SRBIJA VAS NIKADA NEĆE ZABORAVITI! Velikani i ljudi velikog srca napustili nas u 2021. godini, ali ne napuštajmo mi njih!

Bezuslovna ljubav prema narodu i otadžbini je ono po čemu ćemo pamtiti velikane koji su nas napustili u 2021. godini.

Njihova velika dela nikada neće biti zaboravljena.

Foto: RTS/printscreen

Dr Miodrag Colić

Profesor doktor Miodrag Colić napustio nas je 25. septembra u 64. godini života, nakon duge i teške bolesti.

Prof. dr Colić bio je među najpoznatijim svetski priznatim specijalistima plastične, estetske i rekonstruktivne plastike sa preko trideset godina iskustva. 

Njegovu karijeru obeležio je i dugi rad u Centru za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, na čijem je čelu bio od 2001. do 2009. godine.

Dr Colić bio je i član Borda direktora ISAPS-Međunarodnog udruženja za estetsku plastičnu (generalni sekretar i potpredsednik), počasni član i predsednik Balkanskog udruženja za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju-BAPRAS i predsednik Srpskog udruženja za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju-SRBPRAS.

Autor je i više od 200 naučnih radova, nekoliko stručnih knjiga, zbirke poezije "Trag večnosti", a pažnju posebno privlači njegovo višetomno delo "Moj put oko sveta".

Foto: printscreen

Dr Dušan Šćepanović

Prof. dr Dušan Šćepanović preminuo je 24. avgusta u 66. godini života, a iza sebe ostavio je dva sina i troje unučića.

Ceo život je posvetio medicini, kao vrstan pedijatar - hirurg i urolog. 

Prof. dr Šćepanović je bio predsednik Transplantacione mreže Srbije (TMS) i predsednik UO Dečje univerzitetske kliike u Tiršovoj, u Beogradu.

U Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj bio je zaposlen od juna 1982. godine. Bio je šef ŠEF ambulantno-polikliničke službe (1988 - 1990), šef hirurgije tumora (1990 - 2001).

U aprilu 1990. godine izabran je za generalnog direktora UDK u Tiršovoj i taj posao obavljao je u tri uzastopna mandata.

U njegovoj biografiji navodi se da je bio najmlađi doktor nauka na katedri hirurgije Medicinskog fakulteta u istoriji.

Master studije "Menadžment u sistemu zdravstvene zaštite " na Medicinskog fakultetu i Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, završio je u 58. godini života i 7. godini života posle transplantacije srca kao najstariji student u istoriji oba navedena fakulteta.

Vanredni profesor Medicinskog fakulteta postao je 1998. godine, a pre izbora za redovnog profesora hirurška karijera prekinuta 2006. zbog teške bolesti i transplantacije srca u Gracu. Šćepanović je gotovo 15 godina živeo sa transplantiranim srcem.

Pored toga što je i sam imao transplataciju srca, doktor Šćepanović je dao i veliki doprinos zdravstvenom sistemu u programu transplatacije organa. 

Sa svojim stručnim timom u junu 2013. sastavio je kriterijume i listu bolesti za slanje dece na lečenje u strane ustanove (sve grane dečje medicine). Inicirao i predložio tri zvanične inicijative za izmene i dopune ZOT i celokupne organizacije transplantacije organa u Srbiji.

Sa svojim timom prvi put sastavio kriterijume za transplantaciju srca kod dece, jula 2013.

Doktor Šćepanović objavio je više od 150 naučnih radova.

Foto: klinikaperinatal.com

Dr Gordana Kozarov

Dr Gordana Kozarov, koja je bila na čelu jedne klinike u Novom Sadu i šef stručnog tima vantelesne oplodnje, napustila nas je 3. decembra u 63. godini posle kraće i teške bolesti.

Medicinski fakultet Univerziteta u Zagrebu završila je 1983. godine, a 1991. godine završila je postdiplomske studije iz predmeta Perinatologija i neonatologija. 

Specijalističku delatnost iz oblasti ginekologije, adolescentne ginekologije i akušerstva počela je da obavlja 1992. godine.

Tokom svog rada kontinuirano se usavršavala i sticala teorijske i praktične veštine ultrazvučnog dijagnostikovanja i lečenja neplodnosti (histeroskopija, IVF), endokrinološke ginekologije, ultrazvučne dijagnostike fetalnih anomalija, citologije u domaćim i inostranim centrima edukacije, aktivno učestvuje i prezentuje naučne radove na domaćim i stranim kongresima sa temom humane reprodukcije.

