Dr Šekler uputio važnu poruku građanima: Postoje samo dva načina, vakcina ili korona, trećeg NEMA!

Foto: RTS/printscreen

Milanko Šekler

– Ljudi se oduvek plaše nepoznatog, a strah nestaje onog trenutka kada nešto razumete - kaže dr Šekler portal Krug .

On tako objašnjava strah od nove bolestikoja je pre više od godinu dana paralisala svet. 

- Trinaest meseci nakon početka epidemije kovida 19 i u Srbiji, svi smo umorni, a svojim podelama dodali smo i neke nove. Sa novim virusom je, kao i sa vatrom i vodom, kaže on: Same po sebi, mogu da budu vrlo opasne, ali ako znaš kako stvari funkcionišu – prestaneš da se bojiš, jer – sve dok se bojiš imaš dva neprijatelja: strah i problem koji ostaje, ali ako vratiš razum u igru – onda praktično rešavaš i problem i on postaje prihvatljiv – rekao je Šekler. 

Pre godinu dana protivepidemijske mere u Srbiji bile su daleko drastičnije na mnogo manji broj zaraženih, pa danas mnogi postavljaju pitanje koliko je to zaključavanje bilo – opravdano?

– Ne bi valjalo da tada nismo imali policijski čas! Zdravstveni sistem, ali ne samo naš, nego bilo koji, nisu imali dijagnostičke kapacitete, ni laboratorije koje mogu da obrade toliko uzoraka. Nijedan zdravstveni sistem nije prilagođen tome da će se pojaviti neka infekcija koja će biti toliko prisutna, to niko nije očekivao. Nismo imali kovid bolnice, bolničke kapacitete, nismo imali maske, ni zaštitnu opremu. Ne kritikujem, niti hvalim: nijedna zemlja nije imala. Zar nije bilo priča kako su se otimale maske i zaštitna oprema po aerodromima? Niko nije očekivao da ovo može ovoliko da bukne, a teoretičarima zavere još jedno pitanje: da je neko ovo planirao, zar ne bi prvo obezbedio zaštitnu opremu za sebe, napravio vakcine za sebe, sve sredio da hoće da „ubija“ ljude? Svi su bili nespremni i zato je bilo važno zatvoriti ljude. Šta da smo u aprilu prošle godine imali 8.000 dnevno zaraženih? Ne bismo imali gde da ih primimo, zdravstveni radnici nisu imali sa čime da rade, nije bilo dovoljno ničega, zato je jedini način bio: „Zatvori i kupuj!“, što je država i radila, ne samo naša, nego svaka i to je opravdano. Kako je vreme prolazilo, ulazili smo u popuštanja. To je borba za ravnotežu između virusa i ljudi. Ovo na kraju mora da se završi potpisivanjem primirja između koronavirusa i čovečanstva. Pobednika neće biti, živećemo „bratstvo-jedinstvo“. Virus će moći da kaže: „Ja se širim, ne ubijam te, malo „šmrkćeš“, nemoj da se ljutiš“ i to je to – optimistično zvuči Šekler.

Problem je nastao, dodaje on, kad je virus prešao iz jedne vrste u drugu, odnosno – na čoveka, jer tada virus tu "drugu vrstu" satire, zato što je za nju to potpuno nepoznati neprijatelj i potrebno je vreme da se organizam svakog od nas pripremi da prepoznaje i da se zaštiti od neprijatelja.
– Postoje dva načina: ili da se inficiraš, ali da se vakcinišeš. Trećeg – nema!

Na pitanje kako je moglo da se dogodi da, ubrzo po početku masovne vakcinacije, u Srbiji počne da raste broj novozaraženih koronavirusom, među kojima ima i vakcinisanih i revakcinisanih, dr Šekler odgovara:
– Nijedna vakcina ne štiti 100 procenata! Verovatno bi neki dobar statističar mogao da izračuna koja bi bila, otprilike, verovatnoća da u narednih pola sata umremo Vi ili ja. Kada vakcina štiti više od 50 odsto, smatra se da je upotrebljiva. Vakcina gripa štiti 50-60 odsto i "završava posao" – spasava ljudske živote, a kod vakcina protiv koronavirusa imamo efikasnost, kako od koje, od 80 do 95 procenata, što je više nego pristojno. Od milion vakcinisanih, ako je vakcina efikasna 80 odsto, 200.000 će obolet!i! Šta je sad drama što se neki vakcinisani razboleo? Od 10 vakcinisanih koroom će se zaraziti dve osobe, od 100 – 20 ljudi, od 1.000 – njih 200, znamo valjda znamo tu matematiku? Da li je 200.000 od milion – malo? Nije, ali tih 200.000 će imati mnogo blažu sliku, lakše će preboleti, a oni koji dobiju i tešku kliničku sliku – preživeće! Vrlo mali broj će, možda, nažalost umreti od onih koji su u godinama i koji su imali imuni sistem već načet zbog nekih drugih hroničnih bolesti.

 Vakcina nije čarobni štapić

Mislim da sam među prvima izjavio, kad se vakcina pojavila, da vakcinacija i vakcina nisu čarobni štapić! Mnoge je ta izjava šokirala, ali tako mislim zbog toga što to jeste priznanje da ulazimo u dugu borbu koja će da traje, zato što nismo uspeli da zaustavimo bolest bez vakcine. Crpim to iskustvo iz višedecenijskog iskustva veterinara, jer borba za iskorenjivanje svake bolesti koju krećeš vakcinom da staviš pod kontrolu, traži užasno dugo vreme. Jasno je da će problem da traje duže, ali sa vakcinom stvar ulazi polako u mehanizme kontrole, odnosno u klinč i sad smo korona i mi kao dva boksera koji boksuju, a onda ostanu bez snage, pa se naslone jedan na drugog: niti ko ima snage da zamahne jako, niti ko koga da nokautira. Obično, da bi došlo do nastavka, sudija mora da ih razdvoji. Poenta je da u tom u klinču ostanemo što duže dok se ne prilagodimo virusu i on nama. Zato je vakcina idealno oružje, virus će polako gubiti svoju snagu, a mi ćemo povećavati svoju i na kraju kad se prilagodimo njemu on će poslati jedan beznačajan virus kao, recimo virus svinjskog gripa.

