Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog mučenika Isidora i Svetog mučenika Maksima

Foto: ST/N. PANČIĆ

Foto: Ilustracija

U vreme carovanja Dekijeva ovaj Isidor beše uzet sa ostrva Hiosa silom u vojsku. On se odmalena držaše vere Hristove i život svoj provođaše u postu, molitvi i dobrim delima. Pa kad se u vojsci prokaza kao hrišćanin, uze ga vojvoda na odgovor i savetovaše mu da se odrekne Hrista i prinese žrtve idolima.

Odgovori svetitelj: "Ako mi i ubiješ telo, nad dušom mojom nemaš vlasti. Ja imam istinitog i živog Boga Isusa Hrista, koji i sad u meni živi i po smrti mojoj biće sa mnom; i ja sam u Njemu, i ostaću Njemu, i neću prestati da ispovedam Njegovo sveto ime dokle je duh u telu mome". Naredi vojvoda, te najpre biše Isidora volovskim žilama, a potom odsekoše mu jezik. No i bez jezika Isidor Duhom Božjim govoraše i ispovedaše ime Hristovo. Međutim, vojvodu postiže kazna Božja, i on na jedanput zanemi. Nem vojvoda dade najzad znak da poseku Isidora. A Isidor se obradova toj presudi pa hvaleći Boga, izađe na gubilište gde mu glava bi odsečena 251. godine. Njegov drug Amonije pogrebe telo njegovo, no zato i sam postrada i primi venac mučenički.

Tropar (glas 4):

Mučenik Tvoj Gospode, Isidor, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.

Prepodobni Serapion Sindonit. Sindon znači krpa platna. Sindonitom nazvan bi ovaj svetitelj, jer svoju telesnu nagotu skrivaše samo jednom krpom platna. U ruci nosaše Jevanđelje. Življaše Serapion kao ptica bez krova i bez brige, prelazeći s jednog mesta na drugo. Svoj sindon dade jednom bedniku, koji drhtaše na mrazu, a on osta sasvim nag. Kad ga neko upita: "Serapione, ko te obnaži?", on pokaza na Jevanđelje i reče: "Ovo!" No potom i Jevanđelje dade za otkup nekoga dužnoga čoveka, koga poverilac mu gonjaše u tamnicu za dug. Jednom u Atini četiri dana ne jede ništa, jer nemade, i poče vikati od gladi. Kad ga upitaše filosofi atinski, zašto viče, on odgovori: "Trojici bejah dužan; dvojicu podmirih, a treći me još muči. Prvi zajmodavac jeste telesna pohot, koja me mučaše od mladosti; drugi srebroljublje, a treći trbuh. Ona dvojica me ostaviše, još me ovaj treći muči". Dadoše mu filosofi zlatnik da kupi hleba. On ode hlebaru, uze jedan hleb samo, ostavi ceo zlatnik, i ode. U starosti predstavio se mirno Gospodu, u V veku.

Blaženi Isidor Jurodivi, Hrista radi. Nemac poreklom. Došavši u Rostov zavoli veru pravoslavnu, pa ne samo da postade član Pravoslavne crkve, nego uze na se teški podvig jurodstva. Noćivaše u jednoj kolibi od granja, što sam beše napravio u nekom blatištu. Velika i strašna čudesa pokaza ovaj svetitelj i za života i po smrti. Jednome trgovcu, koji beše izbačen iz lađe i davljaše se u moru, javi se Isidor idući po vodi i izvede ga na obalu. U knjaza Rostovskog presušiše odjednom svi sudovi s vinom kada sluge njegove oteraše Isidora ispred vrata i ne dadoše mu ni poiskanu čašu vode. Kada umre, 1484. godine maja 14. u svojoj kolibi, sav Rostov zamirisa nekim divnim mirisom. Onaj trgovac, koga Blaženi spase na moru, podiže mu crkvu na onom mestu gde mu beše koliba.

Sveti mučenik Maksim. Pun revnosti za Gospoda Hrista, sveti mučenik Maksim vide jednom gde se idolopoklonici ne samo klanjaju idolima, nego i druge primoravaju da to čine. Od tada on se stade moliti Bogu da prekrati gonjenje na hrišćane. I mnoge neznabošce on sam krsti. Jednom prilikom kada neznabošci stadoše usrdno prinositi svojim bogovima na žrtvu ne samo životinje nego i ljude, sveti mučenik, ne podnoseći takav prizor, zađe među idolopoklonike, javno ih izobliči i njihove idole nazva običnim drvetom i kamenom, jer su nemoćni da i sebi samima pomognu. Tada ga neznabošci dohvatiše, i najpre na silne muke staviše, pa najzad kamenjem zatrpaše. Tako skonča sveti mučenik, 250. godine, za carovanja Dekija. Dekije je jedan od najsvirepijih gonitelja hrišćana, carovao od 249 do 251 godine.

