Srbiju dnevno uđe oko 8.000!

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ

Migranti

U ovom trenutku, u funkciji je 16 prihvatnih centara i centara za azil u kojima je smešteno 5.263 migranta, podaci su koje je Komesarijat dostavio Tanjugu, a ukupno u zemlji, prema njihovim podacima, u centrima i izvan njih nalazi se oko 6.000.

U Komesarijatu kažu da je izvan centara najviše migranata na severnim granicama zemlje gde se, prema njihovoj proceni, nalazi oko 500 migranata.

Migranti dolaze iz Avganistana, Sirije, Iraka, ima i onih koji dolaze iz severne i istočne Afrike, a ono što Ðurović ističe jeste da se povećao broj Sirijaca, odnosno da su ponovo više od preko 10 odsto svih koji dođu sada Sirijci i da taj broj raste.

Kako je naveo Ðurović za Tanjug, u Srbiji svakoga dana ima preko 8.000 migranata, koji našu zemlju intenzivno i napuštaju, ali dolaze drugi koji preko naše zemlje žele da stignu do Mađarske, Rumunije i najčešće Hrvatske. Kaže da se migranti osim u Beogradu, u parkovima mogu primetiti i u Loznici i Subotici..

 

 

- Od početka epidemije virusa korona kod nas nije dolazilo do smanjivanja broja, do danas se samo povećava broj ljudi koji dolaze. Oni i napuštaju zemlju intenzivno, ali u svakom trenutku u zemlju uđe između 150 i 200 ljudi na jugu, a sličan broj i pokušava da napusti Srbiju - kazao je Ðurović.

Prema njegovim rečima, problem je i što iz susednih zemalja migrante "guraju" nazad u Srbiju i to stotine ljudi dnevno.

Ti ljudi koji su "gurnuti" u Srbiju, kako kaže Ðurović, nisu vraćeni legalnim putem, već su samo "gurani da pređu granicu i ponovo se nađu kod nas".

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ

Migranti

- To kod nas stvara nelagodnu situaciju, imate veliku fruktuaciju ljudi koji pokušavaju da uđu, izađu, to je jedan intenzivan ping-pong sa ljudima duž južnih i severnih granica i u tom smislu je situacija daleko od mirne, pogotovu jer lokalni građani vide veliki broj ljudi koji su u potrebi, a nisu smešteni - kaže Ðurović.

Ono što je potrebno za sređivanje situacije, prema mišljenju Ðurovića, jeste da Komesarijat za izbeglice i migracije poveća kapacitete i smesti sve migrante koji se nalaze na teritoriji naše zemlje.

Kako kaže desetine, stotine ljudi u parkovima u Beogradu, Loznici i Subotici.pokušavaju da prenoće, da bi zatim nastavili put dalje, a istovremeno dolaze neki drugi ljudi.

- Uglavnom je reč o ljudima kojimanije obezbeđen smeštaj ili nisu adekvatno upućeni u najbliži centar, nego su žrtve birokratije, odnosno upućuju se na neka mesta do kojih ne mogu lako i brzo da dođu - navodi Ðurović

On kaže da je neprihvatljivo da ljude po hladnom vremenu borave u šumi, što predstavlja rizik za te te ljude, ali i opterećenje za lokalne sredine i lokalne građane.

- To je posao Komesarijata za izbeglice i migracije - naglašava Ðurović i dodaje da svaka priča o tome da ljudi ne žele u smeštaj, ne odgovara realnosti na terenu.

 

Epidemija virusa korona i zatvaranje granica u prvom momentu u Srbiji u martu kada je sve počelo, kako kaže Ðurović, uticala je da se smanji migracija iako nikada nije stala, ali i da se svi ljude smeste u smeštajne kapacitete.

Ðurović ističe da je to prvi put da su u Srbiji svi bili smešteni, kao i da ih je u tom trenutku bilo preko 9.000.

- Nisu imali dovoljno kapaciteta za smestaj, pa su otvarali šatore. Od tog trenutka, početka prvog talasa pa do danas nemamo značajno smanjenje ljudi koji se nalazi u zemlji, a imate intenzivniju migraciju jer ljudi i dalje dolaze iz pravca Grčke i Turske i u takvom scenariju vi morate da povećate kapacitete da biste izbegli humanitarnu krizu na lokalu, da biste izbegli dalje nemire, uznemirenost građana na lokalu, dezinformacije koje se šire - navodi Ðurović.

Kako dodaje, Srbija i naše društvo je konstantno u krizi kada su u pitanju migranti jer ako je konstantno oko 1.000 ljudi bez smeštaja, to je automatski kriza.

Pojašnjava da migranti van smeštaja nemaju gde da spavaju, a da su među njima i žene, deca, odrasli i naglašava da svako spavanje mimo kapaciteta te ljude čini ranjivim, bolesnim i "gura" ih u ruke krijumčara koji će im obezbediti smeštaj za mnogo više para ili za neke usluge, za eksploataciju.

- Imate i povećan broj prekršaja, imate ljude koji pokušaju da se sklone, uznemirene građane koji viđaju prljave i umorne ljude na ulici. Sve to onda povlači niz događaja koji pogađaju društvo u različitim aspetktima njegovog funkcionisanja, od bezbednosti, zdravlja, do politike - dodaje Ðurović.