(FOTO) OBELEŽAVANJE 950 GODINA OD OSNIVANJA SVETINJE STARIJE OD HILANDARA! Liturgiju služi patrijarh Porfirije

Vesti

13.06.2021

09:25

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Liturgija povodom obeležavanja 950 godina od osnivanja manastira Prohor Pčinjski i 700 godina od upokojenja kralja Milutina, koji ga je u 14. veku obnovio, koju služi patrijarh Porfirije, počela je danas oko 09.00 časova u tom manastiru.

U okviru svečanog obeležavanja biće održana i svečana akdemija kojoj će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je i pokrovitelj proslave, a portparol Eparhije vranjske sveštenik Dalibor Jović, ranije je kazao za Tanjug da bi svečanost trebalo da bude prilika i da predsedniku Srbije bude dodeljen orden Eparhije vranjske Prepodobni Prohor Pčinjski.

Patrijarh Porfirije poručio je danas u manastiru Prohor Pčinjski, povodom 950 godina od osnivanja tog manastira i 700 godina od upokojenja kralja Milutina koji ga je obnovio, da je molitva Hristova njegovom ocu poziv na jedinstvo i to ne na bilo kakvo jedinstvo, ne na jedinstveno u ideologijama ovoga sveta, ne na jedinstva koja nas dele od drugih, nego na jedinstvo upravo u Hristu.

Tokom liturgije pročitan je odlomak iz Jevanđela po Jovanu, koja se zove Arhijerejska molitva Hristova, a u poslednjoj rečenici je molitva Hristova Bogu u kojoj Bog moli za sve - "molim te Oče da svi jedno budu".

Patrijarh kaže da mu je jedan čovek rekao da je narod umoran od podela - na mi i oni, na naše i njihovo.

- Jedinstvo razbijamo pre svega mi sami, različitim fanatizmima, osuđivanjem jedni drugih, ogovaranjem, zavisti na uspehu onoga drugoga, delimo sebe različitim vrtsama isključivosti i fanatizmima - poručio je patrijarh okupljenim vernicima.

Dodaje da se jedinstvo razbija osećanjem nekoga da je bolji od drugih, da je pozvan da bude sudija drugome, da vidi mane drugoga, da vidi greške drugoga, a da ne vidi sebe, svoju tamu, mrak koji nosi u sebi.

- Ne vidi potrebu za tim da pronađe Hrista u sebi, ne vidi potrebu za tim da se menja, da prašta i traži oproštaj, a to znači da raste u Hristu i tako raste u svakom jedinstvu sa svakim koji je njegov bližnji, a pozvan je svaki da bude bližnji jer drugi je ono kako ga mi definišemo, drugi je onakav kakvog ga mi vidimo, drugi je neprijatelj samo ako smo ga mi tako definisali - naveo je patrijarh.

Kaže da se delimo i onda kada biramo da budemo ekstremno liberalni, moderni, da nas pohvali svet, da mu se dopadnemo, da nam aplaudira...

- Nekada je bilo mnogo više neprijatelja Crkve Hristove koji su bili otvoreni i transparentni, znali smo ko je ko, nije nas mogla zavesti lažna, a naizgled istinita reč, a sada je mnogo vukova u jagnjećoj koži. Mi ćemo se moliti i molimo se i za njih, da i vukovi postanu jagnjad po svom raspoloženju, ali ćemo znati da su vukovi, vukovi i znaćemo gde je naše srce i gde je naš izvor, znaćemo da je to Crkva - kaže patrijarh Porfirije.

Ističe da Crkva nije institucija, već da je sabor i da su svi pozvani da budu Crkva, sve institucije, svaka strana u našem narodu je pozvana da bude jedno u Hristu, jedno u Crkvi.

Ukazuje na to da, kada se pogleda svet koji se hvali svojim dostignućim, spolja sve je zlatni dvorac, a iznutra u najvećem broju pojedinaca ruina, ruševine i grobovi.

