Pulmolog Tatjana Radosavljević upozorava: Ako ste skloni alergijama, u doba korone ovo nikako ne smete da radite!

Foto: Photo by cottonbro from Pexels

Foto: Ilustracija

Najčešće alergije u ovom periodu su na polen 24 biljne vrste: leske, jove, tise i čempresa, bresta, topole, javora, vrbe, jasena, breze, graba, platana, oraha, hrasta, bora, konoplje trave, lipe, bokvice, kiselice, koprive, štirova, pelina ambrozije.

Koncentracija polena zavisi od vremenskih prilika, napada nas najviše pri većoj temperaturi vazduha, nižoj vlažnosti i vetrovitom vremenu, i u skladu s tim treba da se ponašamo, prema savetima lekara; brojna zagađenja u velikim gradovima posebno dovode do otežavajućih okolnosti kod osoba koje su alergične na polen jer se dodatno vezuje za čađ, prašinu i druge aerozagađivače.

Granične vrednosti koncentracija za polene drveća i polene trava je 30 zrna/m3 vazduha, za polene korova 15 zrna/m3 vazduha. Merenja obuhvataju sezonu cvetanja leske i jove (od februara do početka maja). Slede sezona cvetanja trava, bora i lipe (od maja do druge dekade jula) i sezona cvetanja korova (od druge polovine jula do novembra).

Neki su ovaj scenario i pretpostavili, jer ih simptomi koji se javljaju u početnom stadijumu kovida 19 muče već godinama, posebno kad se polen razbukti; treba razumeti one kod kojih se ovaj problem prvi put pojavio, piše Magazin Lena.

Zabrinutost i strah ipak mogu da odagnaju na jednostavan način. Ako pregledaju krv, vrlo brzo će saznati šta im se zapravo dešava.

Foto: youtube.com/Jutarnji program TV HAPPY

Tatjana Radosavljević

- Analiza krvi na imunoglobulin E pokazaće razliku između osobe koja pati od alergije i one koja je inficirana koronavirusom. Povišen je jako kod osoba sa alergijom, dok se uopšte ne menja kod pacijenata koji imaju kovid infekciju - poruka je prim. dr sc. med Tatjane Radosavljević, našeg poznatog pulmologa.

Da li razliku čini i temperatura?

- Povišena temperatura se javlja kod inficiranih koronom, dok je kod alergičnih, iako ih prate kijavica i drugi simptomi, na normalnom nivou.

Čulo mirisa se gubi i kod jednih i kod drugih.

Šta je sa čulom ukusa?

- Kod alergičnih osoba zapušen nos može da dovede do gubitka čula mirisa, ali ne i čula ukusa. Njega mogu da izgube kovid pacijenti. Inače, postoji razlika kod gubitka čula mirisa: kod alergičnih dolazi postepeno, nakon zapušavanja nosa, dok kod inficiranih koronom, ako nastane ovo stanje - nastaje naglo.

Polen se pokazao kao jedan od najagresivnijih alergena.

- Prati nas već od februara, pa se nadam da su oni koji znaju da su alergični na vreme počeli da uzimaju lekove (antihistaminici) koje im je preporučio lekar kako bi umanjili tegobe. Ako nisu, bez konsultacija sa lekarom ne bi trebalo da ih menjaju ili pojačavaju na svoju ruku.

Šta u doba korone treba još da rade?

- S obzirom na to da ih često svrbe oči, nošenjem naočara mogu da spreče prenošenje infekcije koronavirusa jer neće moći da ih trljaju.

Treba dodati i da moraju maksimalno da poštuju sve propisane mere zaštite, s obzirom na to da alergične osobe, posebno sa alergijskom astmom, ako dobiju kovid, često budu u grupi rizičnih pacijenata s težim oblicima bolesti.