Doktorka Kisić: NAJVEĆI BROJ VAKCINISANIH SE NEĆE ZARAZITI!

Foto: Tanjug/T. RADOVANOVIĆ

Darija Kisić Tepavčević

Ona je gostujući u emisiji Uranak na K1 televiziji, rekla da svako sam za sebe mora da ograniči svoje kretanje i smanji rizik.

- Nema idealne mere. Mogli bi normalno ili relativno normalno da živimo kada bi se svi pridržavali preventivnih mera - naglasila je Kisić Tepavčevićeva.

Povodom nedavnog muzičkog koncerta u Kombanik dvorani, ocenila je da je tu zloupotrebljena činjenica da kulturne manifestacije, kao što su pozorišne predstave i slične, mogu da se održavaju pod određenim pravilima.

- Koncert nije kulturna manifestacija. To nije smelo da se održi, tim pre što je pevanje veoma rizično za prenos kapljica kojima se virus širi - rekla je ministarka.

Na pitanje da li je opravdano zatvaranje na 10 dana ili dve nedelje, kakvih stavova ima, odgovorila je da bi to moglo smanjiti zaražavanje i opterećenost zdravstvenog sistema i zdravstvenih radnika.

Ona je, međutim, dodala da se, ako se zatvaranje doživi kao zatvor gde će se samo odbrojavati dani a posle se ponašati, kako je rekla, kao pušteni sa lanca, onda ništa ne bi uradilo, već bi se samo odložila izloženost zarazi.

Zatvaranje bi, prema njenim rečima, imalo smisla jedino ako bi se ti dani iskoristili da se što veći broj ljudi vakciniše i tako smanji rizik od zaraze i njenog prenošenja.

Kisić Tepavčevićeva je ukazala da efekti vakcinacije već počinju da se vide i da će biti sve izrazitiji.

U tom smislu je navela da na osnovu jučerasnjih podataka u svetu više 90 odsto svih hospitalizovanih nisu vakcinisani.

- Biće sve veća razlika između vakcinisanih i onih drugih, kako bude odmicalo vreme, jer ćemo imati sve veći broj ljudi gde je prošao kritični vremenski period posle primanja druge doze, kada većina stiče imunitet - navela je Kisić Tepavčevićeva.

Rekla je da je i u Srbiji i u drugim zemljama bilo zaražavanja vakcinisanih osoba, a učestalost te pojave ja zavisila od vrste vakcine i koliko je vremena potrebno da se stvori optimalna količina imuniteta nakon druge doze.

- I u Izraelu, kao odličnom primeru za imunizaciju, većina vakcinisanih se zarazila između prve i druge doze ili su simptome imali 10 odnosno 14 dana nakon primanja druge doze - rekal je ministarka.

Ona je pozvala ljude da se vakcinišu u što većem broju i ocenila da se oni koji to još nisu uradili, ponašaju tako zato što oklevaju a ne zato što odbijaju vakcinaciju.

A povodom najava iz Evropske unije da će kovid pašose dobijati samo oni koji se vakcinišu vakcinama odobrenim u EU, Kisić Tepavčevićeva je rekla da su sve vakcine dobre i da ne treba da povod za vakcvinisanje bude putovanje, već da glavni povod treba da bude zaštita sebe i svoje okoline.

Navela je da u najvećem broju slučajeva vakcina štiti od teških kliničkih slika i hospitalizacije.

- Ako vakcinisana osoba dođe u kontakt sa obolelom osobom, ona u najvećem broju slučajeva neće oboleti. A kada je reč o tome da li može da prenese virus ako ima asimptomatsku ili blažu formu bolesti, još se pretpostavlja da može, mada je to mnogo manje nego kada su u pitanju nevakcinisani - objasnila je ona.

Dodala je i da se najveći broj vakcinisanih neće razboleti a ogroman deo, njih više od 95 odsto, neće imati kliničku sliku koja će zahtevati hospitalizaciju.

Na pitanje koliko ljudi bi trebalo da se vakciniše kako bi se stekao kolektivni imunitet, odgovorila je da je to nezahvalno predviđati.

Prvobitna procena je, kaže, bila da je procenat od 70 taj koji bi sprečio epidemijsko širenje bolesti a da će sada, kada se pojavljuju sve virulentniji sojevi, to možda biti i više.

- Pretpostavlja se da je za nas kritični momenat između milion i po do dva miliona kompletno vakcinisanih - rekla je Kisić Tepavčevićeva.

Navela je i da će se smanjivati starosna granica za one koji treba da se vakcinišu. U Izraelu je ona smanjena sa 18 na 16 godina i može se očekivati da će se i dalje smanjivati.

Upitana šta se može očekivati od sutrašnje sednice kriznog štaba i kakav je njen stav prema zatvaranju, rekla je da je njeno stručno mišljenje da je zatvaranje na određeni vremenski period poželjno kako bi se ojačao kapacitet zdravstvenog sistema i spasili zdravstveni radnici koji su na granici fizičke izdržljivosti.