Foto: youtube.com/printscreen

Zoran Stanković

Zoran Stanković, čuveni patolog, predsednik Koordinacionog tela za Bujanovac, Preševo i Medveđu i bivši ministar, preminuo je 5. oktobra od posledica koronavirusa.

Stanković je završio  Medicinski fakultet u Nišu 1980. godine. Doktorirao je 1997. godine. Specijalizaciju za sudsku medicinu i patologiju zatvršio je na VMA 1988. godine. U čin general-majora je unapređen 2001. godine.

Karijeru je započeo kao vojni lekar u Peći i Vranju. Bio je patolog na ratištima bivše Jugoslavije. Bio je na čelu Vojno-medicinske akademije od 2002-2005. godine i važi za najmlađeg načelnika VMA u istoriji. Na najavu da će biti smenjen sa mesta načelnika VMA, odlučio je da sam ode u penziju.

Stanković je bio ministar odbrane u prvoj Vladi Vojislava Koštunice od 2005-2007. godine, i po tom osnovu bio je i član Saveta ministara Državne zajednice SCG.

On je postavljen na mesto ministra zdravlja početkom marta 2011. godine gde je ostao do kraja mandata Vlade Mirka Cvetkovića.

Početkom novembra 2012. Vlada Srbije ga je imenovala za šefa Koordinacionog tela za Bujanovac, Preševo i Medveđu.

Stanković je preminuo u 67. godini, a sahranjen je na Novom groblju, u Aleji zaslužnih građana uz vojne počasti.

Foto: tajnug/D. Kujundžić

Ivan Tasovac

Ivan Tasovac, bivši ministar kulture i direktor Beogradske filharmonije iznenada je preminuo 29. septembra u 55 godini, a sahranjen je na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana.

Tasovac je bio direktor Beogradske filharmonije od marta 2001. do septembra 2013. godine. Za to vreme, Filharmonija je postala "jedan od vodećih evropskih orkestara" (Independent), "kultni srpski orkestar" (Financial Times), "najuspešnija kulturna institucija u Srbiji" (Jutarnji list, Zagreb) i "najjače PR oružje Srbije" (Kvällsposten, Malmö).

U tom periodu rekonstruisana je zgrada Beogradske filharmonije, obnovljeni su instrumenti u velikom delu orkestra, orkestar je podmlađen, angažovani su najkvalitetniji muzičari koji su se vratili sa školovanja u inostranstvu.

Pokrenuo je Fondaciju Beogradske filharmonije "Zubin Mehta" 2004. godine, koja se smatra začetnikom i glavnim promoterom modela finansiranja kulture kroz saradnju privatnog i državnog sektora u Srbiji. Realizaciji brojnih ciljeva i projekata ove fondacije doprinosi i Fondacija "Američki prijatelji Beogradske filharmonije", osnovana 2012. godine u Njujorku.

Uz velike napore i pomoć Fonda Zubin Mehta koji postoji u okviru Fondacije Beogradske filharmonije, vlade Japana, ambasade SAD-a, Delta fondacije, Opštine Stari Grad, NIP-a i drugih donacija ostvarenih kroz rad fondacije, je prikupljeno donacija za orkestar i nove instrumente u vrednosti od 1,5 miliona evra. Obnovljena je skoro čitava gudačka sekcija i najveći deo duvačkih instrumenata.

Kao priznanje za doprinos kulturi u Srbiji, koje je pokazao predvodeći Beogradsku filharmoniju, bio je pozvan da bude jedan od glavnih govornika na debati "Odnos kulture i ekonomskog razvoja", koja je u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku održana u junu 2013. godine.

Na poziciji ministra kulture i informisanja Republike Srbije nalazio se od septembra 2013. godine do avgusta 2016. godine.

Tasovac je iza sebe ostavio suprugu Mariju i dva sina. 

Foto: Medija centar

Borisav Jović

Borisav Jović, nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ i visoki funckioner SPS napustio nas je 13. septembra u 93. godini života.

Jović je nažalost izgubio bitku sa koronom i preminuo u VMC Karaburma.

Tokom karijere bio je na različitim visokim državnim funkcijama, uglavnom iz oblasti društveno-ekonomskog razvoja. Bio je ambasador SFRJ u Italiji u periodu od 1975. do 1979. Godine 1983. je izabran za potpredsednika Skupštine Srbije.Od 1988 do 1989 je bio Predsednik Skupštine SR Srbije.

Dana 28. marta 1989. godine izabran je za predstavnika Srbije u Predsedništvu SFRJ.

