BRITANSKI ISTORIČAR IMA REČI HVALE ZA "DARU IZ JASENOVCA": U filmu nema skrivenog nacionalizma, već PRVA SCENA to dokazuje!
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Film „Dara iz Jasenovca“, u čijem je fokusu priča o srpskoj devojčici koja se suočava sa užasima ustaškog koncentracionog logora, danima je glavna tema u Srbiji i regionu. Od početka je bio optuživan da je "nacionalistički" film koji promoviše ideju "Velike Srbije". Kritika Džeja Vajsberga, kolumniste američkog časopisa "Varajeti" šokirala je našu javnost, a sada je konačno osvanula i jedna analiza filma koja je oslobođena teorija zavere i želje da se unizi vrednost ovog ostvarenja.
Foto: Promo fotoEminentni britanski istoričar Rori Jomans, stručnjak za period ustaške NDH, ne slaže se sa takvim jednostranim viđenjem ovog filma, ističući da je „Dara iz Jasenovca“ ozbiljan prikaz fašističkog ugnjetavanja.
- I pre nego što je publika imala prilike da pogleda film Predraga Antonijevića, koji se bavi stravičnim zločinima ustaša u kompleksu logora smrti Jasenovac, naišao je na salve neopravdanih kritika američkih i britanskih filmskih poznavalaca - piše Jomans za „Balkan insajt“.
On navodi da su recenzenti film blanko odbacili kao grubu srpsku nacionalističku propagandu, dok je jedan kritičar otišao toliko daleko napisavši da film uopšte nije trebalo da bude snimljen.
- „Dara iz Jasenovca“ ima za cilj da prikaže svakodnevni život u koncentracionom logoru iz ugla desetogodišnje devojčice Dare Ilić, koja je uhapšena sa starijim bratom, majkom i dvogodišnjim bratom Budom na Kozari. Njen otac je već zatvoren u Jasenovcu i radi kao grobar na stratištu Gradina, znajući da će jednog dana i sam sebi iskopati grob. Ubrzo pre dolaska u ženski i dečiji deo logora Stara Gradiška, Darina majka i stariji brat su ubijeni. Nakon toga, priča se fokusira na Darinu odlučnost da održi obećanje koje je dala majci: da se nikada neće odvojiti od malog brata, čak i kada on postaje sve slabiji i kada žene koje su brinule o njemu u logoru budu ubijene ili poslate u Nemačku na prinudni rad - objašnjava istoričar radnju filma.
Foto: Promo foto
Jomans piše da uprkos tvrdnjama brojnih kritičara, u ovom filmu ima malo dokaza o nekakvoj skrivenoj nacionalističkoj agendi.
- Naprotiv, u prvoj sceni mlada hrvatska seljanka spašava bebu iz kolone zatvorenika na putu do koncentracionog logora, gorko osuđujući nehumanost ustaša prema srpskim ženama i deci. Kao takav, film od samog početka eksplicitno odvaja obične hrvatske građane od ustaškog režima. Film takođe ne ignoriše patnju Jevreja ili Roma u logoru. Trubački orkestar koji prati banket za stražare je romski, dok su dva najvažnija sporedna lika u filmu Jevreji - piše Jomans.
On piše da je tačno da se film fokusira na iskustva Srba u Jasenovcu, ali da je to ispravna odluka s obzirom da su većina logoraša bili Srbi.
- To, pak, odražava činjenicu da je za ustaše glavni cilj izgradnje države bio uništavanje Srba kao naroda - piše istoričar.
Jomans primećuje da je film donekle moguće protumačiti kao anti-katolički, ali i pojašnjava čitaocima zašto je to tako.
- Delovi katoličkog klera u Hrvatskoj odigrali su sramotnu ulogu u progonu Srba: osim zloglasnog fratra Miroslava Filipovića-Majstorovića, koji se pojavljuje kao sporedni lik u filmu, brojni sveštenici, monasi i studenti bogoslovije služili su kao stražari koncentracionih logora - objašnjava istoričar.
Ipak, Jomans naglašava, iako su neke katoličke monahinje poznate po okrutnosti prema srpskoj deci, naročito u dečjem logoru Jastrebarsko, nijedna časna sestra nije bila smeštena u Jasenovcu ili Staroj Gradiški.
Foto: Promo foto
Rori Jomans takođe, i pored pohvale za kostime kaže da neki od njih nisu bili baš najsrećnije rešenje.
Ipak, on ističe da je „Dara iz Jasenovca“ igrani film, a ne dokumentarac, i da je preplitanje stvarnih događaja i likova u dramske svrhe standardni deo filmske konvencije.
Jomans piše da iako su neke scene previše nasilne i izgledaju preterano, poput kadrova banketa na kom su logoraši prinuđeni da igraju „muzičke stolice“, ti delovi filma imaju svoju svrhu.
- Te scene imaju više smisla kada shvatite šta Antonijević pokušava da postigne. Želi da nas frontalno suoči sa užasima Jasenovca i ne dozvoljava nam da odvratimo pogled. Mračni banket, gde mladi nemački oficir povraća dok mu nadređeni viče „Dobrodošao na Balkan“ je kao Bunjuelevsko pozorište - piše istoričar, pa dodaje:
Foto: Promo foto
- Sjajna gluma je ono što odlikuje ovaj film. Iako je glumac Marko Janketić daleko lepši nego što je Luburić bio u stvarnom životu, on sa zapanjujućom tačnošću prikazuje njegovu sociopatičnu, zastrašujuću ratobornost. U međuvremenu, Jelena Grujičić kao jevrejska medicinska sestra koja se sprijatelji sa Darom predstavlja hrabrog i moralnog lika.
Britanac ističe da film dirljivo istražuje neustrašive i složene moralne kompromise koje su zatvorenici logora smrti prisiljeni da naprave, dok kamera izbliza snima njihova izražajna lica.
- Iznad svega, tihi, dostojanstveni nastup Biljane Čekić u ulozi Dare, odlučne da spasi bebu i da se ne odvoji od nje, nosi film na svojim plećima. Do samog kraja emocionalno smo preplavljeni brigom za njenu sudbinu, i do poslednjeg trenutka zaista nije jasno kako će se njena priča završiti - navodi Jomans.
Možda su pozitivne i negativne kritike ovog filma manje bitne od onoga što predstavlja. Uprkos svim svojim manama, „Dara iz Jasenovca“ je značajan proboj koji pruža referentnu tačku regionalnim režiserima koji žele da snimaju ozbiljne komercijalne filmove o žrtvama u ratom razorenoj Jugoslaviji.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)