DO TRI GODINE ZATVORA ZA UBISTVO ZMIJE: Šta treba da uradite kada naiđete na nju i gde se to može DOGODITI!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Jedan poskok ujeo je tinejdžerku E. M. (17) i ona je imala simptome ozbiljnog trovanja zmijskim otrovom, dok je dečak (6) koga je takođe ujela zmija zadržan u bolnici bez tegoba.

Isto tako, za ubijanje zmija postoje i novčane kazne i one se kreću od 40.000 do 100.000 dinara u zavisnosti od toga koja je vrsta zmije i koji je stepen njene zaštite. Krivičnim zakonom predviđeno je da onaj ko ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kažnjava se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ukoliko je reč o više životinja ili zaštićenim vrstama, uvećava se novčana kazna, ali i zatvorska, koja u tom slučaju može da bude do tri godine.

Marko Divac iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije navodi da zmije u gradovima najčešće nastanjuju parkovi, ali da ih ima i pored reka, potoka, kanala i ostalih vodenih površina, kao i u raznim deponijama i napuštenim objektima. On ističe da zmije prate i svoj plen (miševe), pa se često mogu naći u blizini ljudi i objekata u kojima ima miševa, koji su tu privučeni ostacima hrane ili otpadom.

- Ili, na primer, silosima za žito, gde je velika brojnost miševa, kojima se one hrane - rekao je Divac i dodao da nisu retki slučajevi da se zmije nađu u podrumima i domovima, jer su to mesta s temperaturom koja im odgovara.

U našoj zemlji živi 10 vrsta zmija, od kojih su tri vrste otrovnice - poskok, šarka i šargan. Na teritoriji glavnog grada Srbije nema otrovnih zmija. 

- Populacije šarki mogu se naći u blizini Obedske bare, Zasavice, Fruške gore, Vršačkih planina, na Staroj planini, planinama jugozapadne Srbije itd. Poskok naseljava Balkansko poluostrvo južno od Save i Dunava, pa i južno od Valjeva (reka Gradac). Šargan je vezan za velike nadmorske visine krajnjeg juga Srbije (Šar-planina) - kaže Divac, prenosi Mondo.

Prema njegovim rečima, sve one bezopasne zmije koje viđamo najčešće su iz familije smukova (belouška, ribarica, smukulja, Eskulapov smuk i stepski smuk).

- To su potpuno bezopasne vrste, koje nemaju otrovne žlezde. Smukovi su agresivni i ujedaju samo kad se hvataju rukama ili uznemiravaju, nikad ne ujedaju ljude iz čista mira. Obično beže kad im se priđe na nekoliko metra - kaže Divac.

On je objasnio i šta ljudi treba da urade ukoliko se nađu u bliskom kontaktu sa zmijom.

- Kad se u prirodi nađe zmija, ne treba je dirati i uznemiravati, pošto su sve zakonski zaštićene i kažnjivo je svako uznemiravanje i ubijanje zmija. Za one koji zmiju nađu u domaćinstvu ili podrumu, zgradi, najbolje je pozvati zoo-higijenu i slične organizacije, a može se pisati i Zavodu za zaštitu prirode Srbije - kaže on.

Šta ako neko ubije zmiju i koje su kazne

Po dobijanju prijave o ubijenoj životinji, Ministarstvo za ekologiju i zaštitu životne sredine obaveštava tužilaštvo i policiju, a oni zajedno sa zaposlenima u Zavodu za zaštitu prirode Srbije izlaze na teren. Na licu mesta se vodi zapisnik o kojoj zaštićenoj vrsti je reč, dok policija i tužilaštvo vode istragu o utvrđivanju počinioca.

Republička inspekcija za zaštitu životne sredine utvrđuje uzrok smrti zaštićene vrste. Međutim, krivac uglavnom ne bude pronađen, a spor se završava krivičnom prijavom protiv N. N. osobe.

Novčane kazne predviđene za ubijanje zmija su 100.000 dinara za šarku i planinski šargan, zatim 50.000 za četvoroprugi smuk i šilac, dok je 40.000 za sve ostale vrste.