HRVATI BI TREĆI PUT DA OTMU SRPSKE MILIONE: Sudije treba da odbrane čast pravosuđa

Foto: youtube.com/ZooM Vesti Uzice

Savest na ispitu: Jasnima Obućina

Iako takav zahtev čak i laicima sam po sebi zvuči potpuno nelogično (čak i da nije u pitanju Hrvatska), pomenuti sud dva puta je ukidao odluke nižeg Privrednog suda, koji je, poštujući zakon, ali i interese svoje države, odbijao hrvatske zahteve.

Sada predmet "Jugobanka", oko kog je nastao ceo galimatijas, po treći put se našao pred većem PAS.

 

Zbog čega se poseglo za neuobičajenim rešenjem, sazivanjem opšte sednice svih sudija, ostaje samo da nagađamo jer se niko iz PAS nije oglasio na tu temu. Informacija o opštoj sednici ostala bi i sakrivena od javnosti da pojedinim sudijama očigledno nije proradila svest da se ipak radi i o nacionalnom interesu, pa je sve procurilo.

 

Podsetimo, radi se o slučaju o kom je Srpski telegraf, kao i drugi mediji, pisao u nekoliko navrata. Suština prljave igre, diktirane iz Zagreba, svodi se na pokušaj da se Srbiji potpuno nelegalno naplati 100.000 evra za troškove postupka vođenog u Hrvatskoj.

 

Ne priznaju ni stav ministarstva Privredni apelacioni sud u nekoliko navrata je i sam sebi uskočio u usta. Naime, u slučaju "Mladost turist", istovetnom kao što je ovaj vezan za Jugobanku, doneta je odluka da se zahtev Hrvata ne prihvati. Takođe, Ministarstvo finansija dalo je mišljenje da u primeni sporazuma o sukcesiji nema reciprociteta. A upravo je PAS u jednoj od odluka, kojom je poništio odluku Privrednog suda, naložio da se isto mišljenje pribavi. Sada ispada da za njih to isto mišljenje nije od značaja.

 

Reč je o slučaju "Jugobanke" u stečaju, a ukoliko bi ova namera prošla, po istoj matrici bi Hrvati mogli da traže od naše zemlje nove milionske iznose.

- Privredni sud u Beogradu tri puta je odbio ove zahteve hrvatske strane, odnosno Zagrebačke banke. Međutim, PAS, na čijem je čelu Jasminka Obućina, ukida ta rešenja, radeći praktično za interese strane države - objašnjava sagovornik Srpskog telegrafa pravni stručnjak koji je od početka upućen u ovaj slučaj, dodajući da je nezamislivo odsustvo kapaciteta suda republičkog ranga da prepozna postojanje podeljenog reciprociteta kao jednog od aksioma međunarodnog prava, što znači da se sve odluke međusobno priznaju, osim onih koje proizilaze od različite primene Sporazuma o sukcesiji.

 

 

Naš sagovornik, ipak, ističe da koliko god brine nebriga o pravnim normama i nacionalnim interesima koju iskazuje PAS toliko hrabri doslednost Privrednog suda da tri puta donese jedinu moguću, na zakonu i međudržavnom sporazumu zasnovanu i ujedno jedinu logičnu odluku.

Isti stav u ranijim tekstovima našeg lista izneli su mnogobrojni profesori međunarodnog prava, advokati, bivše i sadašnje sudije...