I DALJE SE PLAĆAJU RAČUNI IZ TITOVE JUGOSLAVIJE: Evo gde su pogrešili političari kada se zemlja podelila

Tu spadaju privredni subjekti, ambasade, rezidencije, stanovi u diplomatskim kvartovima širom sveta, odmarališta i druge nepokretnosti, ali i umetnička dela koja su sastavni deo nekretnina. Po raspadu Jugoslavije to je trebalo efikasno raspodeliti među nekadašnjim republikama, ali to nije bio slučaj do kraja. Otuda i danas nekretnine po svetu, a poslednje vesti su da naslednice SFRJ ulaze u prodaju dva objekta koje je u Njujorku koristila bivša zajednička država i bila je korišćena za stalnu misiju pri UN. Po svoj prilici, biće prodata za 50 miliona dolara.

Šta od toga pripada Srbiji? Kako se deli novac? Da li država od toga može da profitira ili joj zamršeni statusi stvaraju problem? I najvažnije pitanje: da li je propuštena šansa da se pitanje sukcesije reši na povoljniji način što se tiče svih aneksa?

Foto: youtube.com/printscreen

O ovoj temi govorili su u večerašnjoj emisiji Usijanja Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije, Ivan Simić, advokat.

Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije smatra da su srpski političari pogrešili što nisu tada tražili od sudova u Americi da se uvede privremena mera, sve do sudskog poravnjanja, odnosno odluke kako se deli imovina.

- Ako krenemo sistematski da gledamo ova vrsta podele je zasnovana na odluci Svetske banke iz 1992. godine. Arbitrarno je donela odluku o podeli državne imovine. Srbija i Crna Gora, dobili smo 38% i to arbitrarno. Na samom početku procesa smo pogrešili što se nismo borili za više. To je moralo da se uradi. Ne smao da smo bili osnivači UN, u šta pripadaju i Svetske banke i MMF, nego smo bili i akcionari. Praktično smo bili vlasnici akcija u MMF-u i Svetskoj banci. Tada je trebalo tražiti od sudova u Americi da se uvede privremena mera, sve do sudskog poravnjanja, odnosno odluke kako se deli imovina - rekao je u Usijanju Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije - rekao je Bušatlija.

Foto: Tanjug/AP

Ivan Simić ističe da u Jugoslaviji nije postojala privatna svojina, već isključivo društvena, nijedno preduzeće nije bilo u režimu svojinskih prava privatne imovine, već isključivo u režimu društvene svojine

- Meni nije poznato da je ovo inicirala Svetska banka, već su inicirale članice bivše SFRJ, nakon post petooktobarske histerije. Evropski sud za ljudska prava je pokazao da nema kapacitet da se izjasni o jednom od najloženijih pitanja. Nikakve privremene mere - pa nismo mi nekakva kolonija. Ko nas je zastupao, kako nas je zastupao, dobro smo i pošli. Što se tiče podele diplomatskih predstavništava tu je situacija koliko toliko korektna. Ono što je dogovarano i spregovarano to je i sprovedeno. Ono gde je Jugoslavija, odnosno mi, prevareni to je Aneks G. Obzirom da u Jugoslaviji nije postojala privatna svojina, već isključivo društvena, nijedno preduzeće nije bilo u režimu svojinskih prava privatne imovine, već isključivo u režimu društvene svojine. Preduzeća u Srbiji nisu dobila jedan kvadratni centimetar nepokretnosti, a da ne govorimo o potraživanjima. Pravo na imovinu je fundametalna vrednost Evropske unije. Ako Republika Hrvatska kao najmlađa članica Evropske unije odbija da prizna, da vrati, da prizna da je konfiskovala od 1991. godine, pa nadalje, kroz suptilnu primenu opštih akata, koji su donošeni i sporvođeni - rekao je Ivan Simić, advokat.

- Sporazum o sukcesiji je pravni akt više pravne snage od svakog lokalnog zakona - dodao je Simić.

BONUS VIDEO