SLAVIMO BOŽIĆNE POKLADE: Pravi je trenutak da OPROSTITE dušmanima! Evo šta treba da uradite da se zaštitite od ZLA

Foto: Telegraf/N. PANČIĆ

Foto: Ilustracija

Prema starom narodnom običaju trebalo bi da pripremite bogatu večeru i da se veselite sa svojim ukućanima.

Proslavi Božića prethodi veliki božićni post u trajanju od 40 dana, ali pre njega idu Božićne poklade, koje prate različiti narodni običaji. Poklade su zapravo domaće gozbe namenjene svim članovima porodice, a mogu da budu i seoska veselja uoči velikih postova. Njihovi nazivi se obično povezuju sa velikim postovima, pa kako ove prethode Božićnom postu, nazivaju se Božićne poklade.

Narodni običaji

Smatra se da su poklade dan za praštanje i veselje, pa se priređuju povorke maskiranih igrača, koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode se različite trikove. Na taj način se bore protiv zlih sila i veštica, za koje se veruje da imaju jači uticaj u vreme poklada.

Foto: pixabay.com Foto: Ilustracija DAN ZA OPROŠTAJ: Zaboravite sve loše što su vam uradili Poklade su dan koji podrazumeva radovanje, smeh, ali i oprost - danas je poželjno da se pomirimo sa svima sa kojima smo se posvađali i da rešimo različite razmirice koje dugo vučemo za sobom. Praštanje je obavezno kako bi u post ušli "očišćeni" i mirne duše.

Narodna verovanja

U zavisnosti od kraja i verovanja, različiti običaji se vezuju za ovaj dan. Negde se posle večere zavezuju sve verige u kući, kore od pojedenih jaja bacaju u vatru, tabani trljaju belim lukom, a deci se pred spavanje oblače prevrnute pidžame i majice. Postoji verovanje da bi trebalo uveče tabane trljati belim lukom i izgovoriti sledeće reči: "Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac."

Foto: ST/N. MANDIĆ

Foto: Ilustracija

Nekada je bio običaj da se za poklade organizuju i maskirane povorke na ulicama u kojima bi se najčešće okupljali mladići, a potom pevali, zvonili i pravili galamu ne bi li odagnali zle sile. Seljani bi maskirane povorke, takozvane mačkare, darivali mesom, kolačima, slaninom...

Takođe, palile bi se obredne vatre i ritualno preskakale ili bi se oko njih igralo kolo, u inat zlu. Zanimljivo je da su ovi običaji još uvek "živi" u nekim delovima Srbije.

Posle poklada sledi post, koji podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, odnosno hrane životinjskog porekla i alkoholnog pića na izvesno vreme. To je telesni post, dok duhovni post podrazumeva i uzdržavanje od rđavih misli, želja i dela.