(FOTO) Skromno obeležavanje Badnjeg dana i Badnje večeri: Znatno manje ljudi na paljenju badnjaka zbog KORONE
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici proslavljaju danas Badnji dan i Badnje veče, pripremajući se za najradosniji hrišćanski praznik Rođenje Isusa Hrista - Božić.
U pravoslavnim hramovima širom Srbije večeras su služene liturgije i paljeni badnjaci.
Paljenju badnjaka ispred Crkve svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu prisustvovalo je manje ljudi nego ranijih godina.
Zbog aktuelne epidemiološke situacije ove godine izostalo je i tradicionalni lomljenje božićne česnica koje je ranijih godina organizovano na Badnji dan.
Nekoliko desetina građana da decom odlučio je badnjake pred ovim hramom večeras u Nišu.
Užičani su nakon liturgije prisustvovali svečanom loženju badnjaka ispred Crkve Svetog Đorđa.
Slično je bilo i u Pančevu, ali i ostalim gradovima gde se paljenjem badnjaka i vatrometom najavljuje rođenje Isusa Hrista.
Badnji dan u Boru počeo je Svetom liturgijom u pravoslavnom hramu Sveti Georgije, uz postovanje epidemioloskih mera. Ispred borskog hrama, okupili su se vernici, građani, porodice sa decom, u nešto manjem broju nego prethodnih godina.
Od 18 sati organizovano je nalaganje i paljenje badnjaka.
Tradicionalno paljenje badnjaka na Badnji dan organizovano je danas oko 16 časova ispred Hrama Svetog Save u beogradskoj opštini Vračar u prisustvu sveštenstva Srpske pravoslavne crkve (SPC) i manjeg broja vernika.
Slika ispred Hrama je drugačija nego ranijih godina, kada je gotovo čitav plato bio ispunjen vernicima, ove godine situacija u vezi sa virusom korona broj vernika je potpuno smanjila.
Vernici koji su ipak odlučili da dodju ispred Hrama pridržavali su se epidemioloških mera i većina je nosila maske.
Badnjak predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zageju pećinu u kojoj je rođen Isus.
Badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog Rođenja. Paljenje badnjaka je simbol rastanka sa starim verovanjima i prihvatanje nove svetlosti koja dolazi sa verom u Novorođenog Hrista.
Svi običaji imaju smisao hrišćanskog zajedništva, pa se smatra da se ljudi okupljeni oko badnjaka zagreavaju ljubavlju i slogom, a njegovu svetlost unose u mrak neznanja i praznoverja. Najviše narodnih običaja kod Srba vezuje se za Badnji dan i Božić kojima se dočarava događaj Rođenja u Vitlejemu.
Uoči Božića slamom se posipa pod i domovi se pretvaraju u Vitlejemsku pećinu u kojoj je rođen Isus koji je povijen u slamu i kojem su se najpre poklonili pastiri. U seoskim kućama slama leži i po tri dana dok se u gradovima u domove unosi svežanj slame koja se postavlja uz badnjak.
Postoji običaj da se kuće posipaju žitom i niz drugih rituala kojima se daje hrišćanski smisao jer je Hristos došao da ljude zbliži i nahrani i napoji svojom naukom i ljubavlju.
Na Badnji dan se peče božićna pečenica, pripremljena prethodnog dana, na Tucindan. U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko obavezno posne trpeze - posna jela, riba, suve šljive, orasi...
Božić je uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila Božićnog posta.
Badnji dan i Badnje veče 6. januara slave sve pravoslavne crkve i vernici koji poštuju Julijanski kalendar - Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (2)
BEPA
08.01.2021 16:25
Славимо Бадње вече и Божић – славимо љубав.