Sedam godina od uvođenja tužilačke istrage: Da li je vreme za novi zakon?

Foto: Privatna arhiva

Nenad Stefanović

U Ministarstvu pravde kažu da se kontinuirano prati primena ZKP i da će se u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23, uočenim nedostavima i realnom potrebama zakon u narednom periodu usklađivati.

Zamenik Višeg javnog tužioca i predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UTS) Nenad Stefanović smatra da je u proteklih sedam godina država obezbedila ljudske i materijalne resurse neophodne za efikasno sprovođenje tužilačke istrage, ali napominje da je ovaj zakon "relikt neuspele reforme pravosuđa iz 2009. godine", te da su neophodne njegove izmene.

U pogledu ljudskih resursa, u proteklih sedam godina izabrano je ukupno 255 novih zamenika tužilaca, a tužilaštva su dobila nove ili renovirane zgrade, kancelarije, novu opremu, rekao je Stefanović.

On je dodao da UST očekuje da se nastavi ovaj trend i da u narednom periodu bude zaposlen potreban broj tužilackih pomoćnik, zapisničara, referenata.

Smatra da bi trebalo promeniti Pravilnik o određivanju broja osoblja u tužilaštvima iz 2009. godine, jer nije ispratio prelazak sudske na tužilačku istragu i predviđa da na tri zamenika tužioca ide samo jedan zapisničar, dok su istražne sudije imale svako svog zapisničara.

On podseća da za razliku od istražnih sudija ranije, zamenici tužioca sada postupaju i rukovode i predistražnim i istražnim postupkom, podižu optužnice i zastupaju ih na suđenjima.

Što se tiče kvaliteta Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), Stefanović kaže da iako je ZKP-om predviđeno da je tužilaštvo rukovodeći, a policija izvršni organ, u praksi tužilaštvo još uvek nema adekvatne instrumente za rukovodeću ulogu u punom kapacitetu.

- Međusobni odnosi tužilaštva i policije su na zavidnom nivou, međutim dešavaju se sporadični problemi. U sprovođenju tužilacke istrage, tužioci osnovni problem vide u zakonskom okviru jer rukovodeća uloga tužioca u predistražnom i istražnom postupku nije potkrepljena efektivnim mehanizmima koji bi omogućili da se ta uloga faktički i ostvari - ukazao je Stefanović.

On je pojasnio da odredbe ZKP tužilaštvu daju ovlašćenje da inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv policije i drugih državnih organa koji ne postupaju po zahtevima tužilaštva, ali ne i da učestvuje ili vodi disciplinski postupak odgovornih za nepostupanje, kao što je to drugim državama koje takođe imaju tužilačku istragu.

Foto: Public

Podsetio da je UST već predložio nadležnom ministarstvu da se izvrši izmena Zakona o javnom tužilaštvu u cilju jačanja rukovodeće uloge tužilaštva i uvede nova profesija-tužilački istražitelji, koja već postoji u nekim sistemima koji imaju tužilačku istragu.

Istražitelji, prema njegovim rečima, bili bi kadrovi sa odgovarajućom obukom obuku i iskustvom, koji ispunjavaju uslove uređene posebnim zakonom.

- Praksa drugih zemalja pokazuje da su to prevashodno aktivni policijski službenici ili pripadnici službe bezbednosti, koji imaju iskustvo u prikupljanju dokaza. To su takođe policajci koji su ispunili uslove za odlazak u penziju, budući da zbog beneficiranog radnog staža isti relativno rano idu u penziju, a ovo je prilika da se njihovo neprocenljivo radno iskustvo i dalje koristi u rasvetljavanju krivičnih dela - naveo je predsednik UST.

Posao istražitelja bio bi da se posvete onim slučajevima koji zbog svoje kompleksnosti traže naročitu hitnost u postupanju, za razliku od pripadnika policije koji se susreću sa velikim brojem predmeta u radu.

Prema rečima Stefanovića, to bi mogle da budu otmice, ubistva ili neko drugo teško krivično delo, kojim bi se istražitelji pod nadzorom i kontrolom nadležnog tužilaštva bavili svakodnevno, oslobođeni obaveze da paralelno rade na više predmeta istovremeno, kao što je to slučaj u policiji.

- To bi doprinelo efikasnom sprovođenju istrage i prikupljanju dokaza, a na ovaj način postupajući tužilac bi preuzeo veću kontrolu nad predistražnim postupkom i istragom - smatra Stefanović.

Sa druge strane, kao i u sudnici, advokat Ivan Gvozdenac smatra da se "tužilačka istraga" nije dobro pokazala kod nas, jer nismo bili spremni za nju kako u kadrovskom smislu, tako i u tehničkoj smislu, napominjući da sadrži rešenja nama nepoznate anglosaksonske pravne tradicije.

On je je mišljenja da su rešenja "starog" ZKP-a, koji je uređivao takozvanu “sudsku istragu” bila mnogo bolja, jer je tada, pored ostalog, postojalo pravo žalbe na rešneje istražnog sudije o pokretanju istrage, dok sada osumnjičeni i njegov branilac nemaju tu mogućnost, a istraga se pokreće naredbom tužioca.

- Takođe, novi ZKP je napustio načelo utvrđivanja materijalne istine, a što je nekada kao dobro rešenje propisivao stari zakon - rekao je Gvozdenac.

Posebno je ukazao da bi bilo nužno što pre menjati procedure u pogledu "posebnih dokaznih radnji", poput tajnog nadzora kominkacije, jer su odredbe koje to regulišu apstraktne i podložne slobodnom tumačenju.

- Upravo zbog toga Ustavom zagarantovana prava svakog građanina podložna su prikrivenoj povredi - naveo je Gvozdenac napominjući da bi se kod tajnog nadzora komunikacije morala ustanoviti obaveza sudije za prethodni postupak da obavesti svako lice protiv koga je određena ova dokazna radnja, a kasnije nije pokrenut krivični postupak.

To bi, kako smatra, dovelo do neke vrste naknadne kontrole, sa rezultatom da se naredbe o tajnom nadzoru komunikacije ne donose olako.

- Svakako treba menjati mnogo toga u "novom” ZKP-u, ali uz poštovanje pravne tradicije krivičnog procesnog prava u našoj zemlji, sa uvažavanjem uporedno pravnih rešenja zemalja sa sličnim pravnim sistemima - zaključio je on.