Bio je potpredsednik Predsedništva SFRJ od 15. maja 1989. do 15. maja 1990. a potom predsednik Predsedništva SFRJ od 15. maja 1990. do 15. maja 1991. Uveče 15. marta 1991. podneo je ostavku nakon što Predsedništvo SFRJ na sednici od 12. do 15. marta 1991. kao Vrhovna komanda Oružanih snaga SFRJ nije odobrilo predlog Štaba Vrhovne komande Oružanih snaga o uvođenju vanrednog stanja u zemlji, ali Narodna skupština Srbije nije prihvatila njegovu ostavku.

Bio je predsednik Socijalističke partije Srbije od 24. maja 1991. do 24. oktobra 1992, što je prethodno bio Slobodan Milošević koji je formalno otišao s te funkcije (ali je nezvanično zadržao presudni uticaj u njoj) jer po Ustavu nije mogao istovremeno da bude predsednik SPS-a i predsednik Srbije. Kada se Milošević zvanično vratio na čelo stranke, Borisav je postao potpredsednik SPS-a i ostao na toj funkciji do kraja novembra 1995.

Borisav Jović sahranjen je na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Bratislav Petković

Bratislav Braca Petković bivši ministar kulture, reditelj i dramski pisac preminuo je 10. maja u 73. godini.

Petković je bio ministar kulture i informisanja od 2012. do 2013. godine. Rođen je rođen 1948. godine u Beogradu, a diplomirao je 1972. godine na Akademiji za pozorište, film i televiziju, na smeru pozorišne režije.

Autor je više poznatih dramskih ostvarenja, koja su igrana na beogradskim pozorišnim scenama, a od kojih su pojedina ekranizovana.

Dobitnik je Nušićeve nagrade za 2000. godine i Zlatnog beočuga za doprinos kulturi za 2001. godinu.

Braca Petković sahranjen je na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana.

Foto: youtube.com/printscreen

Miroslav Lazanski

Miroslav Lazanski, srpski novinar, vojni analitičar, komentator i ambasador Srbije u Rusiji iznenada je preminuo 4. avgusta u svojoj 71. godini.

U karijeri je intervjuisao brojne državnike, ruske maršale, načelnike generalštaba SSSR-a, Japana i Kine, komandante NATO saveza i druge visoke vojne zvaničnike. Bio je jedini novinar iz Jugoslavije koji je izveštavao iz Persijskog zaliva tokom operacije "Pustinjska oluja“.

Izveštavao je sa ratišta na području bivše Jugoslavije, iz Rusije, Iraka, Irana, Avganistana, Libije i drugih. Bio je jedan od retkih stranih novinara koji je razgovarao sa dvojicom komandanata NATO saveza, trojicom ruskih maršala, intervjuisao je bivšeg rumunskog predsednika Nikola Čaušeskua, sirijskog predsednika Bašara Al Asada, predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka i druge.

Njegova serija reportaža iz Libije osvojila je gran pri nagradu "Zlatna Nika" na Međunarodnom festivalu reportaže u Apatinu. Snimio je pet dokumentarnih filmova, od kojih su najpoznatiji "Rat za Kosovo", "Komandosi" i "Titova soba“.

Bio je i urednik je televizijskih serijala "Lazanski direktno" koji je emitovan na programu Radio Televizije Republike Srpske (RTRS) i "Na nišanu Lazanskog“ koji objavljuje sajt sputnjiknews.com. Osim toga, napisao je osam knjiga, uključujući "Uvek postoji sutra", "Istina o Srpskoj", "Hitler je pobedio" i druge. 

Od 2016. do 2019. godine bio je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Na funkciju ambasadora Republike Srbije u Ruskoj Federaciji imenovan je sredinom 2019. godine.

Lazanski je sahranjen na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana.

Foto: printskrin

Muamer Zukorlić

Muamer Zukorlić bivši muftija i lider stranke Pravda i pomirenje napustio nas je u 51. godini 6. novembra.

Zukorlić je bio poslanik u Narodnoj skupštini, a na čelu Mešihata bio je do 2016. godine, kada je intenzivirao svoju političku karijeru.

Bio je predsednik Mešihata Islamske zajednice Sandžaka od njegovog osnivanja 1993. do 2007. Muftija sandžački od 1993. Glavni muftija i predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji od njenog objedinjenja 2007.

Redovni je član Bošnjačke akademije nauka i umjetnosti (BANU). Akademik Zukorlić autor je pet knjiga i više desetina naučnih radova iz oblasti filozofije, epistemiologije, kulturne istorije, islamskih nauka, prava i niza srodnih teoretskih disciplina. 

Tečno je govorio i pisao arapski jezik. Govorio je turski jezik. Služio se engleskim jezikom.

Imao je dve supruge, koje žive odvojeno sa svojom decom - Umeja u stanu, a Elma u kući u centru Novog Pazara. Za sobom je ostavio osmoro dece i sedmoro unučadi.

