Patrijarh do poslednjeg trenutka delio sudbinu svog naroda: DOČEKAĆE GA SVECI SAVA I NEKTARIJE!

Foto: Tanjug

Ovim rečima blagopočivšeg patrijarha opisuje teolog Miloš Stojković Hilandarac, koji imao sreće da upozna Irineja ne samo kao crkvenog poglavara već i privatno.

- Mudrost i ljubav kojom je zračio patrijarh Irinej teško je opisati rečima. To je nešto što se prosto osetilo u njegovom prisustvu, nešto što je moglo da dotakne srce svakog čoveka. Bio je to jedinstven čovek, duboko posvećen Bogu i srpskom narodu - rekao je Stojković.

On za Srpski telegraf kaže da ćemo tek postati svesni patrijarhove veličine. U najtežim trenucima, ističe naš sagovornik, nije pomislio da se skloni pred počasti korone i nesreće koja je zadesila ceo svet.

- Do poslednjeg trenutka delio je sudbinu svog naroda i, na neki način, položio život na oltaru domovine u ovoj teškoj borbi protiv pandemije. Izgubili smo patrijarha, ali smo dobili još jednog molitvenika koji se moli za sve nas uz presto Gospoda, bdi i čuva nas u ovim teškim vremenima - zaključuje Stojković.

Sprečio kanonizaciju Stepinca Samo njegovom zaslugom, ističe Stojković, sprečeno je da Katolička crkva proglasi za sveca kardinala Stepinca. - Patrijarh Irinej je umeo blago i s puno ljubavi da priđe i razgovara čak i sa onima s kojima se duboko nije slagao. Svojom mudrošću uspeo je da spreči da se Stepinac proglasi svecem i to je samo jedna od njegovih brojnih zasluga tokom ovozemaljskog života.

Poglavar SPC je, inače, sahranjen na praznik Svetog Nektarija, otkriva sveštenik iz Valjeva Nenad Andrić.

- Patrijarh Irinej je mnogo voleo Svetog Nektarija. Verujem, svetac će ga čekati sa Svetim Savom na nebu Božjem. Da voli Svetog Nektarija, patrijarh mi je rekao kada je pročitao moju knjigu o ovom svecu. Dao mi je blagoslov da u Beogradu održavam predstavljanja (promocije) knjige o eginskom čudotvorcu. Carstvo mu nebesko - napisao je Andrić na Fejsbuku.

Tečno govorio grčki Irinej je više puta odlazio na Svetu goru, a tokom deset godina, koliko je bio srpski patrijarh, dva puta je posetio Hilandar, koji je mnogo voleo i pomagao. - Patrijarh Irinej je tečno govorio grčki, a osim Svete gore, posećivao je srpsko groblje u Solunu i dao veliki doprinos uspostavljanju tešnjih veza između srpske i grčke pravoslavne crkve - otkriva Stojković.

Protođakon i urednik Glasa crkve Ljubomir Ranković upoznao je Irineja na početku svoje đakonske službe.

- Pamtim ga u najlepšem svetlu, u jednoj dubokoj emociji prema jednom od predstavnika stare slavne garde srpskih vladika. Upoznao sam ga 1975. godine, u maju mesecu. Bio je mlad vladika, nijedne sede nije bilo u njegovoj bradi ni kosi - prisećao se protođakon Ranković.

SIMBOLIKA
Na patrijarhovom kovčegu su izloženi simboli koji se vezuju za njegov život i misiju.
- Mandiju, zeleni plašt, patrijarh i episkopi nose kad ulaze u hram pred početak liturgije, u nekim momentima večernjeg i jutarnjeg bogosluženja
- Panakamilavka je kapa s belim platnom, koja je u srpskoj tradiciji odlika patrijarha
- Arhijerejski štap žezal
- Jevanđelje koje je propovedao celog života
- Krst kojim je osvećivao

Unuk nosio krst Sin patrijarhovog pokojnog sinovca, koga je on zvao unukom, išao je ispred kovčega u kojem je bilo telo patrijarha i nosio njegov krst, tiho plačući. Ovaj mladić, kako kažu iz SPC, bio je veoma vezan za Irineja jer je vodio računa o njegovoj porodici i uvek im pomagao.

