U TOKU SVETSKI RAT ZA VAKCINE PROTIV KORONE! Bogate zemlje već razgrabile prve doze, a evo gde je Srbija u svemu tome!

Foto: pixabay.com

Čini se kao da je večnost prošla od trenutka kada je korona virus stigao iz sveta i u našu zemlju i ostavio razorne posledice.

Te posledice u tom trenutku mogao je samo i delimično zaustaviti, uz naravno ono "sveto trojstvo" - maska, distanca, higijena, jak zdravstveni sistem koji je počivao na respiratoru.

U toj bukvalnoj borbi za dah, sve svetske sile nadmetale su se za aparat koji je mogao i jeste spasao hiljade života.

- Među prvima smo razumeli o čemu se radi, angažovali smo i BIA i uputili naše agente u više zemalja. Borimo se za svaki respirator, svaku masku i to nam čini mi se, ide bolje nego drugima - rekao je krajem aprila predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Ali nabavka respiratora nije bila nimalo lak posao. I to ne samo za Srbiju. I mnogo veće i bogatije zemlje muku su mučile sa nabavkom respiratora, jer je ove mašine epidemija korona virusa pretvorila u najtraženiju robu na svetu u jednom trenutku.

Srbija izdvaja između 50 i 60 miliona dolara za nabavku vakcina   Premijerka je na skupu povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava ukazala na to da će Srbija verovatno morati da izdvoji između 50 i 60 miliona dolara za nabavku vakcina, s tim što je već morala da izdvoji između sedam i osam miliona za avansno plaćanje za neke od njih, prenela je Vlada Srbije

Tako, britanski premijer Boris Džonson zatražio je na početku epidemije od velikih kompanija koje ne proizvode respiratore, poput "Rols Rojsa" i "Dajsona", da se okrenu proizvodnji medicinske opreme. Takva situacija do sada nije zabeležena u mirnodopskom dobu. Džonson je tada rekao da se "postižu ogromni koraci" u pregovorima sa preduzećima ne navodeći detalje o brojevima ili vremenskom okviru.

A onda je vremenom i odmicanjem epidemije cela priča oko respiratora nekako utihnula. Javila se druga nada, ona konačna - vakcina.

Neravnopravna borba

 

I sa jurnjave za respiratorima prešlo se na opštu pomamu za vakcinama. U centru pažnje do pre mesec dana bilo je ko će prvi osmisliti i odobriti valjanu, pouzdanu vakcinu. Za sada kao glavne pominju se Fajzerova i ruski Sputnjik V. Za njima vlada i najveće interesovanje.

Foto: Tanjug/AP

Tako je na pijedestalu najtraženijih proizvoda respirator zamenila vakcina. Po mogućstvu Fajzerova. Sve zemlje širom sveta ulažu enormna sredstva da se vakcina obezbedi. Ali, tu nastaje jedan problem. Borba je neravropravna - nemaju svi podjednako novca.

Tako, već sada gotovo sve količine, 96 odsto vakcina “Fajzer” i “Bajontek” (Pfizer/BioNTeć) i “Moderna”, već su kaparisane za stanovništvo bogatih zapadnih zemalja.

O tome je pričala i premijerka Srbije, Ana Brnabić.

- Nabavka vakcina je skup proces. Za sve vakcine, bilateralno ili kroz međunarodne mehanizme, kao što je Kovaks, avansno morate da platite da stanete u taj red. Da izdvojite iz budžeta koji je već iscrpljen. Ako ne možete, vi ne stajete u red, što znači da nemate vakcinu tokom 2021. godine - rekla je premijerka.

Devet od deset siromašnih zemalja verovato neće moći da dobije vakcinu u 2021. godini, jer su zapadne zemlje već kupile više od polovine zaliha svih vakcina unapred, 53 odsto vodećih vakcina predviđenih za proizvodnju sledeće godine putem avansnih naloga, precizirala je Brnabić i dodala da će to pokriti 14 odsto svetske populacije.

 

Bahati Kanađani Predsednica Vlade je iznela da je, na primer, Kanada unapred kupila toliko vakcina da može pet puta da vakciniše svakog Kanađanina. - Verujem da će te zemlje biti solidarne da vakcine daju ili prodaju drugim zemljama, ali do toga neće doći dok se imućnije zemlje prvo ne vakcinišu i steknu dodatnu prednost nad ostatkom sveta - istakla je Brnabić.