SRPSKI REPORTER IZ AVGANISTANA O PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI OVE ZEMLJE: Neko vreme dosadašnje aktivnosti će biti dozvoljene, a onda...

Foto: printscreen/N1

Vasović je kao reporter AP-a još pre dvadeset godina boravio u Avganistanu te je izveštavao u vreme kada se tek konsolidovala nova vlast pod Hamidom Karzaijem dok su u isto vreme Amerikanci uz granicu s Pakistanom jurili Osamu bin Ladena i obračunavali se s Al-Kaidom. Talibani su tada povremeno napadali vojsku, policiju i međunarodne trupe. Vasović je sve procese u Avganistanu pomno pratio te je Index zanimalo njegovo mišljenje o poslednjim događajima u ovoj zemlji.

Kako su talibani postali legitimna opcija

Kako su talibani uopšte postali priznati kao ratujuća strana, odnosno sagovornik u mirovnim pregovorima. Kako je uopšte došlo do toga da su dobili legitimitet?

Objašnjavajući situaciju, Vasović se vratio u 2007. godinu.

- Pregovore je dugo zagovarao bivši predsednik Hamid Karzai, kao i vlade Velike Britanije i Pakistana, ali im se opirala američka administracija. Karzai je ponudio mirovne pregovore s talibanima u septembru 2007. godine, ali su to oni odbili, navodeći kao razlog prisutnost stranih trupa. Do 2009. godine u Avganistanu je stvoren konsenzus da bi rat trebalo završiti. Nakon reizbora 2009. godine Karzai je pozvao "talibansku braću da dođu kući" te je predložio formiranje Loya Jirge (skupštine) u kojoj bi bile prisutne sve strane u sukobu. Ovo je pak propalo kada je Obamina administracija povećala broj trupa na terenu - ističe Vasović dodajući da je na konferenciji u Londonu 2010. godine Karzai ponovo pozvao talibane da polože oružje, a to je oprezno podržala američka državna sekretarka Hillari Klinton.

Pregovori s SAD-om i vladom Avganistana

Foto: Tanjug/AP

- U maju 2010. godine Karzai je rekao kako će "mirovni proces" biti pokrenut s talibanima i drugima "koji nisu deo Al-Kaide ili drugih terorističkih mreža ili ideološki protiv nas". Suosnivač talibana Abdul Gani Baradar se također zalagao za razgovore s američkom i avganistanskom vladom i Karzaijeva administracija je navodno razgovarala s Baradarom u februaru 2010. godine. Međutim, kasnije tog meseca Baradar je zarobljen u zajedničkoj američko-pakistanskoj akciji u Karačiju, što je pak razbesnelo Karzaija jer su pakistanske obaveštajne agencije navodno bile protiv mirovnih pregovora. U junu 2010. godine je u Kabulu održana "mirovna" Loya Jirga, ali talibani i Hezb-i Islami Gulbuddina Hekmatyara nisu došli iako ih je Karzai pozvao - naglašava u razgovoru Vasović pa nastavlja kako su pregovori s Hekmatyarom tekli paralelno i 2016. godine, a njih je uspešno završila administracija predsednika Ašrafa Ganija.

Vasović podseća da je sporadičnih napora oko mirovnih pregovora SAD-a i talibana bilo i 2010. godine, a Karzai je u junu 2011. godine potvrdio da su se vodili tajni razgovori SAD-a i talibana, ali su oni propali.

- U julu 2015. godine Pakistan je bio domaćin prvih službenih mirovnih pregovora između talibana i avganistanske vlade. SAD i Kina su bili postavljeni za posmatrače. U janaru 2016. godine Pakistan je bio domaćin runde razgovora sa službenicima Avganistana, Kine i Amerike, ali talibani nisu bili prisutni. Talibani su 2016. godine održali neformalne razgovore s avganistanskom vladom - ističe Vasović dodajući da je nakon eskalacije sukoba početkom 2018. godine predsednik Ašraf Gani predložio bezuslovne mirovne pregovore s talibanima, nudeći im političko priznanje i oslobađanje zarobljenih talibana. Pregovori su se, podseća ovaj ratni reporter, kasnije preselili u Katar, a s američke strane je u njima učestvovao Zalmaj Khalilzad kao specijalni izaslanik. Sledeće godine u pregovorima je s talibanske strane učestvovao i Baradar, koji je u međuvremenu pušten iz zatvora u Pakistanu. Još jedna runda pregovora je održana u Moskvi, a dogovoreno je i tzv. ramazansko primirje. 

