Poslušajte savet Oca Pajsija: Samo ovako ćete prizvati svog Anđela čuvara

Foto: youtube.com/printscreen

Otac Pajsije

Ovo biće više svesti, koje se sastoji od najfinije materije, je bestelesno. Prema Pajsiju, Anđeo se udaljava od nas, ako činimo loša dela, ali nas nikad ne ostavlja, ne napušta nas.

"On tužno stoji sa strane i gleda na nas..."

Mnogi ljudi mogu da osete intuitivno, kad da je neko u blizini uznemiren, razočaran.

I obrnuto, kad činimo dobra dela, iznutra se osećamo kao da se neko u blizini smeši i aplaudira nam.

- Većina ljudi ne samo da ne oseća prisustvo Anđela u blizini, već čak i ne zna za njegovo postojanje -  rekao je Pajsije.

Da li ste primetili ovo?

Pajsije Svetogorac takođe kaže da osoba koja je postala poput njegovog Anđela čuvara, koja počinje da čini dobra dela, širi ljubav oko sebe, zapravo stvara raj oko sebe. Odnosno, raj se može stvoriti već u ovom životu.

Onaj ko svoj životni prostor neprestano ispunjava besom ili agresijom, svojim rukama stvara pakao oko sebe i za sebe. Postoje im nepodnošljivo da žive.

Ali samo saznanje da pored vas postoji neko više biće, koje će uvek pomoći i oprostiti, omogućava vam da osetite njegovo prisustvo.

Anđeli čine mnoga čuda, pomažući čoveku u zemaljskom životu. Spašavaju nas od katastrofa, neprijatnih situacija, loših ljudi...

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

"Osoba koja oseća prisustvo Anđela čuvara postaje mirna, samopouzdana, razumna, pažljiva, ali istovremeno i slobodna. U njegovim pokretima oseća se duhovna snaga i sloboda."

Pajsije je rekao da Anđeli osećaju emocije i mogu da pate jer se čovek pored njih ponaša neprimereno.

Ako je čovekova duša radila ono što Anđeo voli, onda će se nakon smrti vratiti Bogu, zajedno sa osećanjem postignuća i potpuno proživljenog života.

"Ali da li znate zašto Anđeo godinama pati za nekim čovekom? Zato što, kad se vrati Bogu praznih ruku, mora da se bori za dušu tog čoveka kako on ne bi završio u podzemlju.

Pajsije je ispričao kako se jednom našao u bezazlenoj situaciji, kada mu čak ni molitve nisu pomagale. A onda je iza desnog ramena ugledao Anđela.

Izgledao je kao dvanaestogodišnji dečak. Lice mu je blistalo od svetlosti. Samo od njegovog prisustva nestale su sve brige i bolovi. Ovo "prisustvo Anđela", njegovu energiju, Pajsije je nazivao božjom blagodaću.