DA LI SMO U OPASNOSTI AKO BI ČERNOBILJ BIO REKETIRAN? Nivo radijacije već povećan, može li stići od Srbije

Nakon što su ruske snage preuzele kontrolu nad nekadašnjom nuklearnom elektranom u Černobilju, ukrajinska nuklearna agencija i ministarstvo unutrašnjih poslova saopštili su u petak da beleže povećan nivo radijacije na lokaciji ugašene nuklearne elektrane u Černobilju.

Stručnjaci su rekli da je do promene došlo zbog kretanja teške vojne opreme u toj oblasti koja diže radioaktivnu prašinu u vazduh.

Vedrana Vuletić iz Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije navodi da prema zvaničnim podacima koje je Direktorat dobio, ukrajinski inspektorat jeste prijavio da je došlo do izmerenih povećanih nivoa zračenja u odnosu na prosečne vrednosti prošle godine, ali da trenutno nema opasnosti od povećane radijacije na našem području. 

- Nije došlo do katastofe, nije došlo ni do kakvih problema sa gorivom koje stoji tamo na lokaciji, nego je došlo do poremećaja površinskog sloja i podizanja kontaminiranih čestica koje postoje tu od 1986. godine u vazduh i tako je detektovano to povećano zračenje - objašnjava Vuletićeva i dodaje:

- Treba da imamo na umu da to područje jeste kontaminirano, tamo zaista ima tog cezijuma 137 još od černobiljske katastrofe i nije došlo do ispuštanja novih materija u životnu sredinu. U tom kontekstu možemo da razumemo ruski stav da nije došlo do novih ispuštanja radioaktivnosti u životnu sredinu, već ono što je već tu, to je samo podignuto u vazduh (prašina) - naglašav Vuletićeva.

Foto: Tanjug/AP

 

Vuletić smatra da je to lokalizovano i ne očekuje da stigne do Srbije.

- Ne očekujemo da to stiže zato što je to kao prašina koja se podigne sa tla i nakon nekog vremena ona se opet nataloži - objasnila je ona.

Černobilj je do danas ostao pod posebnom kontrolom, a nad četvrtim reaktorom černobiljske centrale, koji je eksplodirao, napravljen je olovno-betonski sarkofag.

- Nakon 1986. godine tamo je podignut jedan betonski sarkofag, međutim njega je počeo da načinje zub vremena nakon nekoliko godina i onda se izgradila nova zaštita oko tog starog betonskog sarkofaga i upravo je cilj te nove zaštite koja je završena 2019. godine da spreči izlazak radioaktivnih materija, radioaktivne prašine - kaže Vuletićeva.

Foto: Tanjug/AP

 

Na pitanje kakve bi posledice imalo ukoliko se slučajno desi da se u raketiranju pogodi reaktor, Vuletićeva kaže da se pri projektovanju takvih objekata vodi računa o svim neočekivanim događajima.

- Černobiljska nukearna elektrana je zatvorena 2000. godine, ugašena i više ne radi i na tim reaktorima više nema goriva. Međutim, ono što postoji na toj lokaciji jeste isluženo gorivo – ono koje je zavrilo svoj aktivni život u reaktoru i stoji tamo u određenim skladištima. Pri projektovanju tih skladišta procena rizika za konstrukciju tih skladišta uzima u obzir takve neočekivane događaje – moraju da izdrže i prirodne katastrofe, ali i ljudski uticaj kao što je npr. pad aviona - istakla je Vuletićeva.

U slučaju da ipak dođe do raspršivanja radioaktivnosti u životnu sredinu mi imamo spremne mere zaštite koje se propisuju u tom slučaju, poručuje ona.

Sovjetski Savez je izgradio černobilsku elektranu kada je kontrolisao Ukrajinu, a mnogi smatraju da je tamošnja katastrofa iz 1986. faktor koji je doprineo padu bivše supersile nekoliko godina kasnije.