SRBIJA NE PRISTAJE NA ULOGU VAZALA! Intervju sa ruskim ambasadorom: Bocan Harčenko za Srpski telegraf o Kosovu, BiH, odnosima dveju zemalja

Foto: Promo foto

Aleksandar Bocan-Harčenko

Naš sagovornik otkriva zašto neke svetske prestonice žele da nametnu vazalski odnos Beogradu, zašto dijalog o Kosovu treba da se odvija bez nametanja rešenja i rokova, kako Albanci koče pregovore...

* Kako vidite poziciju Srbije?

- Srbija je bezuslovan lider na Balkanu, ključni partner Rusije u regionu. Jak ekonomski i spoljnopolitički položaj zemlje se temelji na pažnji njenog rukovodstva prema očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, čvrstoj privrženosti vojnoj neutralnosti i viševektorskoj diplomatiji, posvećenosti pitanjima socijalnog i privrednog razvoja. U sadašnjim nimalo lakim uslovima posebno je važan odgovoran pristup Beograda saradnji sa susednim državama, koja, između ostalog, uključuje pomoć u sprovođenju vakcinacije protiv virusa KOVID-19. Sigurni smo da takva politika doprinosi jačanju stabilnosti u ovom delu Evrope.

Stiže Putin * Hoće li Vladimir Putin posetiti ove godine Srbiju, kako se pominje u javnosti? Foto: instagram.com/avucic Vučić i Putin - Tokom posete šefa diplomatije Srbije Nikole Selakovića Moskvi 16. aprila potvrđen je poziv ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da poseti Beograd. Čim dozvole epidemiološke prilike, termin posete će biti usaglašen diplomatskim putem.

* Kako ocenjujete odnose Srbije i Rusije?

- Rusko-srpsko strateško partnerstvo je uzor za razvoj međudržavnih odnosa. Između Moskve i Beograda je uspostavljen ritmičan i sadržajan dijalog na najvišem nivou. Uprkos koronakrizi sprovode se uzajamno korisni ekonomski projekti, uključujući proširenje srpskog sistema za transport gasa, modernizaciju energetskih objekata i objekata za preradu nafte, izgradnju saobraćajne infrastrukture. Imamo bogatu kulturnu agendu, zasnovanu na duhovnoj bliskosti i viševekovnoj istorijskoj tradiciji. Posebno treba da istaknemo rusku pomoć u uređenju unutrašnjeg mozaičkog dela veličanstvene pravoslavne svetinje Hrama Svetog Save u Beogradu. Bitno je da je, uz to, potencijal naše saradnje i dalje značajan, ima i konkretnih planova za njegovu dalju realizaciju.

* Nezaobilazna tema je KiM. Kako iz Moskve gledate na kosovsko pitanje, ima li naznaka kad i kako će biti rešeno?

- U potpunosti delimo stav Beograda o rešavanju kosovskog pitanja. Sigurni smo da rešenje mora da se traži u okviru međunarodnog prava, putem pregovora na osnovu temeljne Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Glavnu prepreku vidimo u nekonstruktivnoj liniji Prištine i njenih zapadnih mentora, kao i u tome da kosovski Albanci ne ispunjavaju ranije postignute dogovore uz posredovanje Brisela, pre svega, o formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu. Smatramo da dijalog o Kosovu treba da se odvija bez nametanja rokova i oblika rešenja. Naravno, takav proces će zahtevati vreme. Najvažniji je njegov kvalitet, odnosno usmerenost ka kompromisu i vidljivom poboljšanju situacije u pokrajini.

Vaskrs sa najmilijima * Kako obeležavate vaskršnje praznike? - Za mene je svetli praznik Vaskrsa dan koji se obeležava sa najbližima i najmilijima. To je zaista dragoceno.

* Ulaze li Rusi u pregovore, kako se sporadično pominje u javnosti? U kom formatu bi to bilo moguće?

- Kao stalni član SB UN, Rusija je aktivno angažovana u stabilizacione napore oko Kosova. Umnogome zahvaljujući principijelnom stavu Moskve, kosovska tematika je i dalje na dnevnom redu SB UN. Konačno rešenje ne može biti doneto bez SB UN, kao glavnog mehanizma očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti, samo na taj način je moguće garantovati njegovu pravičnost, uravnoteženost i održivost. Što se tiče drugih mogućih formata ruskog učešća, kako je nedavno ponovo naglasio ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov, bili bismo spremni da razmotrimo bilo koju inicijativu srpske strane po tom pitanju.

