DOKAZANE TEŠKE OPTUŽBE PROTIV INTERNACIONALNE KOMPANIJE: Masterkard krade podatke klijenata

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

Tim povodom, je viceguvernerka Dragana Stanić rekla da je Narodna banka Srbije poslednjih godina preduzela brojen mere da bi obezbedila nezavisnopst domaćeg platnog sistema, i nezavisnost finansijskog sistema i da se zato razvija domaća "Dina" kartica.

DINA KAO REŠENJE

- Slučaj "Masterkarda" je i podstenik za sve zašto se odgovorne centralne banke država fokusiraju na nezavisnost svojih infrastruktura da bi se obezbedile od uticaja spolja, na koje ne mogu da utiču - rekla je Stanićeva.

Podsetila je da je 2014. na predlog NBS zakonom omogućeno da se strani kartični sistemi registruju u Srbiji, ali oni nikada nisu pokazali interesovanje da to urade. Ona je navela da strani kartični sistemi u Srbiji zauzimaju ukupno oko 80 odsto tog tržišta, a da je "Masterkard" kod nas sa nižim procentom nego u Indiji, gde je na trećini tržišta.

NIEJ LAKA TRKA SA GIGANTIMA Stanićeva je istakal da retko manje zemlje kao Srbija imaju svoje kartične sisteme i dodala da trka sa multinacionalnim gigantima nije lak.  - Oni finansiraju banke da se pređe na njihove kartice, a klijenti banke to plate kasnije. Dina ne može da daje takve vrste podsticaja, može samo da ponudi značajno niže troškove - rekla je ona Dodala je da se Dina razvija tako da njom može da se plaća u inostranstvu da je sve popularnija Dina na rate koaj zamenjuje plaćanje čekovima kao i da je preko te domaće kartice moguće podići keša na NIS i Gazprom pumpama. Istakla je da je  prenost internacionalnih kartičnih sistema što imaju više decenija razvijenu prihvatnu mrežu ali je navela da se Dina diskaver karticom može plaćati u inostranstvu i da će do kraja godine biti razvijena junion pej beskontaktna kartica za plaćanje u 160 zemalja.

Stanićeva je istakla da je kompromisno rešenje iz 2018 kada je na predlog NBS da se stvori zaštitni mehanizam i da svaki građanin ima bar jednu domaću karticu koja se obrađuje u Srbiji.

- To je način da ne zavisimo od autonomnih odluka izvan zemlje na koje nemamo uticaj. Zbog toga sm osvi dobili "Dina" karticu, zato je propisana jedna kartica sa domaćom obradom - rekla je ona i istakla da to ne mora biti Dina ali da internacionalni kartični sistemi nisu pokazali interesovanje. Ona je navela da je cilj Dina kartici smanjenje troškova koji posebno opterećuju nove t rgovce pa izbegavaju aparate za plaćanje i dodala da su troškovi ove kartice 5,6 puta niži od onih inostranih kompanija.

STOPAMA VELESILA

Istakla je da sve zapadne bogate zemlje decenijama imaju nacionalne karakteristične sisteme prvo zbog manjih troškova, a onda je i razlog zbog nezavisnih spoljinh sistema od uticaja.

Dodala je da poslednjih godina političke velesile - Rusija, Kina, Indija, Brazil i Turska uvode nacionalne kartične sisteme zbog nezavisnosti i troškova.

Odgovor: Poslujemo u skladu sa srpskim zakonima Srpski telegraf je tražio odgovor od kompanije "Masterkard" da li i u Srbiji postoji opasnost od krađe pdoataka.  - Kompanija "Masterkard" je u potpunosti posvećena ispunjavanju pravnih i zakonskih obaveza sa svim tržištima na kojima posluje. Od kako je 2018. izdata direktiva o čuvanju podataka domaćim platnim transakcijama u zemlji, blisko sarađujemo sa Reserve Bank of India da bismo osigurali svoju usklađenost sa zahtevima te direktive. Iako smo razočareni zbog stava koji je RBI zauzeo nastavljamo saradnju sa ovim telomu pružanju svih potrebnih i dodatnih detalja da bi se uklonile nedoumice. Ove aktivnosti su u skladu sa našim značajnim i kontinuiranim investicijama u saranji s klijentima i partnerima u Indiji, sa ciljem unapređenja i sprovođenja vladine agende o digitalnoj indiji. Poslovanje kompanije "Masterkard" je usklađeno sa svim važećim srpskim zakonima u pogledu zaštite podataka i korišćenja naših kartičnih proizvoda - stoji u odgovoru.

- Za poslednjih pet godina troškovi banaka ka kartičnim sistemima u Srbiji su ukupno oko 200 miliona evra, a od toga 97 odsto ka inostranim kart-sistemima. Promet po inostranim karticama je 75 odsto a po domaćim 25 odsto - rekla je ona i ocenila i da je reč o nesrazmeri.

Stanićeva je objasnial da te banke naplate od trgovaca, trgovci ugrade u cene proizvoda i usluga, a na kraju svi to platimo.

- Trošak izbora koji karticom plaćamo se ne vidi a postoji, šest puta je veći tzrošak kada se plaća karticom internacionalnih kompanija i taj novac ide iz Srbije dok troškovi plaćanja domaćom karticom šest puta su manji i novac ostaje u Srbiji - rekla je ona.