Prvo je bio sporazum s SAD-om, a s avganistanskom vladom talibani su se tek trebali dogovoriti

- U februaru 2020. godine SAD i talibani potpisali su mirovni sporazum u Dohi. Odredbe sporazuma uključivale su povlačenje svih američkih i NATO trupa iz Avganistana, a talibani su pak obećali da će sprečiti i delovanje Al-Kaide u područjima koja su pod njihovom kontrolom i da će učestvovati u razgovorima s avganistanskom vladom. SAD je pristao na početno smanjenje snaga s 13.000 na 8600 do juna 2020. godine, nakon čega bi usledilo potpuno povlačenje u roku od 14 meseci ako talibani ispune sve obaveze - naglašava Vasović dodajući da se SAD tada obavezao da će zatvoriti pet vojnih baza u roku od 135 dana i izrazio nameru da okonča ekonomske sankcije talibanima do 27. avgusta 2020. Taj dogovor podržali su Kina, Rusija i Pakistan te Savet bezbednosti UN-a. Taj sporazum, naglašava Vasović, nije uključivao vladu Avganistana.

- Unutaravganistanski pregovori bili su zakazani za 10. mart 2020. godine u Oslu. Međutim, 1. marta Gani je izjavio da od razmene zarobljenika nema ništa jer "vlada Avganistana nije preuzela obavezu da oslobodi 5.000 talibanskih zatvorenika" jer to nije u okviru ovlašćenja SAD-a, nego vlade u Kabulu. Gani je takođe izjavio da razmena zarobljenika "ne može biti preduslov za razgovore", već da mora biti deo pregovora - nastavlja Vasović priču o tome kako su talibani dobili legitimitet. Portparol talibana je 2. marta izjavio da su "potpuno spremni" za razgovore s Avganistanom, ali da tih razgovora neće biti ako pet hiljada njihovih zatvorenika ne bude oslobođeno. On je tada takođe rekao da je period deeskalacije prošao i da će se operacije na terenu nastaviti, što se i dogodilo.  

Podela vlasti u Avganistanu koja se nikad nije dogodila

Foto: Tanjug/AP

- U maju je Gani potpisao sporazum o podeli vlasti sa svojim rivalom i bivšim ministrom spoljnih poslova Abdulom Abdulom i time okončao spor oko rezultata predsedničkih izbora 2019. godine. Abdula Abdula je takođe postao odgovoran za mirovne pregovore. Od marta do avgusta 2020. godine avganistanska vlada je oslobodila 5.100 zarobljenih talibana, a oni 1.000 zatvorenika. Međutim, vlada u Kabulu je odbila pustiti 400 zatvorenika koje su talibani želeli na slobodi, budući da su bili optuženi za teške zločine - podseća Vasović naglasivši da je Ašraf Gani u martu ove godine rekao kako će njegova vlada nastaviti mirovne pregovore s talibanima o održavanju izbora i formiranju vlade. Bajdenova vlada je 13. aprila 2021. godine objavila da će povući preostalih 2500 vojnika iz Afganistana do 11. septembra, a u junu su talibani objavili da svoju verziju mirovnog plana nameravaju predstaviti do 13. avgusta.

- Abdula Abdula je pak 12. avgusta predstavio plan pod nazivom "Izlazak iz krize", koji je navodno predviđao stvaranje zajedničke vlade. Dva dana kasnije talibani ulaze u Kabul, a Gani odlazi iz zemlje - zaključuje Vasović o tome kako su talibani dobili legitimitet u Avganistanu te bili deo mirovnih pregovora.

No, ostaje činjenica da se uprkos svemu avganistanska vojska jednostavno raspala nakon odlaska američkih vojnih snaga. Vasović tvrdi kako su glavni razlozi korupcija i loša strategija.

Većina analitičara smatra kako će ova vladavina talibana biti drugačija od one pre 20 godina pa je hrvatski portal zanimao i stav ovog ratnog reportera.

