MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI! SREĆAN VAM najradosniji HRIŠĆANSKI praznik, BOŽIĆ! Pravoslavni vernici slave rođenje Isusa Hrista uz ove stare običaje

Foto: youtube.com

Rođenje Hristovo

Bo­žić je na­j­ra­do­sni­ji hri­šćan­ski pra­znik ko­jim se pro­sla­vlja ro­đe­nje Isu­sa Hri­sta. Pr­vi dan se uvek obe­le­ža­va 7. ja­nua­ra i pra­znu­je se tri da­na. Pra­vo­slav­ni ve­r­ni­ci ra­no uju­tro odla­ze na li­tu­r­gi­ju, a oni ko­ji su pos­ti­li ve­li­ki bo­ži­ć­ni post odla­ze na pri­če­st.

Položajnik

Na Bo­žić, pre­ma sta­rom na­rod­nom obi­ča­ju, u ku­ću do­la­zi spe­ci­jal­ni gost ko­ji po­ro­di­ci pr­vi če­sti­ta ovaj ve­li­ki pra­znik. Još s vra­ta do­zi­va do­ma­ći­na i osta­le uku­ća­ne, po­zdra­vlja­ju­ći ih sa "Hri­stos se ro­di", na šta mu oni uzvra­ća­ju re­či­ma "Vai­sti­nu se ro­di".

Foto: youtube.com

Položajnik

Taj spe­ci­jal­ni gost je obi­č­no mu­ško kr­šte­no de­te, a u na­ro­du se zo­ve po­lo­ža­j­nik ili po­la­ža­j­nik. Tre­ba da bu­de zdrav, spre­tan i ve­seo, ka­ko bi ce­le na­red­ne go­di­ne do­no­sio sre­ću u ku­ću. Obi­čaj je da ga do­ma­ći­ca da­ru­je ne­kim si­m­bo­li­č­nim po­klo­nom u znak za­hval­nos­ti, na­kon što do­ma­ći­ni­ma izre­k­ne le­pe že­lje, a on­da za­pa­li gra­n­či­cu ba­d­nja­ka i uba­ci u peć.

Česnica

Za sve­ča­ni ru­čak se ce­la po­ro­di­ca oku­plja oko bo­ga­te bo­ži­ć­ne tr­pe­ze, na ko­joj se na­la­ze vo­će, po­vr­će, me­so, hleb, ko­la­či i ra­zna dru­ga je­la. Na sto se izno­si po­ga­ča če­sni­ca, u ko­ju se sta­vlja me­tal­ni no­v­čić (zlat­ni, sre­br­ni ili obi­čan). Če­sni­ca se okre­će kao sla­v­ski ko­lač, pre­li­va vi­nom i po­tom lo­mi na ono­li­ko de­lo­va ko­li­ko ima uku­ća­na. Pre­ma na­rod­nom ve­ro­va­nju, onaj ko do­bi­je deo u ko­me je no­v­čić - bi­će sre­ćan ce­le go­di­ne.

Foto: youtube.com/Uradi Sama- Ideje za kreativce

Foto: Ilustracija

Jabuka

Do­ma­ći­ni tra­di­cio­nal­no na Ba­d­nji dan pe­ku pe­če­ni­cu, na­j­če­šće pra­se, ko­je se na tr­pe­zu izno­si na Bo­žić. U ne­kim me­sti­ma mla­di­ći tra­di­cio­nal­no po­kla­nja­ju de­vo­j­ka­ma bo­ži­ć­ni­cu - ukra­še­nu ja­bu­ku, ali se taj obi­čaj do sa­da ma­lo gde za­dr­žao.

Foto: Tanjug/F. KRAINČANIĆ

Pričešće

Na­kon sve­ča­nog po­ro­di­č­nog ru­č­ka, po­se­ću­ju se pri­ja­te­lji i ro­d­bi­na da bi se dru­ži­li i jed­ni dru­gi­ma če­sti­ta­li pra­znik. U na­ro­du se od dav­ni­na ve­ro­va­lo da će sve što se oko­pa mo­ti­kom uro­di­ti plo­dom ako bi na Bo­žić pa­da­la ki­ša.

Šta valja raditi o Božiću, ovo su neka od narodnih verovanja:

– Sve što vam je zadavalo muke preko godine treba ujutru na Božić uraditi i to vam više neće biti problem. Na primer, ako vas muči matematika, uradite ujutru najlakši zadatak i tokom cele godine nećete imati problema. Ovo važi i za sve druge predmete i poslove.

– Vodom u kojoj je opran sud od mešenja česnice zalivale su se voćke da bi bolje rodile naredne godine ili se sipala u saksije sa cvećem da bi ono lepše cvetalo.

– Testo koje bi ostalo na rukama domaćice posle mešanja česnice, domaćica bi skidala i stavljala na voćke koje su slabo rodile, da bi naredne godine dale više ploda.

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

Foto: Ilustracija

– U pojedinim krajevima se gata prema plećki od pečenice. Ako je na pečenoj plećki, kad se izvuče kost, ostalo mesa na kosti, verovalo se da će te godine stoka biti plodna.

-Nekad je značajnu ulogu u božićnim običajima imala i božićna sveća. Neke porodice su je palile već na Badnje veče, a obavezno je paljena o ručku prvog dana Božića. Sveću su palili na početku ručka ili kad se iznese božićno pečenje. Sveću je palio domaćin, najčešće sa tri vlati pšenice, odnosno slame.

– Od konopca kojim je vezan naramak slame koji se unosuio u kuću treba ujutru na Božić u dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruza i pšenice da bi se kokoške nahranile. Veruje se da će one tokom cele godine jaja nositi na jednom mestu.