HRVATI NAS POKRALI! Sporna raspodela nekretnina između bivših republika, evo na šta Srbija ima pravo
KAO što je stopirao život u mnogim oblastima, kovid je privremeno zaustavio i sukcesiju između bivših jugoslovenskih republika.
Čak i ono što je relativno dobro funkcionisalo - podela diplomatsko-konzularnih predstavništava, od prošle godine, kada je odložen sastanak Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatske i konzularne imovine bivše SFRJ, stoji, pišu Novosti.
Poslednji sastanak komiteta održan je u Beogradu, 2. i 3. jula 2019, a naredni je trebalo da bude u Bosni i Hercegovini prošlog proleća. Pandemija ga je, međutim, sprečila.
- Uprkos ovoj činjenici, radni kontakti ovlašćenih predstavnika država sukcesora za sprovođenje Aneksa B Sporazuma o pitanjima sukcesije (uključujući i ekspertske sastanke i neformalne sastanke putem video-konferencija) redovni su i česti. Poslednji je održan u Skoplju, 12. i 13. jula - kažu u Ministarstvu spoljnih poslova.
Inače, od 2004. godine, kada je stupio na snagu Sporazum o pitanjima sukcesije, potpisan u Beču 2001, od raspoloživa 123 diplomatsko-konzularna objekata, fizički je raspodeljeno 85. Preostalo je još 28, uključujući i osam nepokretnosti čiji se imovinsko-pravni status proverava i potencijalno, kažu u MSP, može biti sporan.
- Pomenute nepokretnosti nalaze se u Poljskoj, Italiji, Novom Zelandu, Ruskoj Federaciji, Bugarskoj, Rumuniji, Kipru, Argentini, Boliviji, Indiji, Indoneziji, Kambodži, Pakistanu, Libanu, CAR, Zambiji, Republici Kongo, Etiopiji i Ugandi - objašnjavaju u Ministarstvu.
U dodatku Aneksa B (koji je jedan od ukupno sedam aneksa) data je lista diplomatske i konzularne imovine bivše SFRJ - 123 objekta, ukupne vrednosti 266,40 miliona američkih dolara. Ovde nije reč o aktuelnoj tržišnoj vrednosti, već o rezultatu procena rađenih u vreme pregovora o zaključivanju sporazuma.
Srbija po tome ima pravo ukupnog učešća od 39,5 odsto, Bosna i Hercegovina - 15, Hrvatska - 23,5, Severna Makedonija - 8 i Slovenija - 14 odsto. Od 85 raspodeljenih objekta, 36 je pripalo našoj zemlji, dok su ostali sukcesori dobili ukupno 49 (Hrvatska 21, BiH 12, Slovenija 11 i Severna Makedonija 5).
Za pet nepokretnosti - u Japanu (ambasada/rezidencija), NJujorku (stalna misija i rezidencija), Nemačkoj (ambasada u Bonu) i Švajcarskoj (ambasada/rezidencija) - postignut je dogovor o zajedničkoj prodaji. Do sada su prodate tri nekretnine (u Tokiju, stan u NJujorku i bivša ambasada u Bonu), dok je proces za preostale dve u toku.
Međutim, koliko god nekome možda delovalo da je Srbija najviše dobila u sukcesiji, stvari stoje sasvim drugačije. Činjenice govore da je naša zemlja (odnosno preduzeća i opštine iz Srbije), ostala u Hrvatskoj bez imovine vredne, prema nekim procenama, oko dve milijarde evra. U pitanju su mahom odmarališta na Jadranu, ali i poslovnice i ekspoziture raznih firmi i banaka. One su praktično konfiskovane, uprkos Aneksu G Sporazuma o sukcesiji, koji kaže da se vlasničko stanje nekretnina mora vratiti na dan 31. decembar 1990, pre početka sukoba. I još se navodi da će svaki namerni prenos prava na imovinu izvršen posle tog datuma "zaključen pod pritiskom, biti ništavan".
