VRAĆAMO SE U NORMALAN ŽIVOT PRE MAJA! Imunolog Popadić: Nećemo se više vakcinisati protiv kovida!

- Uveren sam da ćemo već od polovine februara imati dramatično manje brojeve novozaraženih, te očekujem da ćemo se na proleće, verovatno pre maja, vratiti normalnom životu. Oprezni sam optimista da bi pojava omikron varijante mogla da bude početak kraja pandemije, a to zatim znači da više neće biti potrebe za dodatnim vakcinama protiv kovida, pa ni sezonskim, jer kovid 19 nije imao sezonski karakter kakav vidimo kod, na primer, gripa, kaže u intervjuu za Kurir imunolog prof. dr Dušan Popadić, član Nacionalnog tela za imunizaciju (NITAG) i prodekan Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Jeste li, kao imunolog, konačno zadovoljni omikron sojem, što nagoveštava kraj?

- Umereni sam optimista da bi pojava omikron varijante mogla da donese kraj pandemije. A zadovoljan, naravno, ne mogu da budem, zato što je ogroman broj ljudi na dnevnom nivou inficiran. Ne mogu da budem zadovoljan ni time što je veliki broj lekara i drugih medicinskih radnika bolestan i ne može da obavlja svoj posao. Ali imam određenu nadu da bio ovo mogao da bude poslednji veliki talas u ovoj pandemiji.

Zvanično skidamo maske, vraćamo se potpuno normalnom životu?

- Zvanično ne znam šta će odlučiti krizni štab. Ali verujem da će epidemiološka situacija biti takva da će rizik za zaražavanje biti neuporedivo manji nego što je sada.

I to znači da ćemo, konačno, uspeti da dođemo do tog endemskog (sezonskog) statusa koronavirusa?

- Nadam se da će tako da se desi.

I da je budućnost supervakcina od antigena svih sojeva korone koje smo dosad imali?

- To je tehnički sasvim moguće, postoje polivalentne vakcine protiv drugih infektivnih agenasa. Uostalom, takva je i vakcina protiv gripa koju primamo, koja sadrži tri do četri različita soja virusa gripa. Prema tome, tehnički je apsolutno moguće napraviti i takvu polivalentnu vakcinu protiv kovida, koja bi pokrila do sada postojeće varijante.

I sezonski bi se davala najugroženijima?

- Uopšte ne bi morala da bude sezonska vakcina, zato što kovid ne pokazuje sezonalnost na način na koji to čini grip. Nećemo imati potrebe da dajemo tu sezonsku vakcinu protiv kovida jer jednostavno nećemo više, nadam se, biti u prilici da imamo pandemiju. A kada nemate pandemiju, onda je mnogo manja mogućnost širenja virusa s jedne osobe na drugu.

Foto: printscreen

 

KOVID PROPUSNICE 

Prof. Branislav Tiodorović iz kriznog štaba naveo je i da je besmisleno ovoliko testiranje, posebno asimptomatskih slučajeva, kada su oni već šetali okolo i širili zarazu.

- Ne znam da li se testira iko ko nema simptome.

Testiraju se i zbog sumnje ili kontakta, da bi imali kovid propusnice, posebno nevakcinisani.

- Trebalo bi da se testiraju oni koji imaju medicinske indikacije, odnosno simptome. Ali da, iz ugla nevakcinisanih, ima smisla da se u tom slučaju testiraju zarad kovid propusnica.

U ovoj situaciji kada je masovno prokužavanje i probijanje svih barijera, gube li smisao kovid propusnice od 20 sati. Treba li ih ukinuti?

- Ne, naravno da ne gube smisao. I trebalo bi ih, po mom mišljenju, uvesti da važe preko celog dana, 24 sata.

Je li vas omikron iznenadio što tako lako probija i vakcinalni i prirodni imunitet?

