SREĆAN KATOLIČKI USKRS! I ove godine se proslavlja drugačije zbog epidemije, ali vera mora da opstane i u kriznim vremenima

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Crkvena učenja kazuju da je Isus raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, dok se u nedelju zorom osetio snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.

Na Uskrs je, prema verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Odatle je potekla u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.

Prema odlukama Nikejskog sabora 325. godine, koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.

Vaskrs može biti u razmaku od 35 dana, najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po julijanskom kalendaru. Po gregorijanskom kalendaru, to je period od 22. marta do 25. aprila. Zbog toga je Vaskrs pokretan praznik i praznuje se tri dana.

Rimokatolička crkva je taj princip napustila 1583. godine, uvela je određene modifikacije u odnosu na princip Nikejskog sabora, a to su prihvatile, tačnije nasledile, protestantske zajednice.

Za ovaj praznik vezuje se običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, što simboliše Isusov izlazak iz groba i ponovno rađanje. Prvo obojeno jaje, koje je po pravilu crvene boje, smatra se „čuvarkućom“, odnosno zaštitnikom kuće i zdravlja.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar služi danas misu u beogradskoj katedrali Uznesenja Blažene Device Marije.

U Uskršnjoj poslanici rekao je da je godinu u svetu obeležila pandemija korone i upozorio da čovečanstvo koje je zbog nje „gotovo doslovce kleklo“, ne može biti rukovođeno samo egzaktnim naukama.

Kako je poručio, ono može „napredovati samo silinom istinskog i autentičnog ljudskog duha i silinom Božjega Svetog Duha“.

- U kriznim štabovima ovog sveta nema mesta za ‘Duh’ za ono duhovno, za ono što je čoveku kao religioznom biću, istinski bitno. Za ‘Duh’, dakle, koji jedini stvara kulturu i trajne civilizacijske tekovine…a to su upravo dostojanstvo i kvalitet svih uzajamnih odnosa, i brižna ljubav svih nas za sve nas, i za javno i opšte dobro - rekao je nadbiskup Hočevar.

Kako je poručio, svi „treba da ispovedimo svoj opšti greh: sve dok u svojim planovima isključujemo prisustvo svog duha i Božjega Svetog Duha, ne možemo dosegnuti celoviti pogled na čoveka kao takvog, na odnose u društvu, pa ni na sveukupno zdravlje društva i pojedinaca“.

Foto: Tanjug/F. KRAINČANIĆ

Stanislav Hočevar

On je naveo da su proteklih decenija, mediji i časopisi, i naučna glasila, izveštavali o veličanstvenim rezultatima nauke i inovativnim naučnim otkrićima, i u mnogim laboratorijama naučnici su počeli „čak krojiti čovekovu sudbinu“, po pitanju pola deteta, boje očiju ili izgleda.

- Da li je onda moguće da u ovom ‘pobedničkom’ svetu nauke i razvoja, sićušni, nevidljivi virus kovid-19 zakoči celokupan naš progres i uspeh, i blokira nam ekonomiju - upitao je Hočevar, dodajući da mu nije „do toga da ovde neodgovorno licitira, izvodi jeftine zaključke ili se bavi nekakvim teorijama zavere“.

On je naglasio da svi „moramo ponizno priznati: ovaj naš tako privlačni, vidljivi i opipljivi svet doslovno nas je ulovio u sopstvenu zamku“, i „to zato što pretežno živimo tako kao da stvarno i jedino postoji samo taj vidljivi, opipljivi i materijalni svet“.

Kako je rekao, „narodi i države ulažu divovske napore za telesno zdravlje i telesnu lepotu, a o čovekovom, pak, duhu, danas se ne govori mnogo“.

- Čovečanstvo, dakle, ne može biti rukovođeno samo egzaktnim naukama, samo željom za profitom, samo željom za uživanjem, karijerizmom ili samo digitalnom mrežom i video-zabavama. Čovečanstvo može napredovati samo silinom istinskog i autentičnog ljudskog duha i silinom Božjega Svetog Duha - naglasio je Hočevar.

Srpska pravoslavna crkva, koja vreme meri po starom, julijanskom kalendaru proslaviće Uskrs ove godine 2. maja.