I dok Srbija ovaj Aneks sprovodi direktno, pa hrvatske firme dobijaju svoje prostore širom naše zemlje, a neke ih i prodaju (npr. "Končar EI" nekretninu u Kralja Petra, u Beogradu, za koju je tražio 3,2 miliona evra), Hrvatska se vadi da ne postoji bilateralni ugovor između dve države, sistematski izbegavajući da ga potpiše godinama. U međuvremenu, doneti su propisi po kojima je moguće nekretnine srpskih firmi koje su još nisu očerupane dati na višedecenijsko korišćenje, uz mogućnost otkupa.
Srpska preduzeća masovno gube sporove u Hrvatskoj, posle čega Zagreb preko domaćih sudova pokušava da im naplati i milionske troškove sudskog postupka. Istovremeno, Sud za ljudska prava sve ovdašnje pritužbe odbacuje proglašavajući se nenadležnim (budući da Hrvatska nije bila potpisnica Konvencije o ljudskim pravima kada su se dešavali sukobi i imovina oduzimana).
Najtipičnija je agencija "Mladost turist", koja ima nekretnine u Baškoj Vodi, Makarskoj i Tisnom, ranije Tijesnom. Hotel "Avala" u Baškoj vodi procenjen je na 35,4 miliona evra i prodat još devedesetih. U Makarskoj su imali 6.000 kvadrata zemljišta sa kamp kućicama, a u Tisnom 11.000 kvadrata nekretnina. Na toj lokaciji podignut je školski centar.
Kako tvrde izvori "Novosti", pre nešto više od godinu dana podnet je zahtev hrvatskom Ministarstvu finansija za obeštećenje zbog oduzimanja, oštećenja i uništenja ove imovine. Budući da i dalje nema odgovora, pravni zastupnici uskoro će pokrenuti upravni spor pred tamošnjim Upravnim sudom. Šteta procenjena samo u Tisnom iznosi oko 2,5 miliona evra, i iz dana u dan raste.
Istovremeno, Hrvatska na sve načine pokušava da naplati sudske troškove za spor koji je "Mladost turist" u Hrvatskoj izgubio, uzalud pokušavajući da povrati imovinu legalnim putem.
Osim ove agencije, imovinu potražuju i subotički "Pionir", "Neoplanta" iz Novog Sada, "Vital" i "Karneks" iz Vrbasa, "Simpo" Vranje, zrenjaninski BEK... Oni su pravdu potražili od Komiteta UN za ljudska prava. Oštećene su i srpske banke, pa tako npr. Jugobanka u stečaju ima više desetina miliona kredita koji nisu vraćeni, kao i četiri velike filijale u Zagrebu, Rijeci, Splitu i Podravskoj Slatini.
Ambasade koje su pripale Srbiji
Srbiji su pripale nekretnine u: Australiji (generalni konzulat u Sidneju i rezidencija u Kanberi), Češkoj (ambasada), Finskoj (ambasada), Francuskoj (rezidencija), Grčkoj (ambasada/rezidencija u Atini i generalni konzulat u Solunu), Italiji (ambasada u Rimu i dva stana u Trstu), Kanadi (rezidencija), Mađarskoj (ambasada i kuća u Budimpešti), Meksiku (ambasada), Portugaliji (rezidencija), SAD (rezidencija), Nemačkoj (generalni konzulat u Frankfurtu i ambasada u Berlinu), Švajcarskoj (stalna misija u Ženevi), Turskoj (rezidencija i kuća u Ankari, zemljište u Istanbulu), Ujedinjenom Kraljevstvu (rezidencija), Brazilu (rezidencija), Peruu (ambasada i rezidencija), Venecueli (ambasada), Egiptu (ambasada/rezidencija i garaža), Ugandi (ambasada), DR Kongu (ambasada/rezidencija), Gvineji (rezidencija), Zambiji (ambasada i rezidencija) i Zimbabveu (ambasada i kuća).
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)