- Jeste, u okruženju je preveliki broj virusnih partikula (čestica) i probija imunitet kako vakcinalni, tako i onaj posle preležane bolesti. Ali, srećom, kod velikog broja zaraženih, pogotovo vakcinisanih i onih koji su već preboleli kovid 19, ne daje tešku kliničku sliku.

Ta lakša klinička slika je najviše stvar slabljenja korone ili ipak ima nešto značajno i u pamćenju organizma preko vakcina ili preležane bolesti?

- Kod onih koji su vakcinisani ili preležali možemo da pričamo o imunitetu koji već postoji i koji unakrsno doprinosi zaštiti. A kod onih koji se prvi put sreću s virusom, tu ne možemo da pričamo o postojanju neke imune memorije koja štiti. E sad, razlog što su kliničke slike blaže je taj što je, očigledno, virus pretrpeo kritičnu količinu mutacija koja mu je smanjila virulenciju, odnosno sposobnost da nanese štetu našem organizmu. Korist od vakcinacije se jasno pokazuje.

Kada pogledate Južnu Afriku, gde je slabo vakcinisano stanovništvo a relativno mlado, otprilike imate šest puta nižu smrtnost sa omikron varijantom u odnosu na delta varijantu, koja je bila pre četiri-pet meseci. A ako pogledate Veliku Britaniju, Francusku, Portugal i druge evropske zemlje, u kojima je visok procenat imunizovanih, vidite da je između 15 i 20 puta niža smrtnost. Iako je u svim ovim evropskim zemljama starije stanovništvo, koje bi po svoj prilici trebalo da ima višu smrtnost, ono ima zaista nižu smrtnost nego stanovništvo u Južnoj Africi, čija je populacija znatno mlađa. Vakcina očigledno štiti od tih najtežih ishoda infekcije.

ČETVRTA DOZA SAMO ZA NAJUGROŽENIJE

Izrael je objavio studiju po kojoj četvrta doza vakcine ipak radi i kod omikrona? Hoćemo li je uvoditi?

- U opštoj populaciji organizacija davanja četvrte doze nema mnogo smisla. Ali za pojedine grupe koje su posebno osetljive mogla bi svakako da donese izvesnu korist. To su na prvom mestu pacijenti koji su oboleli od nekih bolesti zbog kojih dobijaju terapiju koja umanjuje sposobnost njihovog imunosistema da odreaguje i na vakcinu i na virus. I, naravno, osobe s primarnim imunideficijencijama.

Vakcinacija je ionako bila stala, a tek dolaskom blažeg omikrona, a i najavama skorog kraja, jasno je da je više ničim ne možemo pospešiti?

- Smatram da ko je do sada hteo da se vakciniše, imao je mnogo prilika da to učini. Onaj ko se nije vakcinisao, nije to uradio zbog stava koji ima prema toj vakcini ili prema vakcinaciji uopšte, tako da je to - to. Lično ne mislim da dalje neka regulativa može da poveća broj vakcinisanih a da se ne uvedu neke dramatične promene u pravilniku o vakcinaciji, odnosno legislativi koja tu materiju reguliše.

Interesantno je da niko više kod nas ne pominje uvođenje vakcinacije dece od pet do 12 godina, iako su to odobrile i CDC i EMA, američki i evropski regulatori, koje uvek sledimo?

- To kod nas nikada nije usvojeno, ne znam tačno zbog čega, a i nemamo vakcinu za decu od pet do 12 godina, što bi inače bila "Fajzerova" vakcina od 10 mikrograma. Deca starija od 12 godina imaju mogućnost da prime vakcinu, ali u toj grupi od 12 do 18 godina imamo svega oko 3,5 procenata vakcinisanih. Pretpostavljam da bi u grupi od pet do 11 godina procenat vakcinisanih bio još manji. Nažalost, to je tako. A ja bih uvek savetovao vakcinu, a ne da nam sledi prokužavanje u školi, jer počelo je drugo polugodište.

(Republika/Kurir)