Foto: Promo foto

Aleksandar Bocan-Harčenko

* Poznavalac ste regiona. Kako gledate na tzv. non-pejper dokument, pripisan slovenačkom premijeru Janezu Janši?

- Navodno pripremljen u Ljubljani, neformalni dokument koji, uzgred, ima veoma provokativan sadržaj, jeste simptomatičan. Aktivna rasprava o njemu potvrđuje da na Balkanu i dalje ima problema zbog jednostranih koraka ranije preduzetih mimo postojećih mehanizama za rešavanje kosovskog pitanja, kao i pitanja u BiH. Narodi regiona treba da odlučuju o svojoj sudbini kroz konstruktivan dijalog, shodno međunarodnom pravu, bez spoljnog mešanja. U BiH sve odluke treba donositi u skladu sa mirovnim sporazumom iz 1995.

* Imate bogato diplomatsko iskustvo, po prirodi posla imate sastanke s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Kakav je sagovornik?

Kad stignem, šetam Beogradom, od sportova najviše volim tenis * Prošle su skoro dve godine vašeg službovanja u Srbiji. Kakvi su utisci? - S obzirom na to kakav je intenzitet rusko-srpskih odnosa, dve godine su proletele vrlo brzo. Rad u Beogradu je pun prijatnih utisaka. Pre svega, mislim na iskren i srdačan odnos i visok profesionalizam naših srpskih partnera. Beograd i drugi srpski gradovi svakog dana su sve udobniji za život, a uz to zadržavaju neponovljiv kolorit. Očaravaju jedinstvene prirodne lepote Srbije. Veoma se nadam da će se još više puta ukazati prilika da posetim omiljena mesta. * Čime se inače bavite u slobodno vreme? - Diplomatska služba gotovo i ne ostavlja slobodnog vremena. Kad obaveze dozvole, uvek sa zadovoljstvom šetam Beogradom, s kojim moju porodicu i mene povezuje mnogo lepih uspomena. Ako bismo govorili o hobijima, neka to bude tenis. Znam koliko je taj sport popularan u Srbiji i potpuno delim interesovanje svojih srpskih prijatelja prema njemu.

- Predsednik Aleksandar Vučić je pravi državnik. Naročito važnim smatra svestrani razvoj Srbije, znajući da je za to neophodno jačati uzajamno korisne ravnopravne odnose s inostranim partnerima. Predsednik je duboko upućen u sve teme bilateralne i međunarodne agende. Odlikuju ga otvorenost, usmerenost prema traženju novih mogućnosti za saradnju. Redovna komunikacija sa šefom države je za mene velika čast.

* Srbija je često na udaru i pod pritiscima zbog veza, kako sa Istokom tako i sa Zapadom. Zašto? Kome smeta jaka Srbija?

- Smatramo da je logika ili-ili, odnosno izbora između dve opcije, apsolutno pogrešna. Iza pokušaja pojedinih prestonica da je nametnu stoji želja za uspostavljanjem asimetričnih odnosa, stvaranjem podređenih tuđoj volji, vazala. Snažan pritisak se vrši i na Beograd. Srpsko rukovodstvo se uspešno suprotstavlja tom pritisku, što donosi državi konkretne koristi. Očigledan primer je angažovanje različitih proizvođača za isporuke vakcina u Srbiju s obzirom na medicinsku svrsishodnost umesto geopolitičkih računa. Zahvaljujući tome se imunizacija stanovništva sprovodi bržim tempom.

* Srbija prva u Evropi, van Rusije, pravi vakcine protiv virusa korona sputnjik-V na Institutu "Torlak". Meri li se snaga države u tome, kako je kazao i predsednik Vučić?

- Solidarni smo sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Drago nam je što je jedan od novih pravaca rusko-srpske saradnje uspostavljanje proizvodnje ruske vakcine sputnjik-V u Beogradu. Pun ciklus proizvodnje, nadamo se, uspeće da bude organizovan do kraja ove godine. To će omogućiti Srbiji da obezbedi unutrašnju potražnju za preparatom koji je dokazao visoku efikasnost, da znatno doprinese suprotstavljanju pandemiji na celom Balkanu, kao i da ojača svoje naučnotehnološke kapacitete.