NESTAŠICA DUKATA I POLUGA: Zlatna groznica trese Evropu zbog ukrajinske krize, Srbija obezbeđena

Svet, a naročito Evropu, trese zlatna groznica. Usled rusko-ukrajinskog rata i prognoza da svetu posledično preti dosad najteža ekonomska kriza, dramatično je skočila potražnja za zlatom, koje je najtradicionalniji i na dugi rok najznačajniji čuvar vrednosti i garant zaštite od inflatornih rizika. Pomama za dukatima i polugama već prevazilazi ponudu prodavaca tog metala na svetskom tržištu.

Mnogi u zlatu vide sigurnu investiciju za budućnost. Ističu se Austrijanci. Za 15 dana, koliko je prošlo od početka invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara, samo jedna austrijska kompanija koja prodaje zlato ostvarila je dobit od pola milijarde evra. Dok je za celu 2021. zaradila 300 miliona evra manje.

- Od ulaska Rusije u Ukrajinu ostvarili smo obrt od oko 500 miliona evra samo od posla s prodavcima naveliko, to jest, bankama i prodavnicama. Poređenja radi, prošlogodišnji obrt iznosio je oko 200 miliona evra. Mi neprestano proizvodimo i stalno isporučujemo robu, ali potražnja nikada nije bila veća. Sada je kod nas kao kod pekara, ono što proizvodimo prodajemo odmah sledećeg dana - naveli su u austrijskoj "Mince Esterajh", koja proizvodi zlatne dukate.

Foto: www.profimedia.rs

 

Čak tri miliona evra bio je obrt na njihovom onlajn radnjama na dan izbijanja rata u Ukrajini. Najtraženije su male poluge od 100 i 250 grama. Dok je u prodavnicama, dodaju, bilo klijenata koji su samo u jednom danu kupili dukate tzv. filharmonija za milion evra.

I dok je svetu takva histerija i za zlatom, kao što je to slučaj i s hranom i energentima, za Srbiju nema zime pošto je imala domaćinski odnos.

Po preporuci predsednika Srbije Aleksandra Vučića, država je poslednju deceniju kupovala zlatne poluge, a krajem prošle godine ovde je vratila sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu - iz sefova u Švajcarskoj i Engleskoj zbog "pojačane globalne neizvesnosti" i želje da zemlja "poveća sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata".

Zato Srbija, prema podacima iz januara, raspolaže sa 37,2 tone zlata u vrednosti od 1,9 milijardi evra. Poređenja radi, rezerve su više nego udvostručene u odnosu na kraj 2012, kada ih je bilo tek 15,3 tone, a vrednost utrostručena (sa 0,6 milijardi evra).

Na međunarodnom tržištu krajem 2019. kupljeno je devet tona zlata i 2020. nabavljene su tri tone. Istovremeno, iako su se mnoge zemlje širom planete, prethodnih deset godina, upadljivo vraćale kupovini i skladištenju zlata, retke su one koje su, poput Srbije, u sefove vratile kompletne rezerve.