Milica (7) rođena slepa, a na praznik izašla iz tame! Samohrani otac presrećan: Molio sam se u Ostrogu i Bog me je pogledao!

Foto: Photo by Tatiana Syrikova from Pexels

Foto: Ilustracija

Slike je stvarala samo u mislima i nikad u životu nije videla ni svoje tri sestre ni oca Zorana, koji je svih tih dugih godina činio sve da njegovo najmlađe dete progleda i u tome je uspeo.

– Od njenog rođenja vodimo bitku da pred njom zablistaju boje i sunce. Bila je slepa zbog katarakte na oba oka. Zahvaljujući novcu koji smo skupili zahvaljajući dobrim ljudima, pre četiri godine Milica je otišla na operaciju u Rusiju, gde joj se vid vratio, ali njena borba za potpuno ozdravljenje je trajala sve ovo vreme. Bilo je neophodno da ide na u Novi Sad na stimulacije vida kako bi očni mišići vratili svoju funkciju – priča Zoran.

Otac heroj je ostao sam sa četiri kćerke jer ih je njihova majka napustila. Teškim i celodnevnim radom za trimerom izdržava svoje princeze i pored svog tog truda nije imao dovoljno novca da plati Miličine stimulacije vida u Novom Sadu, pa su dobri ljudi širom Srbije, ali i dijaspore pomogli u lečenju ove devojčice, a najveća nagrada za sve njih jeste Miličin osmeh kad je prvi put ugledala svet oko sebe.

– Stimulacije su na svu sreću urodile plodom i po njenom ponašanju shvatili smo da ona sada potpuno vidi. Uspevala je sama da otvori vrata, izađe u dvorište, priđe sestrama i uzme igračke. Uradili smo analize i shvatili da je moja Milica progledala. Ona nije mogla to da nam kaže jer iako ima sedam godina, još ne govori. Ali, voleo bih kad bi mogla da mi ispriča kako su protekle te njene prve godine u potpunom mraku – rekao je Zoran.

Ovaj Čačanin kaže da ne može rečima opisati koliku zahvalnost oseća prema ljudima koji su novčano pomogli i omogućili da Milica prvo ode na operaciju u Rusiju, a zatim i da nastavi lečenje u Novom Sadu, kako bi joj se vid potpuno ostvario.

Foto: wikimedia.org/Vasilije Ostroski

Manastir Ostrog

– Išao sam u manastir Ostrog i pomolio se velikom svecu. Kad je moja kćerka u pitanju desilo se pravo čudo i dok god sam živ zahvalan sam Bogu, doktorima i dobrim ljudima koji su mi pomogli kad je bilo najteže. Ljudskost je nešto najvrednije i zato ću ja svoje kćerke da učim samo da budu dobri ljudi koji takođe pomažu ljudima koliko god mogu – naglašava samohrani otac.

Zoran sa trimerom u rukama nastavlja da čisti šiblje iz dvorišta, sa njiva, pored puteva i tako pošteno obezbeđuje koru hleba svojim kćerkama. Sada mu je srce na mestu jer je njegova Milica progledala, ali nastaviće i dalje borbu za njeno zdravlje kako bi najmlađe dete propričalo. Nema odustajanja, prenosi Kurir.

– Milica će ove jeseni krenuti u specijalnu školu "1. Novembar" u Čačku. Sa verom u Boga nadam se da će sve biti kako treba – kaže Zoran.