On je otkrio da je patrijarh bio veliki ljubitelj knjige i pravi, prosvećeni intelektualac.

- Irinej je u teškim momentima brod srpske crkve vodio ka sigurnoj i mirnoj luci. Moj poslednji susret s njim je bio u Resniku pre nekoliko meseci, kada sam mu poklonio komplet knjiga Isidore Sekulić, za koju je rekao da je najumnija Srpkinja. Dao mi je blagoslov da pišem knjigu o njegovom prethodniku patrijarhu Pavlu - rekao je Ranković.

Foto: e-stock Vladika Atanasije Vladika Atanasije: Oprostite mi, Vaša svetosti! Umirovljeni vladika Atanasije Jevtić iz Trebanja je doputovao u Prizrensku bogosloviju, gde je počivši patrijarh bio profesor i gde su se đaci pomolili za njegovu dušu. - Voleo bih da odem na sahranu, napisao sam mu nekoliko oštrih pisama jer se nismo oko svega slagali, posebno oko politike, oko Kosova. Ako odem, reći ću mu: "Vaša svetosti, oprostite mi ako sam vas, kao čoveka, nekada uvredio, verovatno jesam, pa mi sada oprostite na tome" - rekao je Atanasije đacima. Upisujući se u Letopis Bogoslovije, on je patrijarha Irineja nazvao svetim i ostavio pomen o tome da se za pokoj njegove duše pomolio zajedno sa đacima i profesorima.

Starina Blažo (90): Od odra na mogu da se odvojim

Starina Blažo Novitović (90), vršnjak počivšeg patrijarha, čak iz Arilja stigao je u Beograd da oda počast poglavaru SPC.

Foto: printscreen

Starina Blažo

- Patrijarhu Pavlu sam na sahrani poljubio ruku, sad ne mogu ni ispred odra da se poklonim. Nosim ja masku i čuvam se, al ne mogu da odem od patrijarha. Pa on je iz Čačka, a ja sam iz Arilja. Ko će ga drugi čuvati. Moram mog komšiju da ispratim - rekao je Blažo.

Sestra Milijanka: Konačno će se odmoriti moj dobri brat

Patrijarhova sestra Milijanka Kovačević kaže da su rano ostali bez oca i da ih je, radeći u nadnici za koru hleba, othranila majka Milijana, a da je njen brat, još kao mladić, preuzeo brigu o porodici.

- Nas troje bili smo jedno drugom do uveta. Rasli smo u oskudici, ali u ljubavi i slozi. Mnogo se radilo, a najviše on. Vikendom je sa školovanja dolazio kući i odmah se presvlačio u radno odelo i obavljao poslove u domaćinstvu. Mi smo uvek išli uz njega, samo nam je govorio da budemo složni i poštujemo majku. Tako je i bilo. Sada će se konačno odmoriti moj dobri brat, ništa me ne može utešiti i smanjiti ovu bol koju osećam za njim - plačući kaže Milijanka.

Seća se i poslednjeg susreta s njim:

- Dugo me je gledao kao da je nešto predosetio. Kad sam ga pitala što, on je rekao: "Pa, ne viđam te tako često, pusti me da te se nagledam". On je meni bio sve, i otac i majka i brat. On je mnogo bio vezan za majku, pred kraj života i ona se zamonašila u Manastiru Jovanje u Ovčar banji.

Sestrić Slobodan opisuje ga kao veoma strogog, ali s druge strane, i veoma blagog.

- Najčešće sam kod njega u Patrijaršiju išao nedeljom. Voleo je čačanske šljive i to sam uvek nosio, mada je uvek govorio: "Ostavite sebi, ja imam svega". Bio je izuzetno skroman, svima je izlazio u susret, a kad bi ga pitali kako da mu se oduže, samo im je govorio da se više mole Bogu - kaže Slobodan.