Naučno-tehnološki centar NIS-a za ponos: Ulaganja u nauku i znanje su prioriteti!

Foto: Promo foto

NIS je u proteklih pet godina zaposlio više od 100 mladih visokokvalifikovanih stručnjaka u ovom Centru, dok je u istom periodu uloženo više od 10,2 miliona evra u razvoj informacionih tehnologija u NTC-u.

Gosti su se upoznali sa osnovnim pravcima delatnosti NTC-a, koji pruža naučno-tehnološku podršku u svim fazama istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, sprovodi digitalizaciju i razvoj inovacija uz kontinuirano ulaganje u obrazovanje  i razvoj novih znanja i kompetencija zaposlenih u NTC-u. Gostima su predstavljeni najvažniji projekti Centra, a  upoznati su i sa planovima NTC-a kada je reč o razvoju IT infrastrukture, novim projektima u oblasti informacionih tehnologija, kao i investicijama NIS-a u obrazovni sistem. U okviru posete gosti su obišli i laboratoriju za prijem geoloških uzoraka koja posluje u okviru NTC-a, a imali su i priliku da upoznaju mlade stipendiste NIS-a koji svoje prve profesionalne korake prave upravo u domaćoj najvećoj naftnoj kompaniji.

Foto: Promo foto

Uzimajući u obzir da visoke tehnologije nisu održive bez ulaganja u obrazovanje, nauku i mlade, NIS kontinuirano ulaže u razvoj obrazovne infrastrukture u Srbiji, a kompanija sarađuje sa brojnim domaćim i stranim obrazovnim i naučnim institucijama. NIS godinama stipendira talentovane učenike i studente u okviru programa „Energija znanja“ koji, između ostalog, ima za cilj ulaganje u razvoj visokoobrazovanog kadra za potrebe kompanije. Trenutno je u Naučno-tehnološkom centru NIS-a preko ovog programa zaposleno 14 stipendista NIS-a.

”Od kad sam imenovana za ministarku rudarstva i energetike, u oktobru 2020. godine, danas sam možda najponosnija. Energetika i rudarstvo nisu samo istraživanje i proizvodnja energije i energenata, već pre svega znanje, koje donose mladi ljudi koji dobijaju stipendije, koji se vraćaju u Srbiju i stvaraju vrednost koja se izvozi i van granica Srbije”, rekla je Zorana Mihajlović i dodala da, ukoliko želimo kao država da budemo uspešni i imamo privredni rast, to nije moguće bez ulaganja u znanje, ali i zaštitu životne sredine što je pokazano i prošle godine, puštanjem u rad postrojenja Duboka prerada, čime je poslata važna poruka da nema razvoja energetike bez zaštite životne sredine.

Mihajlovićeva je takođe istakla da su odnosi Srbije i Ruske Federacije i prijateljstvo dva naroda i dva predsednika, i zajednički projekti, ali i neraskidive veze koje se vide u teškim i kriznim situacijama.

Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, naveo je da su ulaganja u nauku i znanje jedan od prioriteta u poslovanju NIS-a:

„Modernizacija procesa i, pre svega, digitalizacija, nalaze se među ključnim principima naše strategije. Da bismo ostvarili ciljeve, da bismo išli ne samo u korak, već i ispred vremena, ulažemo u znanje i nauku, u mlade stručnjake koji ta nova znanja donose u našu kompaniju. Sarađujemo sa školama i fakultetima, stipendiramo mlade talentovane ljude, a onda ih sa zadovoljstvom dočekujemo kao kolege,“  izjavio je Tjurdenjev.

 „Bio sam u toku sa aktivnostima NIS-a, ali moram da kažem da sam više nego iznenađen i pun ponosa, zbog načina rada ove kompanije. NIS poklanja veliku pažnju ljudima, i znanju, što smatram i najbitnijim. Ulaganje u oblast obrazovanja, naučnu sferu i obuke za zaposlene, pokazuje da NIS Gasprom njeft misli ne samo na svoj razvoj, već i na razvoj cele Srbije. Zadovoljan sam što je NIS uspeo da objedini u svojoj delatnosti najvažnije sfere naše saradnje – energetiku, nauku i obrazovanje. Želim vam puno uspeha, zahvaljujem se našim srpskim partnerima i želim nam svima uspešan nastavak saradnje i razvijanja naših bilateralnih odnosa“, izjavio je ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko.  

Gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, rekao je da je Naučno-tehnološki Centar svojevrsna fabrika znanja, inovacija, kreativnosti, hrabrosti i idealnog srpsko-ruskog spoja: 

„Posebno sam impresioniran, a imao  sam jednom priliku, zahvaljujući kompaniji NIS, da ugostim deo studenata post diplomskih studija koji su posle srpskih fakulteta odlazili na ruske fakultete i univerzitete,   a ono što je  najlepše u celoj priči je to da su se vraćali u Srbiju. Vraćali su se da rade, da stvaraju nova dobra i nove vrednosti i da Naftna industrija kao deo ove zajednice, društva i  države, bude još razvijenija kompanija, na zadovoljstvo ruske strane, države i građana Srbije“, naveo je Vučević.