Dr Milanko Šekler podseća na virus svinjskog gripa koji, 12 godina otkako se pojavio, kako kaže, više nikog ne zanima, iako je prošle godine, neposredno pred početak epidemije Covida 19 u Srbiji, u februaru produžen đacima upravo zbog svinjskog gripa!

Na molbu da protumači to što dobar deo zdravstvenih radnika ne želi da se vakciniše i da javno zagovaraju svoj antivakserski stav, naš sagovornik odgovara kako ne može da razume mnoge lekare, veoma cenjene doktore u svojim oblastima koji to rade:

– Najveća je tragedija kad vrhunski hirurg, kardiolog, stomatolog, nebitno savetuje ljude da se ne vakcinišu, zato što je „sve izmišljeno i budalaština“. Zamislite da odem sada kod zubara zato što me boli zub i kad on krene nešto da radi kažem: „Čekaj, šta hoćeš to da radiš, kako ćeš to da radiš, nemoj da bušiš odavde, nego…“ Ili da odem kod hirurga da se raspravljam kako on treba da me operiše, koji stent kardiohirurg će da mi ugradi? Podrazumeva se da čovek sam treba da raiu svoj posao. Ali, sad taj isti kome se ja ne mešam u stentove, ilu u mrežicu meni soli pamet o virusima i vakcinama! Izvini, neću to da ti dozvolim! Takvima bih oduzeo diplome da se ja pitam, ali hvala Bogu da se ne pitam. Vratio bih ih na drugu godinu medicine, na mikrobiologiju i na imunologiju, da položi ponovo i podseti se šta nauka i medicina pišu u knjigama.

Foto: Tanjug/AP

Šekler i dalje nosi maske iako je primio kinesku vakcinu. 

– Kad sam se vakcinisao, pet puta sam smanjio verovatnoću da ću se zaraziti, ali je ostalo 20 odsto te mogućnosti. Postoji i verovatnoća da kao vakcinisani mogu da se ne razbolim, a da virus prenesem nekome ko se nije vakcinisao.To su razlozi i to treba da se radi sve dok ne pređemo granicu od 50 do 60 odsto vakcinisanih. I dalje postoji rizik da mali broj vakcinisanih zarazi nevakcinisane. Rekao sam već da će se od milion vakcinisanih možda zaraziti 200.000 ljudi. Od 800.000 onih koji su vakcinisani i zaštićeni, opet 20 odsto ljudi, dakle oko 160.000 može da se zarazi od onih koji se nisu vakcinisali. Zato i oni moraju i dalje da se štite. Od milion – 200.000 ljudi koji mogu da se zaraze velika je brojka da baš baciš masku kad znaš da svaki peti vakcinisani može da se razboli. Napominjem, sa lakim simptomima u 90% slučajeva, u 10% sa težim simptomima, u tih 10% možda jedan ili dva odsto ljudi bude moralo da traži bolničku pomoć, ali će glava ostati! Vrlo retko, nekom ko je baš bolestan, u godinama ili ima neku hroničnu bolest, možda vakcina ne bude od pomoći, ali će mu u svakom slučaju pružiti njemu mnogo veću šansu da preživi, nego da ne preživi.

Tri meseca posle revakcinacije dr Milanko Šekler imao je najmanji broj antitela od 15 kolega koji su primili istu vakcinu, na istom punktu, istog dana. Ništa neuobičajeno, kaže on: neuredan način života zbog gostovanja u mnogobrojnim TV emisijama, intervjua ili razgovora sa ljudima koje zanima njegovo mišljenje, izgubio je 15 kilograma, malo spavao, nezdravo se hranio, bio izložen stresu.

– Zar bi sada trebalo da kažem kako vakcina ne valja? Kako to da kažem kad su sve ostale kolege razvile veliku količinu antitela? Razviće se antitela, a osim njih štiti nas i celularni imunitet o kome se malo govori.

Govoreći o „prokužavanju“, dr Šekler iznosi primer lekara koji rade u kovid ambulanti, nisu bili bolesni, niti imali ijedan simptom, a pred vakcinaciju su uradili antitela i ispostavilo se da ih imaju – u rangu sa vakcinisanima.

– Malopre sam istu stvar čuo od perača automobila: bolovale su mu majka i sestra, a on je strogo nosio masku, bio u posebnoj kući. Ispostavilo se da ima veći titar antitela nego neki vakcinisani. To je prokužavanje! Ne znamo, nažalost, procenat ljudi koji su tako prokuženi, ali postoji deo ljudi koji su po antitelima u rangu sa vakcinisanima. Kada u zbiru postignemo više od 50 – 60 prokuženih i vakcinisanih, onda će krivulje sama da ide dole! Nadam se da ljudi shvataju da vakcina nije ništa što će da ih ubije, mnogo pre će ih ubiti korona. Slušam od doktora u kovid bolnicama kako oni što ne veruju u virus, vrlo brzo promene mišljenje kada se razbole oni ili neko njihov, pa onda zovu, traže preporuke, vezu za lečenje. onda kaže posle namestiš se posle par nedelja taj isti zove treba da ide u bolnicu. Po tuđoj (šiba) ne boli.