(VIDEO) Rešili smo večitu misteriju vezanu za RHMZ Srbije: Ako kažemo da je 38, nema šanse da je 40!

Foto: ST/V. LUKIĆ

Tokom tropskih dana često možemo čuti ljude da komentarišu: "Šta pričaju ovi da je 38, ima najmanje 50 stepeni!" Ekipa Srpskog telegrafa posetila je Republički hidrometeorološki zavod da bi saznala pravu istinu - kako se zaista meri temperatura koja se usvaja kao zvanična.

U razgovoru sa direktorom RHMZ prof. dr Jugoslavom Nikolićem saznali smo zašto često imamo osećaj da je temperatura u vrelim letnjim danima veća od one koja se najavljuje.

Foto: ST/V. LUKIĆ

ODLIČAN DOMAĆIN: Naša novinarka sa direktorom RHMZ Jugoslavom Nikolićem

- Kada govorimo o samom merenju temperature vazduha, razlikujemo prizemna meteorološka merenja temperature od visinskih merenja. Što se tiče prizemnih meteoroloških merenja temperature, ona se vrše na meteorološkim stanicama koje se nalaze na tlu, u hidrometeorološkom krugu, i mere se uvek i svuda po utvrđenim univerzalnim standardima Svetske meteorološke organizacije. To znači da se temperatura vazduha meri u hladu, na dva metra visine, i to je ona temperatura koja se objavljuje u medijima i koja se razmenjuje sa svetom. Da bi podaci bili uporedivi, temperatura se meri u istom trenutku, pod istim uslovima i ono što je bitno da istaknem jeste to da ona značajno može odstupati od temperature pri tlu ili na osunčanim površinama i to je ono što većinu ljudi buni kada je vremenska prognoza u pitanju - objašnjava Nikolić i dodaje da merne jedinice u kojoj se nalaze termometri moraju biti prozračne.

Nikolić ističe da se u meteorološkim jedinicama nalaze dva termometra.

- U meteorološkom zaklonu nalaze se dva termometra, jedan je suvi, a drugi mokri, taj mokri se ovlaži i voda isparava i snižava temperaturu. Kolikom brzinom će voda da isparava, zavisi od sadržaja u atmosferi, i na taj način razlike u temperaturu suvog i mokrog može da se izračuna precizno relativna važnost vazduha - objašnjava naš sagovornik i dodaje da, što se tiče Beograda, zvanični podaci koji idu u razmenu jesu oni koji se mere u Karađorđevom parku na Vračaru.

Govoreći o temperaturnim razlikama u letnjem periodu između delova grada, naravno kada je reč o Beogradu, Nikolić ističe da je moguće da postoje određene oscilacije, ali da je u pitanju razlika od jedan i po stepen.

- Moguće je da postoje određene oscilacije zbog takozvane toplotne kape iznad gradova. U Beogradu postoje određenje oscilacije između temperature u centru grada i na periferiji, ali ta razlika nije mnogo velika, otprilike oko jedan i po stepen - navodi on.

Kada je reč o mestima koja su direktno izložena suncu, i tu postoji razlika, i ona je mnogo veća, čak i preko deset stepeni.

- Naravno da će temperatura na vrhu neke zgrade koja je direktno izložena sunčevom zračenju biti veća od one koja se meri kod nas. Ta razlika može biti i više od 10 stepeni - kaže Nikolić.

PUŠTANJE METEOROLOŠKOG BALONA Kada se govori o visinskom merenju temperature, ono se vrši lansiranjem odgovarajućih uređaja pomoću meteoroloških balona. - Meteorološki balon sa sobom povlači sondu, mali uređaj, senzor, koji se nalazi u stiroporu, taj uređaj s visine komunicira sa našim stanicama i šalje informacije svake sekunde o temperaturi, pritisku i vlažnosti vazduha. Ono što bih dodao, kada je reč o balonu, jeste da se s porastom visine pritisak snižava i balon se sve više širi, dok u jednom trenutku ne pukne. Pucanje se obično dešava na oko 30 kilometara. Kada se govori o preciznosti vremenske prognoze, Nikolić ističe da je ona, kao što joj i sama reč kaže, prognoza, a ne dijagnoza. - Samo ime, vremenska prognoza, kaže da to nije dijagnoza, što znači da postoji određena verovatnoća ostvarenja. Ako se ponašamo prema vremenskoj prognozi, ove kratkoročne prognoze imaju procenat ostvarivosti od 85 do 95 odsto, to su prognoze od sedam do deset dana. Dugoročne prognoze imaju niži procenat ostvarenja, ali oni imaju veliku upotrebljivost, značajnu za strateška ostvarivanja.