Novo istraživanje pokazalo: U SRBIJU DOŠLO VIŠE VISOKOOBRAZOVANIH NEGO ŠTO JE OTIŠLO!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Kako je objašnjeno u sažetku izveštaja, iako su sve zemlje regiona tokom navedenog perioda zabeležile neto odliv stanovništva, pojedine zemlje, poput Srbije i Severne Makedonije, zabeležile su neto priliv visokoobrazovanih, dok je opšti trend da ove krajeve najviše napuštaju oni nižeg i srednjeg obrazovanja, s naročitim naglaskom da Srbiju napušta dosta medicinskog osoblja.

Kako je za Biznis.rs naglasio prof. Mihail Arandarenko, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu i konsultant istraživanja zadužen za srpsko područje, za ovaj fenomen postoje tri verovatna objašnjenja: deo priliva može se objasniti našim diplomcima koji su se po sticanju diploma u inostranstvu vratili u Srbiju; drugi razlog mogao bi biti priliv mladih iz regiona, poput Bosne i Hercegovine, koji dolaze u Srbiju radi obrazovanja i u njoj i ostaju; a treći faktor mogao bi biti priliv visokoobrazovanih stranaca koji dolaze u zemlju.

Prema rezultatima istraživanja, ukupan broj pristiglih visokoobrazovanih ljudi u periodu 2015‐2019 je oko 90 hiljada.

To znači da je u zemlju u navedenom periodu ušlo ukupno oko 90 hiljada više visokoobrazovanih nego što je iz nje otišlo.

Među njima prednjače oni koji su bili u starosnoj grupi 15-19 godina 2010. u Srbiji, a danas imaju između 24-29, što govori u prilog tezi o povratku svršenih studenata. Po svemu sudeći, samo u ovoj grupi ima preko 40 hiljada visokoobrazovanih.

Postoji, međutim, i jedna važna razlika - prema kategorizaciji studije, različite vrste medicinskih radnika klasifikovani su pod više, tj. vokaciono obrazovanje, i ne računaju se u neto razliku vezanu za visokoobrazovane.

Važno je napomenuti da je potreba za ovakvim istraživanjem nastala upravo zbog "nedovoljno razrađenih podataka" u regionu, i da je za potrebe analize populacija grupisana u starosne grupe, i sortirana po visini obrazovanja (niže, srednje, srednje-vokaciono/više, tercijarno), te da su onda praćeni prema dostupnim podacima u periodu od 2010 do 2019. godine.

Za analizu je korišćena kombinacija zvaničnih podataka o zaposlenosti (verovatno godišnji izveštaji NZS, u slučaju Srbije), kao i izveštaji o obrazovanju iz nacionalnih biroa za statistiku, što povlači niz pitanja. Najpre, zbog promene u statistici koja se u Srbiji dogodila tokom 2014. godine, kada je metodologija izmenjena radi usaglašavanja sa evropskim standardima, koriste se NZS izveštaji samo od 2014-2019. godine.

Kako su istakli i pojedini komentari na Tviteru, postavljaju se i pitanja ažurnosti podataka nacionalnih službi, kao i, recimo, broj mladih koji emigrira, ali se nikada ne odjavi, kao i efekat fenomena studentske razmene na dobijene rezultate.

Ipak, rezultati istraživanja pokazuju da je situacija sa "odlivom mozgova” u najmanju ruku složenija nego što se obično misli, kao i da nam je potrebna znatno robustnija statistika.