- I zato reč Hristova izrečena da svi jedno budu ne znači ukidanje sloboda, ne znači da svi budemo kopije jedni drugih, znači sloboda, ali u Hristu. Da svi jedno budemo u veri, onda ćemo biti jedno u sebi, bićemo celoviti, bićemo jedno u svojoj porodici. U jedinstvu porodice biće nam zdravo i selo i grad i država - kaže patrijarh.

Podsećajući da Isus Hrist kaže da nema Grka i Jevrejina, patrijarh pojašnjava da to znači da postajući jedno, nećemo se odvajati od drugih naroda i isticati sebe važnijim od drugih.

- Svaki narod jeste stvoren da bude Crkva i svaki čovek ikona Božija i svaki je pozvan da bude naš brat. Znamo da smo pravoslavni Srbi, ali znamo i da mnogi ljudi pripadajući drugim narodima, i pravoslavne vere i nepravoslavne vere, ovde u manastir kada dolaze skrušeno nailaze pre svega na ljubav monaha i monahinja koji ovde žive, ali osećaju i Božiju ljubav i od Njega dobijaju pomoć - zaključio je patrijarh Porfirije.

Veliki broj vernika prisustvuje liturgiju u manastiru, koji je prema predanju podigao u 11. veku, odnosno 1070. godine, vizantijski car Roman Diogen u znak zahvalnosti Svetom Prohoru Pčinjskom Mirotočivom, koji mu je prorekao da će postati car.

Manastir Sveti Prohor Pčinjski nalazi se na šumovitim obroncima planine Kozjak, na levoj obali reke Pčinje, u ataru sela Starac, 30 kilometara južno od Vranja, a radi kao kulturno-prosvetni centar kraja u kojem se nalazi i u sklopu njega radi bogoslovska škola, prepisivačko-iluminatorska radionica, a organizovano se uči ikonopisački zanat.

U sastavu srpske države je od kada je Stefan Nemanja u ratovima sa Vizantijom između 1180. i 1190. godine osvojio oblast Vranja.

Dolaskom Osmanskog carstva u Srbiju završava se razdoblje prosperiteta za manastir, u kome je bio i snažan duhovni i kulturni centar srednjovekovne srpske države.

Prema nekim izvorima, knez Lazar Hrebeljanović podigao je spoljnu pripratu, ispred Milutinove crkve, isto kao i u Hilandaru, a predanje kaže i da je knez, na putu za Kosovo Polje tu pričestio i vojsku.

Postoji nekoliko zapisa koji svedoče o velikom stradanju manastira 1817. godine, kao i o tome da je u srpsko-turskim ratovima 1876 - 1878. godine, manastir bio jedan od važnih centara ustanka.

Na meti Bugara našao se tokom oba svetska rata i 1915. i 1941. godine.

Stavljen je pod zaštitu Zakona, kao spomenik kulture 1950. godine, a 1979. godine proglašen je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.

Sveobuhvatna revitalizacija manastira, čij je kompleks drugi po veličini u SPC, počela je 1986. godine.

Pored potpune obnove Vranjanskog konaka, tada su realizovani i najneophodniji radovi na hramu i ostalim objektima u kompleksu, uljucujuci i staru vodenicu.

Uređeni su porta i veliki prostor ispred manastira, kao i minihidroelektrana sa akumulacijom kako bi se izbegla svaka vrsta zagađenja.

Poslednji je rekonsturisan Kraljev konak, koji je izgoreo u požaru 2014. godine.

Tokom ratnih sukoba na tlu SFRJ bio je utočište izbeglica iz Hrvatske i sa Kosova i Metohije.

U manastriru se nalaze i mošti Sv. Prohora i to u maloj pokloničkoj kapeli, a iz njih već skoro ceo milenijum izvire čudotvorno miro.

Centralna proslava velikog jubileja koja je trebalo da bude obeležena 2020. godine, odlukom Organizacionog odbora SPC, kako navode u eparhiji vranjskoj, odložena je za 2021. godinu zbog pandemije virusa korona.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.