Oprez sa testovima na antitela: Pogrešan može pokazati zašto ih nemate, a doktorka Gnjatović objašnjava i ZAŠTO!

Foto: youtube.com/printscreen

Marija Gnjatović

Na to posebno obratite pažnju da vam se ne bi desilo da radite pogrešan test pa ispadne na papiru da nemate antitela, a uistinu ste imuni na koronu. A na sve to ste napravili i nepotreban trošak - oko 2.000 dinara je testiranje na IgG antitela. Organizam stvara IgG antitela na različite proteine virusa - najčešće na spajk protein (S-protein), nukleokapsid (N), u određenoj meri i na omotač (E - envelope) i na membranu virusa (M). N antitela, ona na nukleokapsid, najbrže nastaju, ali najbrže i nestaju iz cirkulacije, dok su S zapravo antitela na spajk protein, koji služi za vezivanje korone za ljudske ćelije.

Većina vakcina su napravljene tako da stimulišu sintezu antitela usmerenih na S-protein - "Fajzer-Bajontekova", "sputnjik V", "Astra Zenekina". I efikasnost tih cepiva proverava se određivanjem IgG antitela na S-protein. U slučaju testiranja antitela na druge proteine korone, test će biti negativan, a time će se dobiti i lažna slika da vakcinisana osoba nema antitela.

A kad je reč o inaktivisanim vakcinama, kakva je kineska kompanije "Sinofarm", IgG antitela na S-protein mogu, ali ne moraju da se razviju nakon vakcinacije. I zato bi se na testu antitela za S-protein možda pokazalo da vakcinisani nema antitela, dok bi test na N antitela bio pozitivan.

Dr Marija Gnjatović, istraživač Instituta za primenu nuklearne energije (INEP), kaže za Kurir da je najpouzdanije da imate detekciju na S i N, jer će time biti pokrivena i antitela na prirodnu infekciju i na vakcinaciju. Naravno, moguće je uraditi i dva odvojena testa, i na S i na N, ali je trošak dupli.

- Na početku epidemije - u martu, aprilu i maju, dominantno su se radili testovi na S-protein. Ali onda se shvatilo da se kod prirodne infekcije predominantno stvaraju antitela na N, pa su laboratorije krenule s testovima baziranim na nukleokapsidu. Kad je počela vakcinacija, krenulo se sa serološkim testovima antitela na S-protein, koji se uspešno pravi i kod "Fajzerove" i "sputnjik V" i kod "Astra Zenekine" vakcine. Najveći broj ljudi vakcinisan "Sinofarmovom" vakcinom dominantno stvara odgovor prema N, ali 10-15 odsto njih razvije slab odgovor prema S, i zato je najbolje da se radi kombinacija ova dva proteina. Međutim, ta reakcija se vremenom menja kod prirodne infekcije i moguće je da će i inaktivisane vakcine, kakva je kineska, koje stvaraju odgovor prema N, vremenom stvoriti jači odgovor prema S-proteinu - objašnjava dr Gnjatović.