ĐAVOLJA ŽENA: Zadavala je STRAH ljudima širom Srbije, sporazumevala se sa nečastivim, i upadala u razna čudesna STANJA

Prostor Jugoslavije nije zaostajao za ostatkom sveta po pitanju serijskih ubica. U istorijskom kontekstu serijskim ubicama su se bavili psiholozi i psihijatri kako bi odgonetnuli njihove glavne motive za ubistva koja su počinili.

Jedna od najupečatljivijih serijskih ubica na ovom prostoru je Baba Anujka, žena koja je početkom 20. veka u južnom Banatu postala poznata zbog toga što je posedovala tajne recepture za brzu i sigurnu smrt.

Anujka di Pištonja (1837 – datum smrti nije poznat) bila je najveća banatska vračara trovačica. Nju je iz potpunog zaborava otrgao prof. dr Šimon A. Đarmati, koji je 2007. objavio knjigu “Baba Anujka – vračara iz Vladimirovca”.

Foto: pexels.com

Baba Anujka je bila poreklom Rumunka, a živela je u Vladimirovcu, selu između Vršca i Beograda, kao ćerka bogatog paora. Vladimirovac je početkom 20. veka nosio naziv Petrovo selo. Anujka je, po želji svog oca, bila vrlo obrazovana žena za to vreme. Priča o Baba Anujki počinje jednom biljkom u narodu poznatom kao đavolja trava. Ova biljka se, ne bez razloga, naziva demonskom biljkom. Njome su mazali vrhove strela u bojevima, a poznata je i pod imenom Tatula.

O tome koliko je baba Anujka bila vešta trovačica govori i činjenica da je o njoj napisana i knjiga u kojoj je opisana kao jedna od najpoznatijih trovačica na svetu. Govorila je da je kao mala bila teško bolesna, zapadala je u čudna stanja zbog kojih su mnogi dolazili da je posmatraju. Često su joj govorili da će kad poraste biti vračara. Naravno, to se i obistinilo.

Đavolja voda

Kasnije su je svi znali kao vračaru. Njeni saradnici bi išli po banatskim selima i tražili mesta gde vlada nesloga i bolest i preporučivali babu čija đavolja voda može rešiti sve probleme. 50 godina se bavila vračanjem i svi su se čudili koliko tačno može da predvidi dan nečije smrti. Ipak, ona je zapravo mušterijama koje bi dolazile kod nje po savet davala vodu koja je trebala da reši sve njihove probleme, a u njoj se nalazio arsen.

Zbog te vode, ljudi su umirali u najvećim mukama. Pretpostavlja se kako je prvu žrtvu ubila 1878. godine. U knjizi posvećenoj jedinoj ženi serijskom ubici sa jugoslovenskih prostora, Šimona A. Đarmatija piše:

- Tražila je od svojih klijenata da joj donesu jednu crnu i jednu belu kokošku, torbu pepela, trica, bosiljka i tamjana. U misterioznoj tišini svoje mračne sobice i u dimu tamjana, ona je razbacivala oko sebe pepeo i trice, šaputala neke tajanstvene reči. Na kraju je spremila jednu bocu napunjenu čistom vodom. Najzad bi uzimala jedno zvonce i tri puta bi zazvonila. To je bilo ‘sporazumevanje sa đavolom’.

Foto: pixabay.com

Ona je navodno “rešavala” brojne bračne, imovinske problema tako što je klijentima davala otrov, a imala je mnogo saradnika, i to najčešće među rođacima žrtava. O njenoj veštini trovanja govori i to da je meru otrova dozirala uvek tačno prema telesnoj težini onoga kome je otrov namenjen. Kaže se da kada bi neko došao po rešenje kod nje, prvo što bi pitala bilo je: koliko je težak taj problem (misleći na osobu). Svoju đavolju vodicu naplaćivala je od dve do pet hiljada dinara, a misteriozne smrti ostajale su misterija jer su rođaci, koji su sami naručivali smrti svojih bližnji, uglavnom odbijali istrage i obdukcije.

Hapšenje

Anujka je uhapšena 1928. godine, a sve je pokrenuto smrću jednog imućnog udovca. Suđenje baba Anujke izazvalo je mnogo pažnje i interesovanja. Izbegavala je da odgovara na nezgodna pitanja, pokazivala je visprenost, vadila se na teško detinjstvo. Za saučesništvo u ubistvima osuđena je na 13 godina. Iz zatvora su je oslobodili nemački vojnici. Vratila se u svoje selo, gde je i umrla u 104. godini. Ali i nakon njenog nestanka, svaka sumnjiva smrt vezala se za nju, i njenu mešavinu tatule, žive i arsenika, kojom je usmrtila desetine.

BONUS VIDEO: