OVA TRI FAKTORA SU PRESUDNA ZA DOBIJANJE KORONE: Neki ljudi su ugroženiji od drugih, saznajte li ste MEĐU NJIMA!

Foto: youtube.com/RTS

Snežana Pajović

Istraživanja u okviru Instituta za nuklearne nauke "Vinča, i istraživanja koja se rade na međunarodnom nivou, jasno pokazuju da postoji genetska predspozicija za oboljevanje od kovida 19. Da bi došlo do povećanog rizika od oboljevanja od te bolesti znači da postoje promene na većem broju gena koje su obično smeštene na različitim hromozomima, objašnjava Snežana Pajović, direktorka Instituta.

Gostujući u Jutarnjem programu, Pajović objašnjava da promene koje nastaju na genima, iz različitih razloga, povećavaju rizik za nastajanje oboljenja kovid 19. To su multifaktorska oboljenja gde spadaju i kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, neurodegenerativna oboljenja.

"Verovatnoća oboljevanja od kovida 19 zavisi od tri faktora. Od naše genetske predispozicije, okolnosti pod kojima živimo i od načina na koji živimo", ističe drektoraka Instituta "Vinča".

Prema njenim rečima, okolnosti podrazumevaju faktore sredine i sredina i te kako utiče da li će se ispoljiti takozvani loši geni, koje svako od nas ima u okviru genoma.  

Spoljašnji faktori sredine isto mogu da utiču na ispoljavanje loših gena ili na njihovo suprimiranje. 

Treći faktor je kakav život vodimo, a to znači kako se hranimo, koje bioaktivne komponente ta hrana sadrži pre svega antioksidanse, koliko dugo spavamo, kakva je naša fizička aktivnost. 

Foto: pixabay.com

Vitamin D odlična odbrana

Najnovija istraživanja pokazuju da se upotreba 500 miligrama vitamina Ce, 1.000 do 4.000 IJ vitamina D ukazala kao izuzetna preventiva.

-Kvalitet života je taj koji može da utiče da li povećavamo ili smanjujemo sopstveni rizik za obolevanje od kovida 19, poručuje Pajović.

Dodaje da su istraživanja pokazala, pogotovo u Italiji i Španiji, da ljudi koji imaju A krvnu grupu mnogo češće oboljevaju u odnosu na one koji imaju 0 krvnu grupu.

-To se objašnjava na taj način što antigeni, koji se nalaze u membrani eritrocita, su proteini koji su takođe kodirani genima, objašnjava Snežana Pajović.

Dodaje da se opet dolazimo do genetskog nivoa jer su naše krvne grupe genetski determinisane.

U okviru biomedicinskih istraživanja, koja se odnose na kovid 19, realizuju se tri projekta, ističe Pajovićeva.

-To su projekti koji su dobijeni preko javnog poziva Fonda za nauku. Period trajanja tih projekta je 18 meseci, a sa konkretnim rezultatom možemo izaći za oko 10 meseci, kaže direktorka Instituta.

Naglašava da su u okviru programa koji se odnosi na selektovanje postojećih lekova, koji mogu biti prenamenjeni, odnosno primenjeni u kliničkoj praksi, već dobili određene rezultate.

Foto: pixabay.com

Kroz saradnju sa Hemijskim fakultetom i referentnom laboratorijom za lekove Univerziteta u Teksasu imaju objavljenih šest medđunarodnih radova.

Dodaje da što se tiče pronalaska leka za kovid 19 to će biti u nekoj drugoj fazi. Sada kada je epidemija u piku za pronalaženje novog leka bi trebalo 10 godina i to košta oko dve milijarde dolara. 

-Nama treba hitno rešenje. U Institutu "Vinča" je razvijena inovativna kompjuterska metodologija na osnovu koje vršimo selektovanje već postojećih i taj projekat se razvija kroz saradnju sa referentnom kovid 19 laboratorijom sa Univerziteta u Teksasu. Nakon selektovanja lekova kreće druga eksperimentalna faza gde se ti lekovi koriste za eksperimentalna biohemijska istraživanja, na različitim životinjskim modelima i to pokriva deo predkliničkih istraživanja pri čemu se koristi jedan od najinfektivnijih mutanata da bi dobili što jasniji odgovor kada je u pitanju jedna intenzvna infekcija, ističe Snežana Pajović, direktorka Instituta "Vinča".