Muamer Zukorlić sahranjen je u svom rodnom selu Orlju kod Tutina.

Foto: e-stock agency

Milutin Mrkonjić

Srpski političar i narodni poslanik Milutin Mrkonjić preminuo je 27. novembra u 79. godini.

Mrkonjić je u svojoj dugoj poslovnoj i političkoj karijeri bio je na nekoliko značajnih funkcija.

Na poziciji ministra infrastrukture je bio od 2008. do 2012. godine, a ministra saobraćaja od 2012. do 2013. godine. Bio je počasni predsednik Socijalističke partije Srbije.

Njegovo prvo zaposlenje je bilo u "Birou za studije i projektovanje železnica" do 1974. godine. Nakon toga, obavljao je poslove rukovodioca u Sektoru za projektovanje. Od 1977. godine je bio zaposlenik Centra za projektovanje, a potom i direktor. Širom sveta je radio na raznim projektima.

Nakon što je NATO bombardovao Srbiju, 1999. godine, postavljen je za rukovodioca obnove Srbije kao predstavnik Vlade Srbije. Učestvovao je u osnivanju Socijalističke partije Srbije. Radio je kao savetnik Bogoljuba Karića, a 2004. godine je bio šef kompanije "Braća Karić".

U Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2007. godine je obavljao funkciju predsednika. Kratko vreme je predsedavao sednicama Narodne skupštine.

Godine 2008. se kandidovao za predsednika Srbije ispred SPS-a. Rezultati izbora doneli su mu 6 posto od ukupnog broja glasova. Iste godine je izabran za ministra infrastrukture u tada novoformiranoj Vladi.

Krajem 2009. godine mu je dodeljena počasna titula doktora nauka Univerziteta "Megatrend". Od maja 2012. do septembra naredne godine bio je ministar saobraćaja.

Godine 2013. je položio zakletvu kao poslanik Narodne skupštine.

Od 2014. godine je predsednik Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i prostorno planiranje.

Mrkonjić je bio u desetogodišnjoj vanbračnoj vezi sa pevačicom Anom Bekutom, a iza sebe ostavio je i zakonitu suprugu Dašu.

Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu u Aleji zaslužnih građana.

Foto: instagram.com/buducnostsrbijeav

Miloš Šobajić

Cenjeni slikar i vajar Miloš Šobajić napustio nas je 24. aprila u 76. godini.

Svoja dela Miloš Šobajić je predstavio na preko osamdeset samostalnih izložbi širom planete i učestvovao je na oko pet stotina grupnih izložbi.

Njegova dela se nalaze u Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, kao i u više desetina muzeja u zemlji, regionu i svetu.

Bio je vanredni profesor na Luixun Akademiji u Šenjangu u Kini.

Ruska Duma ga 2018. godine odlikovala ordenom Počasnog gosta Rusije, kad postaje i član Udruženja umetnika Rusije. Dobitnik je i niza priznanja u Srbiji: Zlatni orden Republike Srbije za dostignuća u umetnosti, Vukova nagrada, Zlatni beočug Beograda, nagrada Miše Anastasijevića i dr.

O Milošu Šobajiću je objavljeno blizu sedam stotina tekstova u francuskoj, italijanskoj, srpskoj, američkoj, japanskoj, grčkoj i nemačkoj štampi, kao i veliki broj televizijskih filmova i prikaza.

Svoju prvu knjigu, pod nazivom: Slikaj i ćuti, autobiografskog karaktera, koja govori o uticaju globalizma na savremenu likovnu umetnost, objavio je 2018. godine.

Foto: youtube.com/novosadskatelevizija

Ivan Klajn

Filolog, istoričar jezika, profesor na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Ivan Klajn preminuo je 31. marta u 85. godini.

Bio je redovni profesor na Filološkom fakultetu i predavao je italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika.

Osim romanistike, područje Klajnovog rada je i normativna gramatika i standardizacija savremenog srpskog jezika.

Klajnova najznačajnija dela su: "Uticaji engleskog jezika u italijanskom", "Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku", "Italijansko-srpski rečnik", za koji je dobio nagradu Vlade Republike Italije.

"Rečnik jezičkih nedoumica" najčešće je štampana knjiga koju potpisuje Klajn.

Od prvog broja je bio glavni urednik lingvističkog časopisa Jezik danas, koji izdaje Matica srpska.

Bio je i član Saveta Vukove zadužbine, Odbora za standardizaciju srpskog jezika i predsednik Komisije za odnose sa javnošću i rešavanje neodložnih pitanja, kao i saradnik Matice srpske. 

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1997, a za redovnog 2003. godine.