Isidor blaženi sa sobom se rvo
Dok bestrastan posta kao suho drvo,
No i suho drvo pčele medom pune,
I iz suhe stene katkad izvor grune.
Telo blaženoga Duhom napunjeno
Medom blagodati srce zaslađeno.
Izvor Božje sile u suludu telu.
Skriveno bogatstvo u bednu odelu,
Isidor čudesni na đubrištu leža,
Po ulicam' vika, i skaka, i beža,
Bez krova i kruva i bez prijatelja,
No pod okom budnim svoga Stvoritelja
On pouka beše sujetnim ljudima
I ukor — za zemlju skotski vezanima:
On životom svojim ko da htede peći:
— Ljudi, brige vaše odvode nesreći.
Srećan nije onaj ko Božije krade.
No ko Boga samog ko blago imade.

RASUĐIVANjE

Greh koji služi drugima na sablazan. dvojni je greh. Blagorazuman čovek pašti se, da svojim grehovnim primerom ne sablazni ma koga i ne navede na greh. Sv. Amvrosije pohvaljuje takvu blagorazumnost rano upokojenog cara Valentinijana navodeći ove primere iz njegovog života: .,Čuvši car da se govori po Rimu o njemu kao strasnom lovcu i ljubitelju zverova — što on u stvari nije bio — i kao da ta strast odvlači cara od državnih poslova. On odmah naredi, da se pobiju svi zverovi u njegovoj bašti. Čuvši opet kako neki zlobnici šire glas o njemu, kao da rano ručava (hoteći time da ga predstave proždrljivim), on naloži na sebe vrlo tvrd post i tajno i javno. Pri javnim obedima retko se viđao da neki zalogaj metne u svoja usta. Kad su se opet sestre njegove sporile c nekim čovekom oko nekog imanja, car, kako je imao prava da on spor presudi, uputi taj predmet javnom sudu, da mu se ne bi prebacila pristrasnost.” — Zaista ovaj pobožni car sa velikim strahom držao je reč Gospodnju: Teško onom ko sablazni jednog od ovih malih.

SOZERCANjE

Da sozercavam dejstvo Boga Duha Svetoga na apostole i to:

1. kako Duh Sveti vodi apostole kroz sve skorbi i muke ispunjujući srce njihovo utehom i radošću,
2. kako Duh Sveti čini te raste i uspeva seme jevanđelsko, koje apostoli seju po svetu, čak i tamo gde izgleda uzalud bačeno.

BESEDA

o Hristu kao izdanku Davidovu

U te dane i u to vrijeme učiniću da proklija Davidu izdanak pravi, koji će činiti sud i pravdu na zemlji (Jerem. 33, 15)

Ovim rečima proriče sveti prorok Jeremija dolazak Spasitelja sveta iz kolena Davidova. Izdanak pravi jeste sam Gospod Isus Hristos. Ni na koga se drugog ne mogu ove reči odnositi, pošto u vreme dolaska Gospoda Isusa na prestolu jerusalimskom ne seđaše više knez iz kolena Davidova no stranac, Irod Idumejac. Niti pak od tada do danas bi neki drugi znamenit izdanak od Davida, ni kao vladar svetski ni kao vladar duhovni. U vreme rođenja Hristova beše samo još nekoliko lica iz plemena Davidova, i to neznatna i osirotela. U ove se ubrajahu i Presveta Deva i pravedni starac Josif drvodelja. Jasno je, dakle, da za minule hiljade godina, otkako je ovo proročanstvo izrečeno, nije se pojavio neki drugi veličanstven izdanak iz kolena Davidova osim samoga Gospoda Isusa. Ovo postaje još jasnije iz sledećih reči: kao što se ne može izbrojati vojska nebeska ni izmjeriti pijesak morski, tako ću umnožiti sjeme Davida sluge svojega i Levita slugu svojih. Ove reči se mogu odneti samo na duhovne potomke Davidove kroz Hrista Gospoda tj. na hrišćane, jer samo se broj hrišćana (a nikako telesnih potomaka Davidovih, kojih uopšte i nema nikako) za ovih 20 vekova može meriti sa zvezdama na nebu i sa peskom u moru.

O braćo moja, radujmo se što i mi hrišćani spadamo u ovaj bezbrojni narod Božji, u ovaj najveći narod u istoriji sveta, kako po broju tako i po karakteru. Radujmo se još više, što i mi pripadamo ovome božanskom Izdanku Davidovom, koji nas krvlju Svojom iskupi od tuđina, i posvoji, i učini naslednicima i sanaslednicima Carstva večnoga. Gospode preblagi, Ti si izbavio nas, bludne sinove, od svinjarskog poniženja i gladovanja, i učinio si nas sinovima Carskim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.