Dr Vladimir Arsenijević iz Urgentnog: MOJA MORALNA OBAVEZA JE DA PRIMIM VAKCINU!

Prošlog petka primio je Fajzerovu vakcinu i, kako kaže, to je bio njegov lični izbor da primi cepivo koja je najpre dostupno u svetu.

Sada nam je rekao kako se osećao nakon vakcinacije.

- U Urgentnom centru radio sam od pola osam do 11 časova, tada sam se vakcinisao, a potom se vratio u ambulantu i nastavio da radim. Tog popodneva normalno sam nastavio s aktivnostima, išao sam i na put. Za vikend sam se bavio fizičkom aktivnošču i u ponedeljak sam ponovo nastavio sasvim normalno da radim. Dakle, apsolutno ništa nisam promenio ovih nekoliko dana od kada sam primio vakcinu u odnosu na prethodni period - priča dr Arsenijević.

Putem svog Instagram naloga snimio je trenutak kada se vakcinisao, a s pratiocima svakodnevno deli iskustvo nakon primanja vakcine.

- Ja sam nepoznato lice i mali korisnik društvene mreže kao što je Instagram, ali su ljudi s dosta zahvalnosti i olakšanja prihvatili moje bazično deljenje iskustva, kako sam danas, šta sam radio dan posle vakcine, kako se osećam... Ja sam hirurg i nisam kompetentan da pričam o virusologiji i epidemiologiji, ali sam preneo lično iskustvo kao običan zdravstveni osiguranik - kaže dr Arsenijević.

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

Strah među ljudima

Kako dodaje, ljudi na društvenim mrežama su mu postavljali brojna pitanja o vakcinaciji, a iz njihovih pitanja primetio je da postoji strah među građanima.

- Strah je opravdan prema svakoj novoj tehnologiji. Mi smo imali strah pred kompjuterom, ja sam se jedva odvojio od mašine za kucanje. Ali taj strah ima granicu dokle ide njegovo opravdanje. Ako s neopravdanim strahovima uđete u proces primanja vakcine, vi ćete sigurno svakog dana meriti temperaturu, a za to nema potrebe - ističe on.

Veliki broj ljudi izjašnjava se da ih boli ruka nekoliko dana nakon primanja vakcine. Naš sagovornik objašnjava da nije reč o bolu, već osećaju uboda iglom.

- Mišić na ramenu je dosta manji i sasvim je normalno da ćete imati osećaj da ste ubodeni iglom. To je samo osećaj da je na toj ruci nešto urađeno, a to je velika razlika u odnosu na bol, jer kad imate bolove, onda pijete analgetike - kaže dr Arsenijević.

Zdravstveni radnici žele da se vakcinišu

Naglašava da ne poznaje niti jednu osobu koja je primila vakcinu a da je imala određenu neželjenu reakciju.

- Razgovarao sam sa kolegama i identično su, kao i ja, imali osećaj uboda, ništa više od toga. Jednostavno, kad oblačite košulju, taj osećaj vas podseti na mesto uboda na ramenu. Sasvim je normalno da čovek to primeti - ukazuje doktor.

Kako kaže, prilično je dobar odziv na vakcinaciju od strane njegovih kolega iz Urgentnog centra.

- To možda brojčano ne deluje veliko, a razlog tome jeste da su veliki broj lekara i tehničara iz moje ustanove preležali kovid, i to teže forme oboljenja. Zbog toga se nisu izjasnili sada u prvom aktu vakcinacije, jer su na neki način zaštićeni prirodnim imunitetom koji su stekli nakon preležane infekcije. Dakle, nije reč o nezainteresovanosti već o tome koliko je ljudi imalo kontakt sa virusom - ističe dr Arsenijević.

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

Foto: Ilustracija

"Nisam siguran da bi pojedini anulirali virus da su gledali kako se umire od ove bolesti"

Smatra da ako u javnosti postoji pregršt pitanja i komentara o vakcini, to govori da je velika zainteresovanost za vakcinaciju protiv kovida.

- Takođe, i takozvani antivakseri koji iz svoje potpune neinformisanosti pričaju sve i svašta o vakcini, i oni su zainteresovani. Njihovi lični strahovi ih teraju da naglas viču protiv vakcine i plaše druge. Ali i to je zainteresovanost, i verujem da će neki od njih promeniti svoje stavove upravo jer su zainteresovani da čitaju o vakcini - kaže naš sagovornik, i dodaje:

- Apsolutno poštujem lični stav svakog čoveka jer se radi o njegovom zdravlju. Ništa nije obavezno, država je ostavila pravo odluke da se vakcinišete prema ličnom izboru. S druge strane, pitam se da li postoji osoba u Srbiji koja ne zna nekog ko je preležao kovid, ili nekog ko je umro od ove bolesti. Ako sam i sreo ljude koji ne veruju u kovid, izbegao sam da budem u takvom društvu, jer da su ti ljudi gledali kako se guši u sopstvenoj krvi i kako se umire od ove bolesti i kako se saopštava smrt najmilijima, nisam siguran da bi i dalje anulirali virus.

Koliko god da je tužan zbog smrti svojih kolega, zbog pacijenata koji su teško podneli bolest, s druge strane raduje ga što se drugi neće razboleti zahvaljujući vakcini.

- Posle 25 godina bavljenja hirurgijom, imam pravo da se zahvalim Ministarstvu zdravlja i državi što je omogućila vakcinu, i to u vrlo kratkom periodu. Moj prijatelj i kolega je vodeći hirurg u Frankfurtu i on će tek 19. januara biti vakcinisan u Nemačkoj, u najbogatijoj zemlji EU. Mi smo već ove nedelje dobili čak da biramo između dve vrste vakcina. Meni su se mnogi zahvalili što sam im spasao život, te je red da se ja nekome zahvalim. To je minimalno što mogu da kažem - ističe dr Arsenijević.

Foto: AP/Jane Burlow

Foto: Ilustracija

Veliki broj operacija u Urgentnom

Već duže od deset meseci jedino Urgentni centar i VMA zbrinjavaju hitna stanja za ceo Beograd.

- Od početka pandemije do danas nijedno hitno stanje u hirurgiji nismo ostavili nezbrinuto. Imali smo savršenu komunikaciju sa kovid bolnicama u Beogradu, na teritoriji cele Srbije i ponekad istočne Bosne - navodi dr Arsenijević.

Kako kaže, navikli su na dramatična stanja, a njihov uspeh je timski rad.

- Jednostavno smo sistem. Ono što nas je spasilo jeste komunikacija, jer su sve klinike u Beogradu umrežene putem mobilnih telefona. S druge strane, istorijski momenat Ministarstva zdravlja u Srbiji je elektronski recept. Zamislite kakva bi sada bila situacija u domovima zdravlja da ne postoji elektronski recept - ukazuje on.

Dodaje da je u Urgentnom centru trenutno povećan broj operacija, što je iscrpljujuće za dežurne ekipe.

- Nije toliko strašan pritisak, mi ćemo se izboriti s poslom. Najveća je borba kada radni dan počnete sa prebrojavanjem svojih saradnika – koliko je danas lekara i sestara ispalo iz sistema zbog korone i da li možete da organizujete smenu za narednih sat vremena. Srećom, u mogućnosti smo da ne gledamo na broj radnih sati i da svi uskačemo da pomognemo jedni drugima. Takođe, moram da kažem da su građani potpuno solidarni i da su vrlo jasno shvatili kada je vreme da dođu u Urgentni centar, a kada nešto mogu da završe u domu zdravlja - zaključuje dr Arsenijević za Blic.