Talibani su shvatili da moraju ići u korak sa svetom

- Talibani iz 2020. godine i oni iz 1996. godine nisu isti u smislu da su shvatili da su se vremena promenila i da se mora barem delom ići u korak sa svetom. Tome u prilog govori i amnestija za državne službenike i poziv da se vrate na posao jer neko mora upravljati sistemom - tvrdi Vasović dodajući da je Avganistan danas bitno različit od onog iz 1996. godine budući da su gradovi  i infrastruktura obnovljeni kao i da je ekonomija zemlje bitno bolja nego 1996. godine ili 2001. godine.

- Pred novim vlastima stoji i ogroman projekat učestvovanja u izgradnji gasovoda od Turkmenistana do Pakistana i Indije, a talibani su još u februaru obećali da se ne samo slažu s planom nego i da će uraditi sve da garantuju njegovu sigurnost. Vrlo je moguća i saradnja s nekim političkim strukturama prethodne vlasti. Talibani i Kina su već razgovarali o saradnji. Ostaje za videti jesu li mogući dogovori sa susednim državama, posebno Tadžikistanom, Uzbekistanom, Turkmenistanom i Iranom, ali i Rusijom koja ima baze u ovoj regiji. Sigurno je da će zapadne zemlje pažljivo pratiti naredne poteze talibana - ističe Vasović.  

Ostaje da se vidi, kaže ovaj reporter, kako će talibani definisati odnose s SAD-om, a posebno u delu obećanja kako neće pružati gostoprimstvo Al-Kaidi i sličnim grupama.

Nisu samo talibani bili protiv emancipacije

Foto: Tanjug/AP

U razgovoru za Index Vasović ističe kako sve ove promene neće uticati bitno na mnoge Avganistance, posebno one koji žive u udaljenim ruralnim područjima. Tamo se život suštinski uglavnom nije menjao pa ni ova tranzicija vlasti za njih neće biti nešto posebno.

- Žene onde svejedno nose burke, sprovodi se nekakva verzija šerijata, devojčice nisu išle u školu itd. U takvim regijama mnogi nisu ni prestali sarađivati s talibanima sve ove godine. Valja reći da je Avganistan svejedno bio Islamska republika. Mnoge žene su nosile burku celo vreme, neke su nosile hidžab, a relativno mali broj se uspeo zaista emancipovati i to uz veliki lični rizik jer nisu samo talibani bili protiv toga - ističe Vasović dodajući da će oni koji žive u gradovima i koji su ove dve decenije iskoristili za emancipaciju i za obrazovanje, posebno žene, imati ogromne probleme. Za očekivati je, kaže sagovornik, da će talibanske vlasti sigurno početi primenjivati vlastitu verziju šerijata.

U nekim regijama stižu naređenja da devojčice nastave školovanje, u drugima je to već zabranjeno

- Već ima izveštaja da su neke žene i prestupnici veoma strogo kažnjavani ili čak i ubijani. Ne znam hoće li nove vlasti nakon početne pobedničke euforije odlučiti da budu benevolentnije i slede druge, unekoliko liberalnije islamske zemlje. Moguće je, na primer, da talibani zabrane ženama da rade. To će pak značiti da će bez posla ostati veliki broj prosvetnih i medicinskih radnica ili recimo umetnica - kaže Vasović ističući kako za sada nije potpuno jasno hoće li talibani sada insistirati na tome, no školovanje ženske dece moglo bi opet biti zabranjeno.

S druge strane, neke novinarke avganistanskih medija u Kabulu su nastavile raditi i pojavljivati se pred kamerama, a iz nekih regija stižu vesti da pojedini lokalni talibanski zapovednici traže da deca, uključujući i devojčice, nastave školovanje. Na drugim mestima to je odmah zabranjeno.

Neko vreme dosadašnje aktivnosti će biti dozvoljene, a onda...

- Jednako je nejasno hoće li talibani ponovo zabranjivati sve aktivnosti koje nisu u skladu s njihovom verzijom Islama, kao što su pevanje, igranje, puštanje zmajeva (omiljena dokolica), sport, javne zabavne događaje, prikazivanje filmova, televiziju, radijske programe, internet, javno slušanje muzike koja nije u skladu s religioznim pravilima. Takođe se ne zna kako će se talibani odnositi prema međunarodnim humanitarnim agencijama, ali je sva prilika da će barem neko vreme takve aktivnosti biti dozvoljene. Tako je bilo i prošlog puta. Veliki broj ljudi će, ako već nije, pobeći iz zemlje, baš kao i prošli put, što opet stvara poseban i ogroman problem - ističe na kraju Vasović.